Полицијски гласник

'-V 1 ВРОЈ 36. У ВЕОГРАДУ СУБОТА 4. СЕПТЕЖ:,-А 1899. ГОДИНА III. ооо осо> о&о Iјоо~об?о ооо осо осо оур с«со с»оо одо (ууо сгго (У?о суоо ооо ооо суро сгуд с<уа ооо ос о.д^со 00*5"с<р о сло с^ "с^:Госо осо ооо осо сууз сусо с/уО суу> оро схуз осо ооо оуз ПОЛИЦИЈСКИ ГЈ1АСНИК СТР7ЧНИ ЛИСТ 3 А СВК ПОЛ.ИЦИЈСКЕ РАДЊЕ ол ооо сло обо осо с оо об о обо Обо ооо с//;' о<уо с^^_осо ооо осо' осо обо'"обо осо осо обо ооо ооо оло о&о о<л> о<л обо о^6оос2п осо ооо боо ооо' ооо осо осо осо осо осо осо оро"о со"о бо~ооо ооо осо »ПОЛИДИЈСКИ ГЛАСНИК« излази једанпут недељио. 11о иотреби биће вапредних бројева. Претилата се шаље уредништву у Београду »Краљев трг« до Управе града Београда, а у унутрашњости код овлашћеиих скупљача или на пошти. Цена је листу: селима, које улазе у састав општине а која је већ претплаћена, чиновницима, учитељима, званичнидима, општинским писарима и осталим званичнидима у опште годишње 12, полугодишње 6 динара. Гостионичарима и мехапџијама из унутрашњости годишње 16, полугодишње 8 динара. Жандармима годишње 8, полугодишње 5 динара, ну ови се по овој депи могу иретплатитн само преко својих командира полицијских односио пограничних одреда. Надлештвима у опште 20 динара на годину. За иностранство: годишње 24, полугодишње 15 динара. Поједипи бројеви »Подидијског Гласника« не продају се. Гукописи но враћају се. УУО У/а УУ7) УЛ У5Р У>т УХ) -Јгк' УХ) .^С01/50 .>СО'>>^"оСО V/? '>50 '.>50 !У>ОС/Л С/5О0СО СОО (У50 с-ск) С/50"сС>0 0>9О С/СО^^-^У^су^О -У/? 'СУ50 ОСО -У50 XX С/5Р У"Х.- гсо 'У5О7О90 ОСО

СУДНИЦА ПРЕЦ;ОГ СУДА У БЕОГРАДУ Изглед снољни

Фотографисано са »Краљевог Трга с( (Велика пијаца'1.

ЧОВЕК КАО ЗЛОЧИНАЦ од М. П. Јовановића. (НАСТАВАК) II. Особнне духа у злочннаца. Покушавапо је од сваке руке да се оцрта живот злочииачке душе, да се характерише стање духа у злочинаца и тиме објасни и расветли оно што гони и покреће индивидуе на злочии. И најнепредрасуднији посматрач наилази ту на тешкоће, а највише се ваља чувати да се особине и појави духа појединих злочинаца не узму као нешто типично и заједничко свему свету злочиначком или нојединим категоријама злочинаца. Ко је низ чувених и злогласних убица лично познао или је особине њихова характера студовао из аката и испоређивао их, лако се може завести, да свим убицама припише исте особине. Међу тим, све то мол^е да има, и махом има, само индивидуални печат. Погрешка је, дакле, врло лака и велика узети одмах да исте особине стоје у свих злочинаца тога рода. Класе злочинаца имају махом исти развитак наравља и духа свога, који је и у осталих сличних им слојева народа. Извесне сметње или прекорачења у неком правцу на њима нам чешће и оштрије излазе на видело, те нам се учини као да их смемо узети за характеристичне особине злочинаца. УтицаЈи околине чине, да у такој души сазри злочина склоност и радња пре и лакше него код природа духом јачих. За то мора бити

и поучно и од вредности загледати како бива злочинац, завирити у постанак злочинаца. Често се и од оних који умеју расуђивати чује, да је ум у злочинаца у опгате развијенији него у незлочннаца. Они, који тако мисле, не познају масу света злочиначког. Огш тако мисле, имајући више или мање пред очима пут којим је у животу ишао само поједини велики злочинац и колико је вешто извршио ово или оно неваљалство, Међу тим, подобност доћи до шт-о веће гомиле појмова или представа и у даном случају правилно их проценити, доследно отуд извући тачне закључке за добро смишљену радњу, истрајати у тако обичној и дубокој замисли — тих особина нормалне моћи мишљен.а нема у злочинаца ни у оној мери у којој је има у слободних људи истих слојева друштва. У њих, пре свега, нема ни оног кардиналног момента спаког ваљаног мишљења, нема подобности строге пажње ни моћи сталне дурашности у томе. То, што у извршењу злочина изгледа као досетљивост, извођење по неком плану, као размигаљеност, лукавство и оштрина ума, махом је само једнострана делатност ума, занатска практика, која својим или туђим искуством доводи до техничких Финоћа и праве мајсторије. Много што гата, што нам у злочинаца изгледа мудро, није ништа друго него хитрина, у којој они показују инстинктивну виртуозност, каква нас често задивљава и код недотупавних, па и код умоболних. Како је мало подобности мишљења код злочинаца, види се и из тога, што они, учинивши злочин, и попгго им он најбоље испадне за руком, пропуштају нај-