Полицијски гласник

260

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 34

Прочитана је тужба и тужилац оста у свему при истој, тражећи да се испитају његови сведоци. За данашњи предстанак тражи пет динара. Тужени каза: Са тужиоцем писам био ни у каквим односима, но мн је он прошле године о Митрову дану дао на радљу пиљарску 180 динара у готову новцу, са тим условима да му ову суму концем јула месеца ове године вратим, и ако ми радња буде добро ишла те зарадим, онда да му платим на ту суму 50 динара на име његове зараде на новац, а ако будем изгубио или ништа не зарадио да му само нозајмљену суму вратим. Ја сам на радњи изгубио, и нудио сам га да му дадем његов новац у 180 динара, но он неће да прими. На то нристајем и сад. За данашњи предстанак тражим 10 динара. Испит сведока Милош Весовић, пекар овд., има 32 године, у свему способан за сведока, на положено му питање од стране суда каза: О Митрову дану прошле године био сам у механи Јанаћевој, када су тужилац и тужени закЉучили уговор о ортаклуку и тада су условили тако, да сваки од њих у радњу пиљарску улолш у готову новцу 180 динара, добит и штету да деле заједнички. Уговору је рок за истек условљен концем месеца јула ове године. Тада је тужилац одмах свој улог у 180 динара положио туженом, с тим да ће новац и рачуни за ту радњу бити при туженом. Заклећу се. Дапгубе тражим 5 дин. Милоје Тешић, магазаџија овд., има 54 године, у свему способан за сведока, на питање положено му од стране суда каза: у свему као и сведок Милош Весовић. Заклеће се. Дангубе тражим 3 динара. Сведоци су на своје исказе заклети. Парничари осташе при својим наводима. Судски разлози: Испитом испитаних и заклетих сведока, тужилац је своје тужбене наводе потпуно доказао. Према чему је тужени дужан тужиоцу рачуне о вођеној ортачкој радњи предати, у року који ће суд одретити — § 352 грађ. судског поступка. Зато суд општине ужичке као надлежан за расираву овога спора на основу §§ 6 и 13 грађ. поступка Решењем овим наређује туженом Милораду, да у року од петнаест дана буде дужан тужиоцу Лазару рачуне од њихове ортачки вођене пиљарске радње положигн и о томе овај суд уверити. Не учини ли то, суд ће га на захтев тужиоца силом закона на то нагнати. Тужени као крива страна да накнади тужиоцу плаћену таксу у 8'40 динара, да му плати на име трошка и дангубе пет динара и испитаним сведоцима Милошу и Милоју по 2 динара на име дангубе. Саопшгено је решење парничарима одмах. Од суда опшгине ужичке, 9 августа 1899 год. Бр. 4(520. У Ужицу. Писар. Председ. суда. Кметови. Задатак. Општински писари! Је ли рад у овоме спору правилан, и да ли су општински судови надлежгш за расираву спорова ове природе?

II. Иступи Рађено у суду општине марковачке, 10 јула 1899 год. Данас је село према наредби општинског суда од 6 овог месеца Бр. 454, требало изаћи на кулук ради онравке друма, по обавези као своју деоницу, на основу наређења среске власти. Сви сељани су по својој изашли на опредељено место но Мирко Леновић није хтео, те сам га из механе преко служитеља Ивана Петровића добавио. Када сам га питао зашто се не одазива наредби општинској, као и остали сел>ани, он ми је одговорио: »какви кметови онакве и наредбе, ко је луд нека их слуша". Овим својим поступком Мирко је омаловажио власт ово општинску и ја га достављам суду са молбом да га за ово казни. Илија Савић, кмет. Бр. 492. Позвати оптуженог и од њега узети реч, према реФерату кмета Илије, затим предмет суду на решење. 10 јуна 1898 год. Марковац. Пресед. суда.

Рађено 11 јуна 1899 године у Марковцу. Испит оптуженог Дозван Мирко Леновић, земљоделац овд., има 38 година, до сада неосуђиван, жењен, на питање према реферату кметовом каза: Тога дапа када су сељани ишли на кулук ја сам дошао пред зору у сеоску механу из Ужица. Како сам био уморан, а, пио сам по више, пиће ме је уватило. Знам да ме је кмет звао и да сам на његов позив отишао, но да сам га грдио, и да сам то казао што он наводи не знам. Молим суд да ми ову кривицу опрости. Мирко Леновић. Оверава Кмет. Судски разлози: РеФерату кмета, као заклетог лица, суд општински поклања своју веру — § 35 полиц. уредбе. Одбрана оптуженог да је био пијан и да не зпа, да је омаловажавао наредбе своје месне општ. власти, не може му за извињење кривичне одговорности служити. Суд му узима у олакшавану околност досадање добро владање. Оптужени се има за ово учињено дело казнити по пропису § 359 тач. 3 крив. закона. Зато суд општ. марковачке, као надлежан § 4 полиц. уредбе, с погледом на чл. 98 зак. о таксама Пресуђује Да се оптужени Мирко за ово дело казни са пет дана затвора о своме трошку, да плати 2 динара у таксеним маркама за ово дело иступне природе. Пресуду му саопштити и одмах извршити — § 15 и 10 полиц. уредбе. Од суда општине марковачке, 12 јула 1899 год. Бр. 500 у Марковцу. Писар. Преседник суда Кметови.

НАЈТЕЖА 00УДА (НАСТАВАК) Још је она даље негато причала, али то се од плача није могло разабрати... У том дођоше још два-три сељака, те механџија хтеде заврпшти своје причање речима: — Море много би имао човек да прича о томе: тридесет дана и тридесет ноћи да не станем и једнако би имао само да говорим, а камо ли тек пгго други знају. Него, што то тебе занима, кад ти не познајеш никога одавде. Ђогат зарза некако потмуло, да се тек једва чуло, а сељаци се насмејаше и један од њих ће рећи: — Надај се, надај, скоро ћеш газду дочекати !... Мене јако заинтересова та тужна историја кочијашеве породице и замолим механџију, да ми иродузки причати. Она три сељака седоше за други сто да играју карата, а механџија продужи причати: — Много је Јела сирота пропатила, кажем ти, жао ми је као да ми је сестра рођена. Вићентију бп боље било да је давно стрел>ан него што је овако дочекао, али њега ми и није жао. Жалим га сад несрећнпка, али знаш кад се сетим његови' покора, а ја помислим: и горе муке треба за њега... —■ А где је седела, велиш, та Вида, како ли јој беше име?... упитам. — Како где је седела? Седела, брате, т,у код њега у кући. Да ти знаш како је у његовој кући био долазак: једни одлазе, други долазе, па то по вазда, а Јела је умела да те дочека што мало ко, па ти се чисто мили да навратиш у таку кућу. Ал' како се Вида усели, а оно пресече долазак. И ко би случајно навратио, а Вићану није право, све гледа човека попреко, и баш му криво кад ко сврати, а пре је то био дружељубан човек, да вазда с њим седиш... У кући она богме, па још она права домаћица и газдарица, а Јелка је дворила као нека робиња. Знам како јој је било сиротој кад јој сузе капљу, а она јој, причају, поставља да једе, ал' је морала да трпи тако кукавна до суђена часа, све, вели, због дечице. Е то је, слободно ти могу рећи, била мајка да јој и данас нема равне.

\