Полицијски гласник

БРОЈ 32

Г10Ј1ИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

24?

ћег издања остаће трајни, чему се и писац нада, као што се из његова предговора види. У предговору своме ка овом трећем издању писац још помиње, како је ово његово дело веК преведено на руски, француски и шпански језик и како се, поред још других, спрема и издање сраскога превода. »Полицијски Гласник" већ је донео својим читаоцима неколике одељке с другог издања ове књиге, а овом приликом, из захвалности нарочито према пажњи писца, сматра за своју пријатну дужност изјавити, да су заиста предузети потребни кораци, да се српском свету даде ово дело у целини, на ће се настати да оно и што скорије изађе у српском преводу, сада наравно с овог најновијег, трећег издања, знатно увећанога. Још нешто. Књига носи у наслову: истражне судије. То је за то, што у Немачкој постоје иод тим именом нарочито постављене судије, који, као лица за то стручна и искључиво томе послу посвећена, имају у својим рукама све истраге по делима кривично-правним. Они тамо постоје по закону о устројству судске власти од 1877. год., на име његову чч 60., и по извесним одредбама закона о кривичноме поступку од исте године, по чијем чл. 187. чиновници полициске службе и службе сигурности стоје истражним судијама само на иомоћи у њиховим задацима. У нас је установа истражних судија, као што је познато, пропала после врло краткога јој живота, управо чим се и јавила и пре него што је се могла потпуно и применити, а сав посао кривично-нравних истрга поново је предан са свим у руке полициских чиновпика. На тај начин, с обзиром на остале задатке који су нашим полициским чиновницима стављени у дужност, на њима, у кругу територије за коју се поставл>ају, почива сваколика државна управа. Не треба ни говорити колико су они у могућности да одговоре томе. Довољно је казати само толико, да смо, у таким приликама, управо без иолиције, јер код таког стања ствари напш иолициски органи су ту управо за све пре него за службу полицији самој... И онда, наравно, појмљиво је што нам она стоји ту чак и без икаква закона о нотпуној организацијп њеној, у иеком најпримитивнијем облику, с установама, како рече г. Таса Ј. Миленковић, још из доба београдскога Риза-паше. На крају да поменемо још то, да је Ханс Грос много година био и радио као истражни судија. Из таких прилика потекло је и ово дело његово. М. II. Јов.

РАСПИО Министарство унутрашњих дела актом од 27. пр. мца. П,№ 17.222, Издало је овакав расиис: »И ако већ постоји наредба о начину, на који полицијске и општинске власги имају да воде надзор и контролу над кретањем путника, нарочито оних, који су непознати или сумњиви, — ипак сам нашао за потребно, да, према садашњим приликама у земљи, ту наредбу поновим и додам јој нова упуства. То нарочито и због тога још, што сам приметио, да је надзор над путницима олабавио и да многи сумњиви људи ио Србији тумарају, а власти за њих не знају нити о њима какав рачун и контролу воде. Нужно је пре свега, да општинске власти према чл. 34. тач. II. закона о општинама, воде и у свако доба имају тачие спискове о странцима, који долазе у њихову општину, за то ћете наредити, да се тај пропис законски строго врши и да се општинске власти, а на првом месту председници у онштини и кметови, сваки у своме селу, тачно извештавају о томе: по каквом је послу који Дошао са стране и ако је непознат чиме документира своју личност, па ако је непознат и сумњив треба га одмах упутити иадлежном начелству, а у срезу среској власти, те да оне испитају и процене, каква је то личност, и да ли може остати где је дошла, или шта треба друго са истом, као сумњивом личности радити. Од свију пак личности, које долазе изван наших гранвца — из других држава — треба тражити путну исправу (цасош) са којом као странци путују, и обавестити се по каквом послу путују; па ако се по њиховом послу, но разговору, по тумарању и т. д. примети, да су сумњиви, онда треба о свему известити државиу полицијску власт на надлежност уз спровод истог лица.

Који пак као странац друге државе, путује без икакве иутне исираве, а нико га не познаје, нити може ко за њега да јамчи, треба га одмах спровести полициској среској или окружној власти, које ће са њим даље по закону поступити. Даље, нека се обрати поглавито пажња, да сваки грађанин, а нарочито гостионичари и механџије врше тачно пропис §. 344 казненог законика, па да нолициској власти најдаље у року од 24. часа поднесу извештај: ко је у коју гостионицу или кућу дошао, одакле је дошао и какво му је занимање. Свп ти нодаци морају бити тачии и на време предани. Ако је пак, које лице од јачег положаја и угледа, или је сумњиво или се од ма какве власти тражи, у тим приликама не треба чекати на рок од 24. сахата, него власт одмах известити о доласку истога. У начелству и код среских власти начиниће се путничка књига, у коју ће се забележавати нутници који буду кад дошли и по каквом послу и кад отишли, и та ће се књига водити тачно и уредно, како би се у свако доба, иа и доцније по потреби, могло сазнати кретање путника. У цељи правилног вршења свега наведеоог нека се тачно примењују одредбе §. 341, 342, 342а 343 и 344 казненог закона нрема свима иступницима. (< Овај распис доставља се полицијским властима ради знања и управљања.

ИЗ П01ИЦИЈСК0Г АЛ.БУМА. Пејча Ристић. У 18-ом броју нашег листа од 0. маја тек. год. ми смо донели потерницу за овим зликовцем и позвали смо тада све полиц. власти да обрате строгу пажњу на њега. То наше позивање није остало без успеха. Јула 4. тек. год. Пејча је ухваћен у Ваљеву, где је као надиичар радио, а 7. истог мес. спроведен Управи града Београда, која га је 8. истог мес. спровела начелству округа пиротског. Пејча је спроведен начелству пиротском, али тамо није доведен. Када је железнички воз, којим се он возио, био у близини Беле-Паланке, он је из истог искочио и побегао! Жандарм, који га је спроводио, скочио је одмах за њим из воза и дуго га гонио, али без успеха. Пејча је успео да срећно утекне и њему и његовим куршумима... Потера, коју је, начелник пиротски за одбеглим зликовцем одмах послао, ухватила га је 10. тек. мес. у околини Пирота и сада, када ово о њему нишемо, он се налази у потпуној сигурности у притвору начелства округа ниротског, оковап и чуван онако, како је својим бегством заслужио. Пејча је родом из села ЦаревДола, у срезу лужничком, округу ниротском ; сада му има -1. год., иовисоког је стаса, у лицу је плав, на левој страни чела има један ожиљак од опекотине, још од малена био је без икаква надзора, јер је без оца, и служио је по разним местима у округу пиротском, док најзад није ступио код Панче Голубовића, земљод. из Пирота, најпре као слуга, а доцније уговоре, да му буде усињеник. Нема сумње, Пејча из превелике захвалности закоље свога поочима Панчу на дан 24. априла тек. год. и побегне из Пирота чак у Шабац, одакле, после кратког бављења, до^е у Ваљево, где је и ухваћен. Још нешто. Пејча је своју кривицу признао. Износимо слику, не би ли се сазнало, да је још какву кривицу учинио за време бегства.