Полицијски гласник

ВРОЈ 33. У БЕОГРАДУ СУБОТА. 14. ЛВГУСТА 1899. ГОДИНА III. о оо 0?0 050 090 осо ооо с/^о осо_с<90 ооо с/зо ооб&оо ооо ооо 0^050 ооо 09^"або ^ е^(^соо мо"с <јо (у ур суур обо^уо^ј^ ооо ојјур осо ооо' ооос^о обо 090 сг?о 0<90 сур о о оо (>>о ооо с«бо су?о оу-

ПОЛИЦИЈСКИ глдсник СТРУЧНИ ЛИСТ 3 А СВЕ ПОЛИЦИЈСКЕ РАДЊЕ о сг> 'оу :- ОУ) оу.) с /у.) оуо (У/ј (V/: соо о &о осо с /Л' о>о сууо ооо обо"ооо осо озо о>о о>о о>о ооо оуо ос/о ос/о о>о о>о оуо о>о о^ о>о г »о оуо о>о с//' о>о о>о о>о о>о осо ооо (»о о >о обо с/>о е/уо о>о о >о »ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК« издази једаииут недељно. По дотреби биће ванредних бројева. Претнлата се шаље уредништву у Веограду »Краљев трг« до Управе града Београда, а у унутрашњости код овлашћених скупљача или на пошти. Цена је листу: селима, које улазе у састав општине а која је већ нретпдаћена, чиновпицима, учитељима, званичницима, општинским писарима и осталим званнчницима у опште годишње 12, полугодишње 6 динара. Гостионичарима и механџијама из унутрашњости годншње 16, полугодишње 8 динара. Жандармима годишње 8, полугодишње 5 дииара, иу ови се ио овој цени могу претплатити само преко својих командира полицијских односно пограничних одреда. Надлештвима у опште 20 динара на годину. За иностранство: годишње 24, полугодишње 15 динара. Поједини бројеви »Полицијског Гласиика« ие продају се. Рукописи но враћају се. (уур уур »р ууг) .>ур ?УУ7) -УЛ> с/-уп ууо суур УУ? >у: уур .»о /x УУ7) "сУУТ, УУ^ УУ УУ. »о У/7> /У У/7 УУ ул) у/г СУУ7> ооо /уо »о УУ. --/х ух. у/г '-ууо -»о с/>0 -»о с/х) суур ууг суур 090 <у90

ЧОВЕК КАО ЗЛОЧИНАЦ од М. П. Јоваповића. (наставак) * * * Није без испитавања остала ни Физиогномија у злочинаца, да би се утврдила нека нарочита. ЗЛОЧИНачка ФИЗИОГНОМИЈа. Све, што се збива у души човековој, што покреће његову унутрашњост, изражава се на лицу његову, у изгледу му. Кад видимо неку непознату нам личност, нас невољно привлачи или одбија већ сама његова на лицу изражена му унутрашњост. У Форми и цртама лица открива се начин на који човек мисли, нарав његова, особине духа му. Да ли није у њима изражена и склоност ка злочину ? По сличности поЈединих делова лица човекова с тим деловима животиња, закључиваху некадаљи учитељи Физиогномике каква су душевна и наравствена својотва субјекта. Широко чело значи плашљивост, јер је широка чела и плашљив во; внсоко чело казује ученост, као код интелигентног домаћег пса. Накосгрешена коса значи добродушност (лав!); к носу спуштене обрве значе нечисготу (свиња), узана брада казује пакост и завист (мајмун), дуге уши и дебеле усне глупост (магарац), а од чела искривљен нос значи крађу (гавран). Израз лица човековог има у себи нечег сталног и непроменљивог и нечег несталног и променљивог. Тип коотију лица, развијеност њихова и одногпај њихов међусобни, Формација чела, носа, јагодичних костију, браде и т. д., као и каквоћа оних меких делова лица, вољи неподлежних, чине основу за трајни, отални израз лица. На против у променљивој игри мишића лица, у покретима појединих им целова огледа се шта се све догађа у духу и уму. У првом је типични, наслеђем расплођавани, национални моменат. у другом индивидуални, од ма ког аФекта зависпи и изазвапи моменат. Мимични су покрети тренутни отисци онога што се у унутрашњости, у духу збива; живост и многострукост њихова мења се према разноликости иредстава и отепену у ком су преко нерава пробуђепи центри мозга. Што оу чешћа и иптенсивнија та осећања задовољства или нерасположења, тим трајнији бивају мимички покрети лица, тим истакнутије и стабилније постају извесне характерне црте лица. Сваки покрет душе изражава се у покретима нашега тела; за то и можемо по овима закључивати на оне. Често понављани пак покрети оставл 3 ају за собом на. изгледу нашем трајне трагове; ови су опда знаци наравља и трајпог расположења душе једпога човека, дакле и страсти које у њему превлађују. Отуда то, да се рђави прохтеви, ниске наклоности и навике дају познати у цртама лица, да оно што злочинац осећа и мисли, да нарав и душа његова говори или чита се на лнцу његову, да је изражена у извесним цртама лица му, у злочиначкој физиогномији . Но ма колико да је згодно да има ог.е злочиначке Физиогномије — а без сумње више пута може се имати прилике да ое виде характеристични примери те вроте, — ипак се специФичност Физиогномије у злочинаца не може признати као правило, на ни као нешто чега би често било. Још одсудније пак морамо сматрати за ташту самообману, ако се хоће да зна и нађе за сваку врсту злочинаца нека нарочита Физиогномска Формација лица.

СпециФични знаци злочиначке Физиогномије имали би да буду, како се у новије време учи, у нарочитом кроју појединих костију лица, а поглавито у мимичном апарату злочинчеву. Даразгледамо то, у колико већ напред није било о томеречи. Нарочита характеристика злочинаца, како криминалноантрополошка школа бележи, имала би да је у исташтутом, јако иопупченом челу и великој развијености његова руба, лука испод обрва. Овака израслост чела налази се нарочито у нижих класа и дивљака, дајући лицу њихову варварски израз. Јако напред изведен обрвни лук, често с јаким, китнастим обрвама што наткриљују очи и корен иосу, дају лицу онај дивљи израз, који у приликама у физиогномији важи као сурови и подмукли характер. Но Бер тврди, да је у осуђепика поверенога му завода врло ретко нашао такав крој чела и обрва. Крој носа важи као врло важан знак по степен савршеиства на развитку човекове главе, нарочито лица. Форма носа, његова дужина и ширина, његова ленијарна архитектура дају лицу нарочити изглед, по коме се, вели се, може мислити на извесне особине душе и характера. Тип носа лежи већ у самој раси, али у том онет тину има места за развитак индивидуалних разлика по начину живота, васпитању, занимању и т. д. Нос је у културво јаких народа велики и јако иде напред, а код нижих племена кратак, више спљоштен и раширен. У виших класа некога парода или илемена Форме је развијеније и благородније, у нижих грубље и елементарније. Дугачак и шиљаст нос знак је оштроумља и мудрости, али и лукавства; кратак и затупљен значи проототу духа и малу увиђавпост; мали, мршав, покретан нос значи подругљив характер. Дебео нос значи тешкоћу појмова, а ио кривом носу може се мислити па особитости характера; великн орловски нос значи снагу и храброст, дебели широк и пљоснат наклоност луксузу. Дуги и шиљасти носеви била би особина људи, који се одликују оштроумношћу, мудрошћу, хитрином, лукавством, а људи кратких и дебелих нооева нмали би мање развијене делатности душе. То би било отуд, што живот осећањем обилан и велики рад духа наизменичним мимичним изразом облагорођавају крој носа. Троми мислима и тупи духом оотављају га без промене и задржавају елементарни му тип. Ломброзо тврди, да је у лопова нос крив и туп, у убица велики, чеото орловски или, још боље, као у јасгреба; ФалоиФикатори и варалице имају крив, често дуг и дебео нос. У најновије време најтачнији су о томе подаци Салватора Отоленга. Он је у том погледу испитао 129 мртвих злочиначких глава и 392 живе, на је добивене нодатке поредио са подацпма добивеним испитивањем нормалних л.уди, умоболних и епилептичара. Тиме он долази опет до неког атавистичког знака за нос злочинаца. Но Бер вели, да велика тачност у обрађивању Форме нооа појединих категорија злочина не улива миого вере и да он у својих осуђеника ни у ком погледу није пашао неки типичан крој носа. Као и остали делови лица, тако и нос у злочинаца у мпогом чему није леп, грубе је Форме, али у опште и обично није ван кроја но са осталих класа друштвених. Могу бити у злочииаца и неке грдно неправилне Форме, али их има и лепих, племенитих. За то Бер и тврди, да у Форми носа злочиначког нема ничег што би било нарочитог тииа, ннчег опециФичног само носу злочинаца. Осем оног стабилног и мимичног утиска, лицу даје нарочити израз боја и особина косе. Хоће се да има и нека зло-