Полицијски гласник

ВРОЈ 34. У БЕОГРАДУ СУБОТА 21. АВГУСТА 1899. ГОДИНА III. ССУ50 СЛОССЛО С ^О СУУ ? соо слосло СУХО ооо о«?о ОСО ОСо ооо С/?0 С^С ОГХ) осо «>о сло сло 050 сло о>с осо сло С/УЗ С-СУ5~С>00 о оо" СУ УО ОСО ООО С/УЗ С1СО 0«90 О УЈ С^> ОбО ПОЛИЦИЈСКИглдсник СТРУЧНИ ЛИСТ 3 А СВЕ ПОЛИЦИЈСКЕ РАДЊЕ О//)' УА !// !//• V/. V/ *.//. // -ЈЈ. •✓-- •//. V/. у/. //. //. V/. V/. У/. *Х/. '/V. //. // V/. X/. //. //. V/; //. //. СЛО //. '//. //. V/"- '//. X/. '//. //. //. .'// У/. .*//. V/ - . .//. //. '//. »ПОЛИДИЈОКИ ГЛАОНИК« излази једаипут иедељио. По потреби биће ваиредних бројева. Претнлата се шаље уредништву у Београду »Краљев трг« до Управе града Београда, а у унутрашњости к'од овлашћених скупљача или на пошти. Дена је листу: селима, које улазе у састав општине а која је већ иретплаћеиа, чиновницима, учитељима, зваиичнидима, општинским писарима и осталим званичницима у опште годишње 12, полугодишње 6 динара. Гостионичарима и мехаиџијама из уиутрашњости годииже 16, полугодишње 8 динара. Жандармима годишње 8, полугодишње 5 динара, пу ови се по овој цепи могу претплатити само преко својих командира полицијских односно пограничних одреда. Надледгтвима у опште 20 динара на годину. За иностранство: годишње 24, полугодишше 15 дииара. Поједини бројеви »Полицијског Гласника« не продају се. Рукописи не враћају се. сгур хх) ухг> .-уур оуск ) с /уо уу . схо схо УХ' 'XX) 'УГ/О -ууг ух ух осо хх : ;»о ахо •//? сх>т> хх XX) отз хх х>' ,-хх) схо хх. 'Ул> ооо >х,~ со-о схо сх>о с/то суу^ схо сх>о схх /х ос ^Гооо схл ооо схосхх^

ЧОВЕК КАО ЗЛОЧИНАЦ од М. П. Јовановића. (наставак) Погрешио је, вели Бе.р, мислити да је у осуђеника по казненим заводима израз лица онакав какав је и кад су у слободи. Посматрач се обично зачуди како су јако слични изгледи лица осуђеника у казненим заводима, како сви одвраћају и застрашавају при погледу. А осуђеници ипак имају крој главе и лица као и остали људи ниисих, радних редова друштва. Имају исту грубу, мало лепу, не тако цељену Формацију; несавршенство и нехармонмја зачуђавају ту просто с тога, што монотони и без радости живот осуђеника убија СЕаки полет духа, предаје све стаљу тужне резигнације, те стоји као узета и непомичиа она игра мимичног апарата. За то на лицу и у иогледу осуђеника видимо само празнину, монотоност, мртву пустош, нешто што нам је туђе, па, кад још узмемо у рачун да су сви у истом оделу и подједнако ошишани, што чини да велики део индивидуалних особина престаје утицати на нас, онда се тиме објашњава оно зачуђавање, које чини да се лако поверује у нарочити тип злочиначке Физиогномије. Али се физиогномија осуђеника чудесно измени чим изађу из казненог завода и уђу у другу околину и друге ггрилике. Ни броја се не зна, вели Бер, колко сам се пута преварио мислећи да у гомили света великоварошкога видим неког отпуштеног робијаша, а колико сам пута опет говорио с људима, који ми се приказаше као некадањи робијаши, но о којима бих ја све пре него то мислио. У заводу за осуђепике знамо да имамо само робијаше нред собом, па, и не мислећи на какво предубеђење своје, впдимо свуда само порок и злочин, дакле и у физиогпомији. За то Бер и сматЈза Физиогномију за нешто са свим непоуздано, што нас много пре наводи да погрешимо него да дођемо до истините диагнозе. Ништа лакше за лукава злочинца него израз лица да промени и тако нас превари. Глумцу је за приказ характера потребна правилна нримеиа мимике. Са друге стране опет, искуство казује да се често можемо задивити непорочним, симпатичним Физиогномијама, чистоти и невиности у изразима лица код малих и великих злочинаца, тако да она лепа л>уска у којој је гадна језгра изазива наше саучешће. И код таког искуства заиста је чудна смелост оних, који хоће из израза лица да читају и саме врсте злочина. Један од најискуснијих и највештијих чиновника берлинске криминалЦе полиције, чије оштро и сигурно око управљаше албумом злочинаца берлинске полиције, на питање Берово даде своју отворену, часиу реч, да је он заиста врло често с интинктивном сигурношћу у гомили света на улици пога^ао злочинца, али да со никад не би смео усудити, баш и кад зиа да злочинца пред собом има, да каже и злочин. »Из своје збирке и злочиначког албума од 1022 лика изабрао сам, вели Хелдер, између злочинаца од заната, како мушких тако женских, све особито характеристичне злочинце и по разлици врста средио их. Наћи ће се ме!)у њима доста велики број гадних, мрских лица, али има и таких, да ни најбољи познавалац људи не би могао с лица њихових читати иороке њихове, па бкш ако су и читав низ злочина починили." Хтети у физиогномији лица имати доказа за злочини характер његов, зпачило би велико, грешпо истрчавање, од чега II(лш се дплоко кдоне поротшш, оудија, криминалиет. Препре-

дени варалица треба да је човек ситних, фино усечених очију, равних, стиснутих усана; рафинирани, много пута кажњени крадљивац који обија, отвара и ускаче морао би бити Фигура јаких мишића, дрска погледа, као дрен здрав и брз у ногама; напред решени убица требао би да је косе тавне и што стрчи, чекиљаве, која и чело покрива, тавних, искрљештених очију. китнастих обрва, мрачна погледа и црне масти, рђаве Форме носа итд. — иа ипак, вели пугга искуства Каспер, често има Физиогномија томе иајиротивнијих: један од најзлогласнијих варалица јесте неки стар и врло љубазан човек; један опасан лопов јесте неки сакат човек! Каспер, искуством својим научен, саветује на крају овако: »Не осуђујте оитуженога чији вам сам изглед казује да је „за вешала," нити пуштајте слободна оног оптуженога чија вам је Физиогномија непритворна или вас, може бити, чак и задобија." После свега овога наш аутор изриче, да у Физиогномији злочинаца не може да иризна^ неку специФичност. Као што смо видели, није ретко, вели, да у злочииаца видимо ружне и одвратне Форме с непријатним и мрским изгледом лица, али тога нма исто тако често и у свима другим редовима друштва. Таких истих Физиогномија није ретко ни међ људима бољих и најбољих стања, код лица чија је часност и моралност над сваком сумњом, а који, одевени као осуђеници и кад би се | довели у казнени завод међ осуђенике, не би се ни чим разлиј ковали од најпрепреденијих лупежа и најобичнијих злочинаца своје околине. Физиогномија не даје ничег, по чему бисмо с поуздапошћу могли судити о моралној вредности човека; с паучног гледишта њој се не може придати ншсаква вредност. Ио нека од Физиогномија међ злочинцима, у којој се верно огледа израз зверства и најниже глупости, а која се износи као образац тз. злочиначке Физиогномије, приказује више умоболног него злочинца. * * * Све што у спољљем свету постоји или се догађа, а чонек може опазити, саопштава се мозгу кроз чулне органе преко тз. сенсибилних нерава или чулних живаца, који се у тим органима свршавају а од мозга иду. Тако примљени утисци остају у мозгу као трајне представе и слике сећања, те чине елементе којима се мисли и хоће, осећа и може, којима бива васколики душевни живот. Од типа и радње тих чулних органа (око, ухо, нос, језик, кожа), од тога колико је сакршена и оштра у љих нодобност опажања, зависи не мало какав ће и колики бити душевни развитак индивидуе, какво ће бити оно што се у души догађа, како ће човек мислити о спољњем свету и како ће тај сиољњи свет ода.швати му се. У Функцијама овог психо-физичког апарата бивају аномалије, које, и ако се још не јављају као патолошке повреде у самоме апарату, узимају се као нарочити знаци неуропатске конституције и сматра.ју се као знаци дегенерисања. Мислило се да се и у тим знацима може пронаћи нека нарочита особина злочиначке конституције. И од тада су постали предмет испитивања вид, слух, мирисање, укус и пипање у злочинаца, као и поређеља љиховог с осталим светом у том погледу. Но ма колико да су интересни подаци тиме добивени, морамо их оставити, да бисмо имали што више места за друге валшије ствари у овом нашем излагању. Но ипак не можемо пронустити да кажемо, да се, не гледајући на прилична неслагања