Полицијски гласник

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 33

рачун газда Николе Ристића, па би рад да склони негато ствари и да ми донесе мој орман и гвоздени кревет који сам му на послугу дао. Ја као комшија и пријатељ нисам ово могао одрећи и дозволио сам му да то учини, дао сам му кл>уч од шупе и он је тамо ствари склонио, само је мени предао мој гвоздени кревет и орман, а какве су ствари у шупи ја не знам јер тамо нисам улазио, пошто је кључ код Павла. Петар Деспотовић. Оверава Писар. Кмет. Судски разлози: Испитом испитаних сведока, а и признаљем Павловим и Петровнм, потпуно је доказана та околност, да је Павле хтевши избећи поиис и продају својих ствари за наплату дуга, исте склопио код Петра и да је Петар ово дозволио, § 34 полиц. уредбе. За ово дело они су криви и имају се казнити по § 385 тач. 1 крив. закона. Зато суд општине ивањичке као надлежан, § 4 полиц. уредбе, с погледом на чл. 89 закона о таксама Пресуђује Да се оптужени Павле и Петар за ово дело казне са но пет дана затвора о своме трошку и да плате по 2 дин. у таксеним маркама за ово дело иступне природе. Ствари које се налазе код Петра одмах од љега одузети и пописати и за извршење дела надлежно и законо поступити. Саоиштити им пресуду и одмах је извршити §§ 15 и 16 полиц. уредбе. Од суда општине ивањичке, 30 јула 1899 год. Бр. 860. у Ивањици. Писар. Председ. суда. Кметови.

Задатак. На наш положени задатак у 31 броју нашег листа одговорили су правилно: Јанићије Митић рачун. оишт. Лоћичке, Радомир Ј. Поповић писар општ. Крчмарске, Светозар М. Ристић писар општ. Косовичке, Милован Ј. Марковић писар општ. Црљеначке, Велимир М. Животић писар ошит. Ринањске, Милан II. Зарић писар општ. Рипањске, Живан В. Ивановић писар општ. Крчмарске, Танча Петровић писар опгаг. Р. Бањске, Анђел Благојевић писар општ. Трњанске, Панта Милошевић писар општ, Рековачке, Маринко Ж. Николић нисар општ. Влакчанске. Доситије Р. Станисављевић иисар општ. Петровачке, Ст. Павловић цисар општ. Жабарске, Живота Јаковљевић писар општ. Н. Аџбеговачке, Љубомир И. Јовановић писар опгат. Ракиначке и Груја С. Живковић писар оигат. Новачке, који су се изјаснили да Јелица треба да подигне тужбу код Првостепеног суда као надлежног за суђење овога спора, пошто пописана покретност износи већу вредност од 200 динара, а општински суд по јасним прописима § () грађ. поступка надлежан је за суђење спорова ове природе „закл:.учно к до 200 динард. Остали су одговорили неиравилно.

НАЈТЕЖА 00УДА (НАСТАВАК) — Тако, Бога ми то граја вигае од месец дана. Вида се променила као да није она девојка. Нити с ким говори, нити хоће што да ради. Што год јој заповедим, а она само одговори: „Нећу" или »Што да ја радим у туђој кући. Почне да се .завађа с чељади. Направи ми читав раздор по кући. С( Видим ја да она баш жели да је изјурим из куће, а неће сама да оде... Затвори се у свој вајат па не излази никако докле год не дође Вићан. А он опет, гато ти велим, учестао па сваки дан по два пут, а све као има нека посла са мном због опгатине. Ја сам бао одборник. — А Вићентије није био ожењен? — упитам. — Како да није био ожењен ! Ожењен, браге, и имао троје деце као три златне јабуке, једног мугакарца и две девојчице. Мугакарац му најмлађи, тек пушља од четири године, а старија девојчица од осам година, Стамеика јој име. Како су то била красна и паметна деца. Стаменка бегае као кака маторка, а вредна као прптљен. Слободно би могао човек целу кућу на њој оставити, па да нкко не позна да ту нема домаћице... На ј

мајку су била деца, Јелка му се звала жена. То беше злато од жене, а из најбоље куће овде у нашем селу. Кротка, блага, чуварна, вредна као кртица. Како је она водила кућни ред и иазила децу и човека то се не рађа више. На Вићентију најчистија кошуља, најлепше игааране чарапе и тканице, а и деца чиста и одевена као цветићи. По вазда то створење у послу. Никуд не изиђе оиа да се проведе као љене срећне друге, но само тако послова по кући кукавица до суђена часа. Па и он је, до дугае, све до то доба био ваљан, вредаи, а и добар домаћин. Јесте хтео да врдне по мало 'нако по женским пословима, ал' опет је пазио жену и децу и водио домаћинске нослове не може бит' боље. Ал' од како се загледа у несрећну Виду, леио као да, Боже ме прости, уђе онај куси у њега: лепо излуде човек. Батали се много ; занемари и кућу и жену и децу и послове, све, ама све, брате. Само тако пригрне гуњић на једио раме па врља по селу и пије. Седне ту пред мејану, па полић за полићем. Затрчи девојчица те га зове на вечеру или га траже радници, а он нсује све на свету. Дође неки сељак те се тужи, вели ударио ме коцем Павле, кад смо ватали рибу, а он слегне раменима, истресе полић па одговори: »Удри и ти њега". Један опет дошао те му се зкали како су му украли јагље, а он одмах посла за оног несретника, што је с Видом гауровао, па обали човека ту пред мејаном, потеже штап па лепо уби: отеже се онај као маче. Ништа. му не помиње јагње по само виче: ,/Гако. 'оће момак да вара девојке по селу!« А већ то било ире толико времепа и чак га аисио за то. Од како се то деси нико није смео ни да се здрави с Видом на улици, па ни да је иогледа љуцки; склања се сваки, да га зло не снађе. А мене поједе срамота гато је то чудо у мојој кући. Избегавају је и моји укућани, а и ја. Пролазимо мимо љу ка мимо гробље. Нико јој не каже ни црне ни беле... — Па гата је било с њом?... — Траја тако јога пеко време, па се зар и њој досади, те 'вала Богу утече из моје куће и погоди се бајаги да служи код Вићанова брата. У очи тога дана су она и Вићан шанутали негато до иеко доба ноћи иза моје качаре. Зар је оп и научио да тако уради, јер знага љеговог брата кућу и љегову само плотић раздваја. * * * Прогала година од тада; кад ја једпом око велики' заранака, бага у ово доба, некако око светог Илије, беја' иогаао на гумно, — нродужи механџија — па се сретнем са Јелом Вићентијевом, она носила радницима ужину. Није ми ни род ни помози Бог, што веле, ал' баш кад је видо' кака се кукавица начинила дође ми тегако и негато ме гану у срце, па ми саме .сузе пођоше. Она и онако ситачка и мала, иа још ослабила, па је немаш гата видети, као биљчица остала сирота, а очи јој све подадуле и поцрвенеле од плача. На рамену јој обрамница и на њој велики лопци с неком чорбом, две котлајке кисела млека и две торбе с пројама, па знаш и 'иако слабачка, па се сва увија мислига до земље под теретом. Са њом иде њена Стаменка и носи ракију у бардаку. Велики неки бардак, па дете једва иде, а искривило се на другу страну и једнако преноваћа бардак те га памешта на кук. Паметно дете а иста мајка гледа ме као анђелак неки, а њему очи уплакане и црвене, а затурило се од врућнне и зној му се само слива низ лице. — Зар ти, Јело, носиш. једва је запита', тако ме негато стеже у грлу од туге. Она ме само погледа па јој грунугае сузе на очи, као да их просу човек из неког суда, и зајеца. Заплака и дете. Ја се сетим моје деце, па ми јога теже дође и чисто ми се обртоше оне њиве око главе. — Спусти то јадна, па се одмори мало. А зар пе држнте момка? — упитам. Она спусти обрамницу с рамена и кад се исплака, погледа ме као да зове за помоћ, уздану па ће рећи: — Ето шга се учини од мене... Као да хтеде још негато да каже, али је сузе загушигае. Плакала је дуго, а ја гледам ћутећи час њу, час дете, па, Бога ми, нећега ми веровати, чисто и ја онлака кад помислим како је то живомученица жена, а двори опет оног несретпика и пази га не мож' лепгае бити. Знао сам ја све