Полицијски гласник
полицијски гласник
ВРОЈ 32
прст већи је од левог, и то од 63 у 45 случаја. Отоленги је нашао, да је код нормалних десна шака у 14% случајева већа од леве, а код злочииаца само у 5%; да је десни прст показач код нормалних у 16°/ 0 , код злочинаца у 10°/ о већи од левог, а леви показач да је већи од десног код нормалних у 15%, код злочинаца у 27%,. Пога у злочинаца као да би у неком погледу одступала од ноге у нормална човека. Ломброзо износи како је у нормалном стању корак десне ноге дужи него леве, како је удаљавање десне ноге у страну од средишне линије краће него леве ноге и како је, најзад, угао одстојаља ножних осовина од корачајне линије на десној страни већи него на левој, тако да десна страна превлађује.*) А све је то друкче, вели, у злочинаца, па и епилептичара. По његовим посматрањима корак злочинаца нешто је дужи него нормалних лица, искорачавање с лева шире је него с десна; удаљавање у страну веће је с десна него с лева и угао' одсгојања десне ноге мањи је него леве. У злочинаца је, дакле, увек истакнута лева страна. Ове појединости налазе се даље испитане по појединим врстама злочинаца. Поредећи ход злочинаца са ходом епилептичара, Ломброзо налази велике сличности. Отоленги је нашао код нормалних у 38% случајева већу десну ногу, код злочинаца у 27% ; лева је већа у 15% код нормавних, на против у 35% код злочинаца. Док у нормалних превлађује десна страна како код руке тако и код ноге, у злочинаца претеже лева страна. * * * Сви који су злочинце проучавали у погледу антрополошком сагласни су у томе, да на разним деловима тела њихова и на разним органима има пупо аномалија, и сви тврде, да су у злочинаца ванредно чести ти недостаци телеснога развитка, ти тако звани знаци дегенерације. И Бер, по своме искуству, тврди, да је тај Факат сасвим доказан и да је неоспорно признат, али држи да је све питање око тога на који начин да се правилно процене ове многоструке појаве и како да им се даде вредност која им припада. Уз неправилности на глави, о којима смо већ говорили, а и без њих, имамо у злочинаца не ретко а симетрију лица. Ломброзо је од 79 младих злочинаца у једном заводу за поправку нашао у њих 14 ову ненормалност, а од 100 одраслих у њих 25, међу тим нормалних лица (незлочинаца и здравих) с том неправилношћу рачуна се да има само 6%. Маро каже да од 529 злочинаца у 19 је нашао, а од 92 нормална лица ни у једног није нашао ту аномалију. Од 1214 осуђеника које је Кнехт испитао, биле су асиметрије лица у њих 56 без икаква учешћа капка лобањина у том. Бер вели, да је од 1537 одраслих заточника у 180 посматрао асиметрије лица, тј. у 7% случајева, а од 348 младих злочинаца у њих 14, дакле 4,3%. И у злочинаца је најчешћа аномалија саољашњега уха. Данас се зна да је ненормална ушна шкољка специфчнио и врло чосто обележје оних који су наследили умиу болестI тај знак је т. з. в1%та ћегесШаНв. У том погледу узимају се у обзир аномалије у типу целокупног уха и појединих му делова, иоред тога да ли не стоји ухо погрешно на ком месту на глави, да ли није сувише одваљено или веома прибијено, да не стоји сувише високо или ниско и да није сувише напред избачено или далеко назад забачено. Све ове Форме аномалије уха честе су у злочинаца. Оне су на њима постале предмет великог интереса, посматрања, бележења и срачунавања. Од аномалија ока, које се узимљу као знак дегенерисања, страбизам или разрокост често се јавља у злочннаца; ређи су други недостаци овога органа. Врло су миого бројане аномалије вилица и зуба. И неаци су посматрани у злочинаца, као: необично висок а узан непчани свод, неједнако пространство обојих непчаних половина, узаност целих небаца. Говорне мане услед недовољне подобности за артикулацију нису чешће по казненим заводима него у осталог слободног света, на против муцање је у злочинаца, како Бер тврди, несразмерно чешће. Носматраие су аномалије у кроју врпта и деформитети кичменога стуба, али је у злочинаца много чешћа деФормност
*) Ради бољег поимања овога места, треба загдедати (( слику хода" у броју 10. овога листа.
арсију. Посматране су нрси као даска равне, необично уске, равне и уске, несиметричност у половинама им, јако угнуте, куд спада и улегање обојих пологина гако да у средини има Форму правога левка. Узима се као да из ембрионалног стања долази овај последњи облик прсију и да га има у индивидуа које психички и неуропатички јако пате, те да треба исги деФормитет сматрати као израз психичке, нервозно неуропатске дегенерације. Бер тврди, да је чешће ме!> осуђеницима наилазио на случајеве левкастих прсију и да би се релативно често јављање њихово на злочиицима могло рећи да важи као знак дегенерације, као вИ§та ћегесШаИа. Као врло честа аномалија налази се у згочинаца килавост; носматрана ј е до 12%,, а вели се да се у три четвртине килавих злочинаца налазе и други појави дегенерације. Осем свега овога, забележене су у злочинца и многобројне мане у гениталијама, полним органима. * * * Број злочинаца с наведеним појавима дегенерације и манама у организацији врло је знатан. По Кнехту, скоро 48% испитаних злочинаца, 579 од 1214, у спољњем телесном склопу своме одступају од нормалнога типа; само у 130 њих беше по један дегенерациони знак, а у свих осталих беше их у исто време више. Бер по својим испитивањима тврди да је од 1885 осуђеника имао 1095 = 58%, с аномалијама у кроју, а само 790 = 41,9% без тих; 203 = 18,5% осуђеника имадоше само једиу ненормалност; 286 = 26,1% по две, 252 = 23,1% по три, 145 = 13,2% по четири, 176 = 16% по пет до седам, 33 = 3% чак по 8 до 13 ненормалности. Пента вели да је од посматраних 400 осуђеника нашао само 3% без икаквих аномалија, а да се више од три аномалије показало на 94%. С нравом, дакле, вели Ломброзо, да су у злочинаца много чешћи појави дегенерација иего у незлочинаца. Од 79 младих злочинаца једног завода за поправку (међ којима је било 40 крадљиваца, 27 скитница, 7 убица итд.) нашао је ои само 7 њих телесно потпуно нормалних а у њих 47 беше по три или и више телесиих аномалија, и то од 40 крадљиваца у њих 27 — 67%, од 27 скитница у њих 17. И тако Ломброзо узима да се злочиначки тип 48 иута јавља у 100 малолетних злочинаца. Од 160 деце, које је он узео ради поређења из варошких азила, 89 њих беху наравствено нормалии а 71 с манама моралним (лажљивци, беспосличари, свађалице и убојице, са злим навикама); међ наравствено добром децом 30% показиваху аномалија у кроју и 10% беху наследне, док у деце морално искварене беше 60% с телесним аномалијама и 46% с наследним — дакле, телесне аномалије чешће су у деце рђава характера. Ломброзо је, даље, нашао у 219 мушких, одраслих злочинаца 82% телесних аномалија, а у 200 непорочних људи само 32%, Па онда, међ нормалнима нема никако на једној и исгој личности у један мах много белега злочиначког типа, или једва да их је и два три случаја, док је међ злочинцима то 23 — 27%. Да ли су, дакле, ове аномалије кројн и организације тела својствене само злочинцима ? Више него у злочинаца јављају се појави дегенерације у умоболних, епилептичара, ндиота. Лекари су указивали на њих код умоболних и чинили пажљивим да су врло чести у оних, који су од умоболних, епилептичних, пићу оданих родитеља. Али ]е запажено и то, да ти знаци дегенерације викако нису појави који стално и увек прате поремећеност ума. Велпки број умоболних је без тих аномалија, а многи их опет имају али нису умоболни. Међу лекарима психиатрима и ире и сада мњења су о значају тих аномалија врло подељена. С још мањом поузданости могу се појави дегеиерације узети као доказ злочиначке природе некога човека. Нема ни једне од тих аномалија, која се не би нашла и у непорочних и потпуно честитих људи. По нека од тих аномалија јавља се тако често, да се може узети као нормалиа. Неке од наведених мана у кроју и погрешака у организацији тела свакојако појави су, који се у иојединих нецие вилизованих племена и појединих дивљих раса јавлзају као нормалне Формације. Они носматраоци, који тако далеко иду да у сваком знаку морФолошке дегенерације виде знак и каквФункционалне психичке дегенерације, виде у томе обележен устук стању прехуманом и зверском. Али пуно хиљада људи с тим знаком мнимога атавизма нису никако злочинци, као што нису ни умоболни. И као год што има веома моралних људи