Полицијски гласник

1 аг ВРОЈ 33 ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК 253

како он с њом поступа! Цело село наше само о томе и говори и сви жале ову јадну жену. Хтео сам, знаш, да је тешим некако, ал' куда ћеш је утешити. Није то, брате , лако гледати зло очима у својој рођеној кући: радити цео дан као роб, удворити и човека и дечицу, па још и ону нроклетиицу, коју не може очима да гледа. — Па зар је узео у кућу? — упитам. — Узео но како! Његова добросретна жена, што ти реко', ради као роб и двори и њу и њега, а он је још туче и закера те ово, те оно. — Па кажеш ли му што јадна — продужи механџија причати — упитам је? Она уздану, право рећи јекну, па само слеже раменима. — Па питаш ли га бар што тако чини, што упропага}тава кућу и оваку красну дечицу ?... — Шта ћу га питати црна и ојађена, кад не смем ни на сенку да му стаием. Оп мене сматра као скота па и горе од скота. Нађе он кривицу мени па нек сам ка' анђео само да ме избије, а камо ли да га што питам. Каменим се тако па само гледам зло очима и плачем иесрећна за овом кукавном дечицом. Па не могу више ни да плачем. Вучем се тада као авет и сва некако, као да сам се скаменосала, а немам грешна коме ни да се пожалим, но сама се гризем, иа ми баш нека мука пала на срце, па ће лепо да ме живу умори. Она опет зајеца и помилова девојчицу руком, па узе нарицати и оплакивати и себе и децу, као да је већ умрла, а ја слушам и мислим на своју децу па се чисто љуљам, а у глави ми само зуји, и све ми неки мравци уз ле^а, а под грло ми стаде негато па оће да ме удави. Ал' кад узе дете љубити и зацвиле: — Јаој мени сирочићи моји, ко ће да вас пази кад мајке немате!... Мене обузе туга па хтедо' утећи само да не слушам ту запевку. Жива оплака себе саму. Море да си био то да видиш само иа никад ти не би с памети сишло. Закука и дете, па се приљуби уз н.у и све цепти кукавче од неког стра и запомаже : — Јаој, нано, не дам те, јаој, не дам те. А слабачко и једно и друго на да камеп проплаче од јада. — Не дај ме благо нани, не дај твоју нану, не дај благо нани! — нариче кукавна жеиа и једва кроз плач да јој разбереш речи. Остави се, Бога ти, ћорава посла, не илаши то дете, виш' како се узнезверило иа само преза и трепери ка' јасиков листак. — Осећам ја да ће ми скоро доћи крај. Не може се овако — поче опет она кроз сузе. — Ево види само, рече, па подиже повезачу, те ми показа разбијену главу. — Ето, вели, а у телу сам сва исиребијана. Уби ме крвник, крв га изела и убило га добро моје. А ја сам га пазила и дворила као Бога, а роб сам куће и ове дечице наше, а он тако. Ономад опет до неко доба ноћи луп.ао некуд с оном дрољетином, земља јој, Боже ти нареди, кости изметала. А не сметам им грешна, но се склањам и нравим мања од макова зрна за љубав деце ; што видим не видим, што чујем, не чујем, ал' ме крвник опет не оставља. Удари ме чим довати. Дође доцне, готово после по ноћи. Ја му поставила совру, спремила постељу, намирила децу, усиремила сваки кутак, па меда да лазнеш како је чисто, зготовила вечеру не мож' бољу бити, уточила вина и ракије, па метула на совру; свршила све па седим, те чекам. Деца иоспала, а ја запалим кандило и станем иред икону, те се молим Богу да га окрене на боље само, и нека га умудри, да мене остави на миру да гледам децу, па му све просто било. А и деца се сирота устравила па једнако презају иза сна и запиште. Нлаше се, па ме све стра пашће у занос ил' у Фрас. Јер он дође пијан свако вече, на претури совру ногом и изразбија стаклиће, па мене увати, те туче за пра бога, а деца се тако чисто уџапила па сву ноћ презају. Ако му опет не спремиш онда се држи што не спремиш, а кад му спремиш, онда што си спремила. Кажем ти дође ономад тако, па чим на врата, а он потеже ногом совру, па све прште у комаде. Ја стојим у буџаку па се тресем и чини ми се дође ми суђени час. Дечица пођипагае па узеше кукати и збише се око мене као пилићи, божем да их ја браним кукавица!... Ту жена зајеца и једва опет продужи од плача: — А оп стоји, па се љуља пијан и шкрипи зубима. Ја ни да дапем, а камо ди да му што кажем.

— Што не купиш ове комаде, кучко, но дремага?... викну ми он и пође мени, па се саплете на сломљену совру и паде. Деца вриснуше и још се јаче почеше уз мене приљубљивати, а мени срце да пукне за њима, а не смем ии да гаушнем, а камо ли да заплачем. У том он скочи па иосрћући јурну иа мене и довати ме за косу, па ми поче ударати главу о дувар. — Немој, Вићо, — почех ја молити — тако ти добра мога, немој тако ти опе наше дечице, остави ме болан само њих да гледам па све ти просто, све, све, све ти просто. — Шта ми ти прашташ, курво? Ти да ми негито опростиш?... дрекну он па ме узе још јаче грувати несницама но глави. (Наставиће се). —«■310ЧИН И КАЗНА РОМАН Ф. М. ДОСТОЈЕВС^ОГА с руског Јефта Угричић 21 — Газдарицу није нико тукао, рече она опет огатрим и одлучним гласом. Он је гледао у њу једва дигау^н. — Сам сам чуо... иисам спавао... седео сам... рече оп још бојажљивије. — Дуго сам слушао... Долазио је помоћник кварталног старешине... Сви су се згрнули на стененице, из свију станова. — Нико није долазио. А то крв из тебе говори. Тако је то, кад нема одушке, на се већ и згрушавати стане, онда се и почне човеку причињавати... Хоћеш ли јести, шта ли мислиш? Он не одговори. Настасија је ненрестано стојала поред н.ега, пажљиво га гледала и није одлазила. — Дај ми да пијем.., Настасјушка. к Она сиђе доле и кроз два минута врати се с водом; али он већ није знао, шта је било даље. Само се сећао како је сркнуо гутљај хладне воде и полио се по грудима. Затим је наступило бесвесно стање. III. Он ипак није био баш сасвим у бесвесном стању за све време болести: то је било грозничаво стање, са бунилом и полусвегаћу. Многога се чега он доцније сећао. Час му се причињало, да се око њега скупља много света, који хоће га га узме и некуд однесе, па се због њега ирепиру и свађају. Час је опет, на једанпут, сам у соби, сви су изигали и боје га се, и само овда онда тек гато одшкрину врата да га виде, ирете му, договарају се о нечему између себе, смеју се и пркосе му. Настасију је често виђао поред себе, тога се сећао; опомињао се и јога некога човека, као њему веома познатог, али кога управо — никако није могао да се сети и кињио се због тога, па шта више и плакао. По кадшто му се чинило, да већ месец дана лежи; други пут — да је то све јога исти дан. Али на оно, на оно је потпуно заборавио ; зато се, опет, сваки час сећао, , да је нешто заборавио, што се не сме заборавити, — те се трзао, мучно сећајући се, стењао, падао у беснило или у ужасан, несносан страх. У таким би гренутцима скакао с места, хтео је бегати, али га је свагда неко силом задржавао, и њега је онет обузимала клопулост и несвестица. Најзад дође сасвим себи. То се десило једнога јутра, у десет сахати. У то доба, кад су ведри дани, сунце је свагда дугим појасом прелазило преко његовог десног зида и осветљавало угао поред врата. Крај његове постеље стојала је Настасија и један човек, који га је веома радознало разгледао и био му сасвим иепознат. То је био млад момак у каФтану, с брадицом, и личио је на послужитеља. Кроз полуотвореиа врата вирила је газдарица. Раскољњиков се иодиже мало. — Ко је то, Настасија? упита, показују^и на момка. — Ах, гле, освестио си се! рече она. — Догаао је себи, одазва се послужитељ. Газдарица, која је вирила кроз врата, чим је видела, да се Раскољњиков освестио, одмах их иритвори и игачезну. Она је од увек била збуњена, а разговор и објагањење били су јој досадни; имала је четрдесет година, и била је крупна и пуна, црномањаста, добра од дебљине и од лености; иначе у лицу чак и врло лепа. Али стидљива до крајности.