Полицијски гласник

248

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 32

ПРОМЕНА МИНИСТРА ПОЛИЦИЈЕ Указом Његовог Ведичанства Краља од 30 пр. мес. уважена је оставка, дотадањем мин. унутрашњих дела г. Јеврему АндоновиКу, а под истим даном постављен је за министра истог минисгарства г. Ђор1,е А. Генчић, дотадањи комесар Нар. Баике, чију слику доносимо у данашњем броју на првој страни.

УХВАЋЕНИ Видишан Ваеик и Никодије Мићић, осуђеници београд. казненог завода, за које смо у ирошлом броју јавили да су побегли, ухваћени су.

П 0 Т Е Р А, Софроније Терзић, земљоделац из села Љубиша, решењем начелства округа ужичког стављен је под кривичну истрагу и у притвор због једне опасне и две просте кра1>е, које је извршио у селу Триави, ноКу између 25-26 маја тек. год. Радисав, који је испред спроводника побегао, има 35 год., раста је омаленог, плав је, у једну ногу нарамљује; на десној руци нема пола средњег прста. Начелство окр. ужичког актом № 9406., моли све полиц. власти да СоФронпја живо потраже и у случају проналаска њему стражарно спроведу. Он се може спровести и Управи гр. Београда с позивом на Бр. 18057. Коста Игњатовић, болесник болнице за душевне болести, родом из Крушевца, ноћу између 1 и 2 тек. мес. побегао је из болнице. Коста је пре ступања у болницу —■ децембра мес. 1896 год., био столарски калфа, сада има 17 год., средњег је раста, плав је, ћелав ; у оделу је болеспичком од белог сегелтуха. Наре1)ује се тражење. Нронађеног треба снровести управи поменуте болнице с позивом на Бр. 1)72, или Управи града Београда на Бр. 18972. Ђор^у Миданови^у, земљоделцу из Доброводице, ноћу између 30 и 31 прошлог мес. непознати лопови украли су два вола од којих су: један длаке беле а други сиве. Оба имају по 5 год. и без роваша су. Начелство округа крагујевачког актом Бр. 11531 моли све полиц. власти да лопове са покрађом живо потраже и у случају проналаска њему стражарно спроведу. Акт Управе града Београда Бр. 18939. Мидан Јанковик, тежак из Лозовнка, окривљује се гато је извршио опасну крађу у друштву са Петром М. ВујиКем и Јованом Јанковићем из Лозовика, ноћу између 2. и 3. априла 1896. године, Николи и Томи Шајковићима теж. из Лозовика. Ну како је он још у месецу јануару ове год. као војник побегао из војске, и до данас није пронађен, — то се моле све полициске власти а општинским се преиоручује да Милана у своме домашају нронађу и стражарно спроведу начелнику ср. орашког с позивом на акт Бр. 11109,, јер је потребан да се узме на кривични испит и стави под кривичну истрагу. Лични је опис Миланов : повисок, крунан, очију сме})их, науснице мале, стар 24 год., косе смеђе, носа и уста правилних, одело непознато, јер се као војник одао у бегство.

ЛИЧНИ ОДНОСИ ПОЛИЦ. ЧИНОВНИКА Г. Ђорђе А. Генчић., миниотар унутрашњих дела- отпутовао је 1 он. м. у Иитп, оа начедником министарства г. Антонијем Пантовићем и секретаром г. ИЈнвојииом Нротићем. —« ИЗЈАВЕ, ПОРУКЕ И 0ДГ0В0РИ УРЕДНИШТВА Од једног чиновника ошнтине Београдске добили смо критику, са мишљењем, да је пресуда изнета у нашем листу у бр, 3 0. од ове годиие, која одбија тужиоца од тражења иравозаступничке награде, неправилна, износећи зато ове своје разлоге: „Много судија првостеиених судова дрзке се тога гледишта, да је за суђење и пресуђење оваквих спорова надлежан само првостепени суд па и ако тражбипа не износи више од 200 дипара, (дакле већина судија правника — држе се онога мишљења које смо ми као нравилно у нашем листу саопштили). Мањи део њих држе да је надлежан онај суд, који је нрема величиии тразкбе иадлежан, т. ј. испод

200 дин. општински, а преко 200 динара првостепени суд (§ 6. и 27. грађ. пост.) наводећи да је ово друго гледиште правилније са разлога: У § 52, Закона о правозаступницима стоји ово: где би се спор нзмеђу властодавца и правозаступника о количиии награде п других трошкова породио, суд решава. Дакле из овога мора се ценити, да је законодавац мислио па онај суд, према кодичини тражбе, јер би иначе казао првостепени суд. Даље иогрешио је ово питаље о надлежности раснрављено пресудом, већ је требадо решењем, пошто се сва споредна иитања по § 303. грађанског постунка раснрављају решењем, позивајућн се за доказ о томе на § 4 9. и 112. грађ. суд. поступка." Нре свега да напомеиемо ово: Пресуда по овом питању донета је у суду онштине Београдске, исписана са оним истим разлозима самим кригичарем. Ми смо је, пошто смо се у томе сложили, усвојили као правидну и као такову одштамиади у нашем листу. Истина били смо тога мишљења да је са оним раздозима који су стављени, требало решењем одбити тужиоца, и то решење имало би гласити овим текстом: Да се тужилац одбије од свога тражења пошто је исто ненадлежном суду ноднео. Ади како је ова ствар расправљена код суда нресудом : а да се тужилац од сиога тражења као неумесног одиије 9 , онда нисмо ништа имали иротиву тога , јер је реч о одбијању од тражења, дакле реч јо о главној ствари, а не о споредној о надлежности, — нисмо хгеди пишта приметити. Пајзад писцу критике било је у могућности да нредмет оконча решењем а пе иресудом, јер бар на радњу деловодства нису нити би утицале судије. Поред овога писац критике се дадеко удаљио, када је отишао чак на § 4 9. и 112. гра^. постунка, јер је прекорачио оне границе у којима се суд опшг. има кретати. Прописи § 49. грађ. поступка који говоре о одбацивању тужбе ирописани су за првостепене судове, а позивању на § 112, ист. постунка најмање је имадо места, јер из текста његова очито се види да опшг. суд но своме а устројству" са истнм прописом нема ансодутно иикаква носла. Оад да кажемо и то зашто смо усвојиди то гледиште, да оишт. судови „по свом устројству" нису надлежни за суђење о тражењу иравозаступничке награде. § 6. грађ. судског ностунка јасно је обележио надлежност омштинскнх судова, и где им је хтео одредити надлежност и по осталим специјадшш законима, он им је исту назначио, као: односе за суђење о сдужбеиости и неггокретним добрима по грађанском закоиу, односе по меничнпм потраживањима по грговачком закону, па кад је то учињено у тим случајевима, онда би било предвиђено и о иравозаступничкој иагради, ношто и зато стоји нарочита одредба у специјалном закону, закону о нравозаступиицима а изричио у § 52. истог закона, који поред онога што је иисац критике навео, има н други свој став који веди: «при овоме одређивању неће суд руководити величина сиорне суме, него вештествена заслуга у аоложеном труду п уаотребљеном правном знањху имајући у виду у § 50. овога закона оиредељене таксе". Нека г. писац критике добро прочита овај став, па нека сам себи одговори, ко ли ће бити иадлежан да оцени ову (( вештествеиост", да ди ирвостепоии оудови, оа својим предоедннком и судијама нравницима, или нредсед. општ. суда са својим кметовима у општини косерићској, где би иравозаступник за своју награду, по мишљењу г. нисца критике, нмао као код надлезкпог подићи своју тужбу. Кад се хоће нешго да прецпзира и када се хоће да говори о наддежиости онда се мора говорити тако, како ће иста ући у законске одредбе. Ако би био надлежан суд општине бооградскс, ужичке, валЈввске за суђење овога снора, онда би «ио свом устројству" тако исто зато био надлежан и оуд општине одатиноке, дервеноке, оолотушке и т. д. А да ли би њихову наддежност признао онај мањи део судија са којима ое иисац олазке, и да ди би се са тим мишл.ељем олозкиди правпици и правозаетупници, то нека они изјаве, мн ћемо ое љиховој пресудној речи радовати. Тодико о критици.

Повереницима. Ми смо у некодико прилика напоменулн, да се новчани аманети ие хпаљу уредништву у пеплаћеним пакетима. Нарочито смо нагдасили да суме до 12 динара не примамо на наш терет за поштарину. Пре неки дан један наш повереник носдао нам је аманет од 1 динара у пепдаћеном писму и ако је под истим даном пмао још један са 36 дипара, и ми смо требали да платимо 0-80 дин, и за оно новчано нисмо у коме је само 1 динар! Молимо новеронике, да ири будућој екснедицији аманета имају на уму да ноштарину ндате, јер је на тај иачин и поштарина јеФтинија.

ШТАМПА КРАЉ. СРП. ДРЖАВНА ШТАМПАРИЈА

ОДГОВОРНИ УРЕДНИК Н. ДИМИТРИЈЕВИЋ.