Полицијски гласник

ВРОЈ 33

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

251

Тужени каза: Ја сам доиста са тужиоцем закључио уговор о продаји и куповини 10 товара пшенипе онако како он наводи, но дан предаје исте у његову магазу има се извршити о Малој Госпођи тј. 8 септембра ове године, а не 25 јула ове године. Овај уговор закључили смо на Убу у његовој магази на Петров-дан ове године, и тада сам ради испуњења уговора примио од њега 50 динара на име капаре, с том обавезом да ако о условљеном року, тј. о Малој Госпо^и пшеницу му по уговору не предам, да сам дужан капару му дуплирати. Да је овако било потврдиКе и сведоци па које се тужилац позива, на нека их суд испита. Дангубе тражим три динара. Испит.сведока Нешко Лазић, земљоделац овд. има 38 година, у свему способан за сведока, на питање од страпе суда положепо му, каза: Лицем на Петров-дан био сам у магази газда Настасовој па Убу, пекпм мојим послом. Ту је био и тужени Мијаило и Марко Иконић мој сељак. Мијаило је понудио Настасу да му прода 10 товара пшенице, наводећи, како је иста добра и једра, само док је скине, оврши и пречисти. Тада су ступили у погодбу и погодба је закључена тако: да тужени Мијаило са ценом по 15 динара од товара рачунајући товар у 100 килограма, нреда тужиоцу 10 товара пшенице, која мора бити пречдапћена без кукоља, плеве и уродице. Ову предају да изврши у његовој магази на Убу 25 јула ове године. На име те погодбе, тужилац Настас, дао је тужепоме Мијаилу, на име капаре 50 динара, са тим условОм, да му је дужаи исту дунлирати, ако неби уговор испунио. На ово ћу се заклети. Дангубе тражим 2 динара. Марко Иконић, земљоделац овд., пма 52 год. у свему способаи за сведока, на положено му питање од стране суда каза : Био сам на Петров-дан у магази тужиоца Настаса, на Убу, када је исти закључио са туженим Мијаилом уговор о продаји и куповини пшенице и знам да кажем то : да је Мијаило продао газда Настасу 10 товара пгиенице, чисте, овејане, без кукоља и уродице по 15 динара товар, рачунајући исти у 100 килограма. Уговорили су да му ову пшеницу има предати 25 јула ове годпне у његову магазу, и за испуњење тога уговора примио је од газда Настаса 50 дипара капаре, с тим да му исту буде дузкан дуплирати ако му пшеницу на време не преда. На ово се могу заклети. Дангубе траншм 2 динара. Тузкилац није имао шта да примети на исказ сведока, јер су његове тужбене наводе потпуно утврдили, тражи да суд донесе своју иресуду. Тужени рече, да сведоци неистину сведоче односио предаје шпегшце, а зашто то чине не зна. Сведоци су на своје исказе заклети. Судски разлози: Испитом испитаних и заклетих сведока, којима суд поклања своју веру, тужилац је потпуно доказао то : да је уговор за предају купљене пгпенице био 25 јула ове године, даље то, да је туженом дао на име капаре 50 динара, са том обавезом да му је тужени исту дужан дуплирати, ако неби уговор о нредаји, о року испунио. Према оваквом стању ствари тужени се има осудити на то да врати тужиоцу дуплу капару. С тога суд на основу §§ С и 13 грађ. поступка, с погледом на § 520 гра1). закона Пресуђује Да тужени Мијаило буде дужан вратити туншоцу Настасу дуилу капару у 100 динара, да му накнади плаћену таксу у 5'40 динара, и па име трогака и дапгубе пет динара, а тако и испитаним сведоцима на име дангубе по 2 динара. Пресуда саоиштена парничарима одмах јавно у суду. Од суда општине слатинске, 4 августа 1898 год. Бр. 459 у Слатини. Писар. Иредсед. суда. Кмегови. N1!. Заведи белешну и иресуђење у аротокол суђења.

II. Истуии Рађено у суду ошптине ивањичке, 28 јула 1899 год. Но извршеној пресуди овога суда од 20 маја ове годиие Бр. 562, која је донета, у спору Пиколе Ристића терзије, про-

тиву Павла Недића, абаџије овдашњег, имао сам данас извргпити попис покретности дужника Павла а за наплату 70 дпн. са осталим трошковима. Ово сам му саопштио и позвао га да се изјасни од чега мисли овај дуг да плати, да му се попис и иродаја покретности не врши. Ои је тада одговорио да иоваца нема, но власт нека чини своје. Тај попис нисам могао извршити нити тражбину осигурати с тога, што у стану дужника Павла нисам ништа нашао, а поверилац ми је казао, да је дужник ствари ноћу изпео и прикрио код Петра Деспотовића асурџије, наводећи, да ће то потврдити Никола Петровић лебар и Станко Арсић каФ., који су били очевидци када су сгвари изнете и однете кући Петра Деспотовића. Достављајући ово суду, молим га за даљи надлежни поступагЈ. Марко Спасић, кмет. Бр. 854. Да се одмах позову Никола Ристић, терзија, Никола Петровић, пекар и Станко Арсић, механџија и да се саслугпају о околностима, које кмет извршитељ у своме реФерату наводи. Затим одмах узети реч од дузкника Павла Недића, абаџије и Петра Деспотовића, асурџије. По томе акта суду на решење. 28 јула 1899 год. Председ. суда. Ивањица. Рађено у суду општине ивањичке, 29 јула 1899 год. Дозван Пикола Ристић, овд. терзија, има 41 годипу и упитан према реФерату кмета извршитеља каза: Доиста је јуче кмет хтео извршити попис покретности мога дужиика Павла Недића, за извршењо пресуде, по којој ми дугује 70 дипара са осталим грошковима, но у стану нисмо нашли ништа, пгго би се у иопис узети могло и ја сам тада кмету казао, да је Павле прикрио ноКу све своје ствари код Петра ДеснотовиКа, асурџије, а да зато знаду Никола Петровић пекар и Стаико Арсић мех., који су били очевидци и који су ми то нричали. Никола Ристић, терзија. Упитан Никола Петровић, пекар овд., има 36 годииа, до сада неосуђиван, у свему способан за сведока, шта зна да сведочп ио овој ствари он изјави; Доиста ја сам газда Николи казао, да је његов дужник ттоћу изнео ствари из своје куће и склонио код Петра асурџије, а то сам му казао као очевидац, јер сам видео Павла и његову жену 26 ов. мес. када су ноћу око 10 сати ствари износили и то орман, гвоздени кревет, спаваће хаљине, један астал и неке ствари у корпама и то су однели одмах у другу авлију где седи Петар и тамо уиели у његову кућу. Када сам ово видео ја сам одмах јавио моме газди од куће Станку и он је се такође о томе уверио. На ово ћу се заклети. Дангубе не тразким. Сганко Арсић, мех. има 58 година, неосуђиван, у свему способан за сведока каза: У мојој кући седи тај Павле. Једне вечери пре два три даиа дође у механу моју Никола пекар, и изазва ме на поље у авлију. Тада ми рече како Павле са зкепом износи ствари и иоси у другу авлију код Пегра асурџије. Ја сам се о томе доиста уверио и пресрео сам Павла са питаи.ем: зашто то чини, он ми је одговорио: не бој се ти, газда, ја ћу теби твоје нлатити, ово чиним само да Ипколи ништа не платим, кад је бага толико притигатао да неће да чека. Ја сам му на то казао да то није лепо и да ћу ја о томе Пиколу известиги. Заклећу се. Дангубе ие тражим. Дозван Павле Недић, абаџија овд., има 32 годиие и упитан према реФерату кмета и саслушању сведока изјави: То не стоји у ствари и сведоци сведоче у атар моме повериоцу Николи. Истина је да сам 26 овога месеца пзнео окс 10 сати ноћу 1 гвоздени кревет и један орман из моје куће и однео у кућу Петра асурџије и предао му, но то сам учинио зато, тпто су то ствари његове и што ми их је он дао у нослугу, а знао сам да ће ми се вршити попис и продаја за рачун газда Николин, па да човеку не би ствари пронале. Павле Недић. Дозваи Петар Деспотовић, асурџија овд., има 39 година и упитан према саслушању сведока он изјави: Доиста 26 ов. мес. око 10 часова у вече, догаао је код мене Павле Недић и рече ми, да ће да му се вргаи попНс за