Полицијски гласник

250

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 33

чинцима специФична коса. Вели се да је у крадљиваца маље густа, у убица кудрава, пуна и угасите боје, у ФалсиФикатора и варалица да често пре времена оседи или је никако и нема. Ломрозо каже: »Коса угасите боје у злочинаца шест пута је чешћа од плаве; у њих је плава коса три иут ређа него у нормалних. Црие косе су махом наликуће и крадљивци: угасите косе махом су скитнице; плавих је највигпе међ злочинцима противу »благонравија« н међ варалицама. Риђа длака ређа је у злочинаца него у остала света". Отоленги налази код -450 за поврат кажњених злочинаца да оседелост наступа у познијој старости него код нормалиих, да је ретка пре 50 година; пајранија је код варалица а најпознија код разбојника, у крадљиваца је пак нешто ранија него у разбојника. Ћелавост, по њему, врло је ретка у злочинаца. ТПто злочинци тако не седе и не ћелаве, он приписује слабој осетљивости и малој реакцији духа њихова. Но с других страна имамо података који казују да је оседелост чешћа у злочинаца, као што је и врло честа појава да раније остаре у свему Цзгледу у ошлте. Ако се, уз то, узме у обзир тешкоћа у одређивању боје косе и очију у појединнх народа, ако се, даље, погледа на најновије податке Вирхова, Тоиинара и др. скоро о свима културним народима, но којим подацима локални, климатски одношаји укрпггања расе чине да буде најразличнијих мена у боји косе и очију, онда ће се, јамачно, морати одустати од тога, да се ма и најмање важности придаје томе хоће ли у злочинаца превлађивати ова или она боја коСе. — Противно коси на глави, у злочинаца је брада оскудно обрасла длаком. Мисли се да је то знак онштег несавршенства у развитку. Оргаи, из кога најречитије и најјасније говоре мисли и осећаји, јесте око. Сваки нокрет ока, свака промена правца којим се гледа казује унутрашње расположење душе ; сталност погледа и његово врдање казују мир и узбуђеност душе. Широке и узане зенице, спуштање трепавица, усјактелост и живост која у очима блесне, све то чини те можемо да загледамо у опе узане и дубоке поноре душе. Око је заиста огледало душе, које нам на видело нзноси начином мало објашњеним често душевни и морални характер. Од вајкада хтело се да се но нокрету ока и погледу сазна злочина мисао, неморална склоност. »Да бисмо познали убицу, вели Видок, доста је да му очи видимо, "■ а тако мисли и Ломброзо кад каже: »То, што урођеног злочинца најјасније характерише и одајс, јесте његов поглед... Нека би злочинац имао у власти и све црте свога лица, неће му иопасти за руком, па ма био и највећа подмуклица, да прикрије онај поглед који одаје унутрашњост његову. Ја иалазим да је поглед убице веома сличан погледу мачке кад ова повучепо вреба и спремна чека да скочи.« Око је у крадљиваца, вели он на другом месту, мало, немирно. често разроко, обрве набране и састављене: а у убица око је отакласто, ледено, укочено, по кашто закрвављено. Многи ФалоиФикатори и варалице имају мале оборене очи. И заиста врло често налазимо у злочинаца неки чудан, неповољан нам поглед, поглед који нас одбија, који нам казује злочинчеву рђаву мисао, неваљалу намеру неку. Али зар се и ту чеото не варамо? Колко иута поверујемо отвореном, смиреном, мирном погледу какве нодмуклице која се само привидно каје? А колико пута не верујемо с почегка затвореном, повученом иогледу кога само привидно непоправљивога лица, које се мало по мало са свим покаже као лице јаке воље и стално доброг характера? Ако је око заиста огледало душе, онда ми нисмо у стању да верно и јасно тумачимо елику коју нам даје. Пе треба много да верујемо иоврпшој оцени. Само у злочинца који је учинио тешку кривицу, који још није овладао својом унутрашњошћу, ностао њен господар и примирио се, само у њега биће оног погледа који га одаје; међу тим махом злочинац бага за поврат кажњен и непоправљив казиваће погледом својим неку хладну мирноћу и стојаће као празан кратер каква угашена вулкана. Пикад пак неће поглед и особина ока оигурно казати и категорију злочинца, врсту злочина, осем може бити нешто у случају силоваља и дела против »благонравија.® Извесно је, да ое у оку злочипца може што шта читати, али не толико колико миоги мисле ту да нађу; очи не казују ништа тако јако, да се на њихово казивање смемо слепо ослонити. У мпмичној игри мишића огледа се шта све бива у животу душе; свако расположење и сваки замишљај праћеп је

и исказан на лицу извесним покретом мишића. Што су чешћа и постојанија та расположења и замишљаји, тим се дубље урезане, видније утиснуте налазе на лицу извесне изразне Форме, тим сталније и трајније бивају извесне црте лица. Оно хитро збирање чела, оно у мах кривљење углом усана, па онај тренутни помицај доњом усном — све су то реакције духа нашега на спољни свет. Према надражености осећаја и воље мозак креће па посао извесне груне мишића мимичнога апарата; а кад је врло чеото то пословање мишићно, направиће се линије и бразде, које ће доказивати да се мпого што гата преко главе претурало. На тај начин извесне мимичне радње мишића добијају нарочиту Фазиогномску вредност : извесне боре на челу, известан иоложај усана и облик уста иостају характеристичне за Физиогномију. Па да ли лице у злочинаца својим обликом, васколиким изразом и иојединостима својим казује што сигурио о неморалним мислима и злочиној вољи, да ли, проотије да кажемо, има нарочите злочиначке Физиогномије ? Ломброзо вели : »Нека се проотудује масе несрећника разних к азнених завода, како сам их ја проотудовао, па ће се доћи до закључка, да они истина немају неку пркосну или страгану Физиогномију, изузев изузетке, али инак имају са овим засебну физиогноми ју, и јохп скоро свака врста злочинаца своју. Нага аутор, Бер, сматра такав закључак као иеподесан у многом погледу а по последицама му и онасан. (Иаставиће ое)

ПОЛИЦИЈСКИ РЕЧНИК. Општински послови. I. Су],ен»е ио грађанским сиоропима Суду опгатине слатинско Од Мијаила Настића, земљоделца из Слатине, купио сам 10 товара овогодишње ишенице по 15 динара товар, рачунајући исти у 100 килограма. Пшеница је мората бити чиста, овејана и без кукоља и уродице. Овако нречишћену ншеницу требао ми је предати у моју магазу на Уб 25 јула ове годиие, и ја сам му, на име овога нашега закљученог уговора, као капаре дао 50 динара. Да је између нас овакова погодба била и да сам му на име награде дао сто динара, нотврдиће оведоци: Никола Лазић и Марко Иконић, земљоделци из Слатине. Но Мијаило своју обавезу није хтео иопунити, но је пшеницу ирепродао другоме, зато сам принуђен тужити га томе суду с молбом да га осуди, да ми дуплира дату му канару у 50 динара гато изпоси 100 динара, да ми накнади плаћену таксу у 5'40 динара и на име трогпка и дангубе 10 динара. Основ тужбе повраћај дупле капаре услед неиснуњења уговора. Вродност тражбине 100 динара. Дока.з сведоци. 1 августа 1899 год. Настас Аћимовић Уб. трговац са Уба. Бр. 428. Завеоти у деловодни протокол, затим одредптл рочиште на које позвати обе парничне стране. 1 авгуота 1899 год. Председник суда Слатпна. Рађеио у оуду ошптиие слатинске, 4 августа 1899 год. Белегака ио опору Настаеа Аћимовића, трговца са Уба Противу Мијаила Настића, земљоделца овд. Судили су: Председник суда Због иовраћаја дунле капаре Кметови уоледиеисиуњењауговорао нроБележио даји и куповини. Писар. Вредноот 100 динара. На рочишту су обе парничне стране и сведоци. На спору суда нису се могли иоравнати. Прочитана је тужба и тужилац оста у свему при истој тражећн и за данашњи предстанак суду десет дииара.