Полицијски гласник

, «/ БРОЈ 34 ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК 263

год дође на ма какво јавно место, где сви остали стоје са шеширима и капама. Сви мисле, да он то чини из осећања нотчиљености, међутим он се просго стиди свога гнезда птичијега; тако је то стидљив човек! Е, дакле, Настељка, ево вам два главина украса: овај палмерстон (он изнесе од некуд згњечеиу округлу капу Раскољњиковљеву, коју је, незнано зашто, назвао иалмерстоном) или ова драгоцена стварчица? Оценц, Рођо, колико мислиш, да сам за то дао? Настасијце? окрете се њојзи, кад виде да Раскољњиков ћути. — Па, дао си, можда, двадесет копејака, одговори Настасија. — Двадесет коиејака! Будало! викну он увређено: данас за двадесет копејака не би могао човек чак ни тебе купити, — осамдесет копејака! Па и то само зато, што је ношен. Оно истина, под погодбом: кад овај изнесеш, до године ћеш добити други забадава, Бога ми! Тако, да пређемо сад на Сједињене Американске Државе, како се то у гимназији код нас називало. Напомињем још у напред, — панталонама се поносим! и он рашири пред Раскољњиковим сиве, лаке, летње, вунене панталоне: — ни руиице, ни мрљице. а међутим још сасвим добре, ма да су и ношене, то је, ако ћемо право, и боље: мекше су, незкније... Видиш, Рођо, да би човек направио у свету каријеру, доста је, по моме мишљењу, да иази увек на сезону ; ако у јануару не будеш јео шпарге, сачуваћеш неколико рубаља у џепу; исто је тако и код овог куповања. Сад је летња сезона, зато сам и набавку летњу учинио, а пошто у јесеп сезона и иначе тражи топлије одело, ово се мора бацити... у толико пре, гато ће се све ово дотле и само распасти, ако не од претеране раскоши, а оно од унутрашњег нереда. Па, погоди! Колико мислиш, да сам дао? — Две рубље двадесет и нет копејака! И упамти, опет под оном погодбом: кад јово изнесеш, до године друго добијеш забадава! У радњи Феђајевљевој не тргују друкчије: ако си једанпут платио, доста ти је за цео живот, јер други иут и сам нећеш доћи. Него сад да приђемо ципелама, — како ти се чине? Та оно види се, да су ношене, али ће ипак два месеца послужити, јер је стран посао а и роба страна: секретар енглеског посланства иродао их је ирошле недеље на телалници ; свега је шест дана и носио, али новац му је веома био потребан. Коштају рубљу и педесет копејака. Добро ми је нсиало за руком, а? (Наставиће се).

КЊИЖЕВНООТ 1жссћеп1 Г ап1горо1одга сптГла1е од Чезара Ломброза. — У најновијој својој студији о анархисту Лукенију, познатом убици аустријске царице, славии талијански научењак је изнео резултате својих испитивања о њему. Лукени је дегенерисан и по свој прилици епилептичар или бар хистеричан; отац му је био алкохоличар, његова мајка позната блудница. На његовој лубањи нађени су атавичпи знаци, у његовом рукопису знаци душевпе неравнотеже, у карактеру сујета, импулзивност, двоструки нерсоиалитет. Ипак, његов злочин више је детермииисан социолошким узроцима, утицајем средине у којој је живео, него његовом органском конституцијом. Скоро до истих закључака о истоме предмету дошао је и Француски научењак Форел. 1,а уо1оп1и Лапз вез гаррог(з аиес 1а гезрошакИШ р&па1е, раг 1е Вг БаПета^пе. Маззоп е<; С1е ссШеигв, Рапа, 1899. (8°, 212 ст.., цена 2.50). — Ово дело допуњује два претходна дела истога писца: Физиологија воље и Патологија воље, и упућено је искључиво судијама и судским лекарима. Дело је апсолутно научно и ослања се на најтачнија дата. За полазну тачку својих истраживања аутор узима анатомске, биолошке и соцнолошке озиаке злочинца и преступника, и према вредности тих ознака суди о поступној или делимичној одговорности њиховој. ФилозоФске теорије пе улазе у Шегов оквир, и он избегава принципијелне дискусије и остаје на земљишту научае анализе. Пошто је излолсио психолошке услове моћи суђења, доктор Далемањ поставља категорије преступника који су, више или мање, без тих услова. Он објашњава како се злочин хвата мање дегенерисаних, н доказује њихову неодговорност. Испитује стања умне поремећености, хроиично лудило, и излаже њихову неодговорност. Затим изучава преступнике услед недо-

статка воље: импулзивне, невропстике, сугестионисапе, и тражи за њих делимичну неодговорност. Цела је ова књига речит пледоар за нраву правду, и стручњаци и лајици имаће мпого што-шта из ње да науче. Е1иЛе8 с1ез р$])сћо1од1е, раг О. Тагс1е. ОЈагЈ е!; Впсге, ссП: (;еиг88. Рапа. (8°, стр. 326.). — Један од најчувенијих кримииолога штампао је у овој књизи своје различите студије. Поред иеких које нретресају шггања из социологије (Два елемента социологије; Друштвени трансФормизам; Идеја друштвеног организма; Симпатија и синтеза итд.) остале претресају питања из криминологије. Такви су предмети: Криминалност и друштвено здравље; ПроФесионалиа криминалиост; Злочиначка младеж; Успомене из судских притвора; а нарочито истрага и одлична студија о граФологији. V аг1е псг АеИп^иепИ, раг П шјј ! АпГоазо, РгпнагсШ, Мезвше, 1899. (стр. 80). — Једаи од ђака Ломброзових, Луиђи Анфосо, претреса врло заиимљиво питање о уметности код преступника. Злочинац, или боље затвореник, било својом анормалном психологијом, било услед изузетних прилика у којима је, гаји особиту врсту уметности. Ои не може да бира нити материјал, нити техничка средства, чак ни предмсте, јер му је све то одређено тамНичним правилима. Његова уметност је потнуно субјективна и сведена на личну улогу забаве и убијања времена, али баш за то она је искренија, истинитија, дубља. Каткада је прожмана развратпошћу, поступним веризмом, каткада чак и бруталним, као код дивљака и примитивних уметника. Преступник је неки пут одиста инснирисан, али инспирације трају само у скици у малом делу самога рада; после, ватра се гаси. Пластичне уметности врло тешко код њих усиевају. Неки нокушавају вајање средином од хлеба, а боју налазе у мастилу, рђи, истрошеној цигљи. Али најпопуларнија врста уметности но затворима јесте ноезија. Песама има врло много неки пут чак и духовитих. У њиховој прози нађе се и по која оригинална и дубока идеја. Нисац на крају своје врло занимл>иве и савесно израђене књиге иајављује жељу да се обрати пажња на те естетичне инстинкте злочинаца, нарочито иа емоционалну моћ музике, и да се и та моћна средства употребе на лечење ових болеспих душа. Затвореничка гикола од Г-ђе Архипов-Морева. — У једној од последњих свезака одличнога рускога часописа Руско Богатство штампала је госпођа Архипов извештај о особитој врсти школа у сибирским казненим заводима. Иницијативом више младих жена, махом учитељица, почела су се држати редовна предавања и то међу најгорим злочинцима и убицама. Они су били подел>ени на груне и свака група је имала своју наставницу. Велики 1)аци су са нестрпљењем очекивали своје наставнице, и дане су проводили у разговорима о ономе што су чули на часовима. Иисац говори о својим ђацима са највећом симпатијом; она им је била постала пријатељ и повереник. Г-ђа Морева вели да јој је та интимност допустила да разуме многе и многе ствари из људске психологије, које су јој дотле биле загонетке. Предавања су благотворно утицала на иоправљање њихово, гато се може судити по њиховим аутобиографијама, од којих су одломци угали у ову књигу.

ИЗ П0ЛИЦИЈ0К0Г А1БУМА. Дамњан — „Данчика" Враник — Лазић, опасан лопов. У маси оних опасних крадљиваца, који су нам се доселили из Аустро-Угарске, видно место заузима овај »Данчика", чију слику данас износимо. Он је родом из Сентомаша; има му 35 год.; ио занимању је надиичар; у Србију је дошао пре 15 год., ношто је претходно у Аустро-Угарској издржао трогодишњу робију, на коју је био осуђен због крађе коња. Пошто је, по своме преласку у Србију, провео једну годину дана по окрузима: иодунавском, подринском и ваљевском, надничећи, и за то време добро проучио терен на коме ће развити свој рад, — Данчика се латио свога старог заната крађе стоке. До пре неколико година овај »заиат« беше у велико развијен у пограничним местима дуж Саве и Дунава. Беху се образовале читаве дружине, од којих једне крађаху, а друге украђену стоку превођаху из Србије у Аустро-Угарску и обратно. Ове дружине, састављене из одбеглих осуђеника и нерад-