Полицијски гласник

ВРОЈ 37. У БЕОГРАДУ СУБОТА 11. СЕПТЕМћ|'А 1899. ГОДИНА III. е-оо оуо сууд с /јк> ојоп оур ојоо осо ооо ојоо ојоо оур оог)'ооо оу з одо оо^ п оо ојсг> &ор ојоо ојоо ојог> ојоо ојо^ оур с <ск> <^ор ооо" о^»-,-ј ос о оур с^р а^''ојју5"а<уа с.оо с^ 00*5 сууо с^о оср с^> с^у5 с^јгооо с^р рур 0<у^ пблици ЈСКИ глдсник СТР7ЧНИ ЛИСТ 3 А СВЕ ПОЛИЦИЈСКЕ РАДЊЕ 1/л у/: с/ус с//: с/у. обо с/у? с//: о&о су/. схх с^. су>т с^о ооо слс сло с/л 060 оуз с/у^ соо с/уз ооо 050 050 с/л 0с>0 с/90 ооо сло сло сло с/50 0>0 ооо соо 050 с/оо ооо 090 с^о сло сло озо сло с/>о осз »ПОЛИДИЈСКИ ГЛАСНИК« излази једаппут недељно. 11о потреби биће ванредних бројева. Претплата се шаље уредништву у Београду »Краљеи трг« до Управе града Београда, а у уиутрашњости код овлашћених скупљача или на пошти. Цепа је дисту: седима, које улазе у састав општине а која је већ нретплаћена, чиновницима, учитељима, званичницима, општинским писарима и осталим званичницима у опште годишње 12, полугодишње 6 динара. Гостионичарима и механџијама из унутраштости годишње 16, полугодишње 8 дииара. Жандармима годишње 8, полугодишње 5 динара, ну ови се по овој цепи могу претплатити само нреко својих командира полидијских односно пограиитаих одреда. Надлоштвима у ошпте 20 динара на годину. За иностранство: годишње 24, полугодишње 15 дииара. Поједипи бројеви »Полицијског Гласника« не продају се. Рукониси не враћају се. &00 'у/3 'јњ оу0 у/0 --уу7) оу0050 с/у р с/ уо оу р оу 0 >ул) е^о с/л) сл0_.050 0<>0'.050.сло сло. сууо 0<ур оуо ;ух)ј>'л 050 сууо -хо.ооо ауо с/х) >20 су>0 -.ууо ооп >ул суу.) оуз <>со оу о оо о 090 о?о

ЧОВЕК КАО 310ЧИНАЦ од М. II. Јовановића. (НАСТАВАк) Злочипцима су тек мало што знани они мотиви и принципи, који гоне човек;) да не буде себичан и саможив, који га чувају да не чини зло, него да живи чистим, наравственим лшвотом. Ако се што од тога на злочинцу и примети, противречно животу му, брзо се тачнијим испитивањем дозна да то није ништа, да он о моралности своје радње не води никаква рачуна и не показује осећаја за то. Доста је злочинаца који се дрско смеју свему што их религија учи. Пије их мало који спољње чине све што религија прописује, али ништа више; а неки се баш из све дубине своје иредају молитвама, наравно да су нам многи од њих сумњиви притворпошћу или су можда умоболни. Да пак и окорели злочинац може бити побожан и биготан, давно је познато. Многи су, како казује Ломброзо о италијанским злочинцима, огрезли у празноверицама. Фери је међу 200 убица видео само једног који је атеизам исповедао. — Прва погодба свему моралноме јесте пуна и увек једнака љубав ка истини. Лаж по себи је радња неморална; ко је се не клони, није заслужан ни да се зове моралним човеком. Они из навике злочинци без изузетка неиријатељи су истини. јер би она дала познати одмах колико су они гадни, а лаж им је једино срество кога се нрихватају да би улепшали своја недела. Таког злочиица или никад ништа није покретало да истину цени а лаж мрзи, или је силом прилика и навике научио да себе сама и све друге обмањује претварањем и лажи. Лаж је специФична особина сваке злочиначке нрироде. Тћотвоп, у својој расправи »Криминалпа психологија«, вели: »Лагати је болест код злочинаца; исгину казати није право. Честите људе истина везује једно за друго, злочинце као да везује једно за друго лаж. Злочинац лаже, јер нема савести". Велики познаваоци злочиначког света тврде: да све врсте крадљиваца беспримерно и збиља необично вешто лал^у, па и сви остали да јако лажу или бар хоће да лажу, јер пример је зараза; да већ ни сами не знају да лажу, толико им је лаж постала друга природа да лажу и себе саме. СаосеКање у патњи других и готовост да другима помогну не може се са свим одрећи здочинцима. Често ће од оног што случајно и мало имају дати неки део да ублаже невољу другога и заложиће своју телесну снагу да другоме у таквој прилици у помоћ притеку. Но не треба мислити да они то чине из какве чисто моралне побуде. Ко својим ближњима тако смишљено толико зала чини, не може имати саучешћа у њихову јаду и невољи. Злочинчева готовост на жртву и услуге у таким случајима долази само из неке доброћудне слабости или из наде да се ио том и њему што учини. У злочинаца је необично слабо изражено саосећање у патњи и боловима болесника и рањеника услед несрећних случајева. Истина осуђеници, радећи као болничари у казненим заводима, махом се јако труде да одговоре својим дужностима, али то не иде с онолико усрдности и топлине колико око болника треба и колико може бити само у опих, који и сами осећају болове болесникове. Људн из нижих слојева махом су грубе природе, без виших и племенитијих осећаја, а у свету злочинаца то је још више изражено. Ово немање саосећања у злочинаца хоће

да припигау слабој осетљивости на кожи злочинаца да осети свој бол, те но томе да у њих нема мерила за иоређење бола других људи; али ми смо видли да се то не потврђује као особина самих злочинаца. Број приметно умоболних или с манама ума међу злочинцима је знатно већи него међу светом незлочинаца. Тај Факат утвр1)вн је као несумњив у свима земљама, у којима се казненом судству и извршењу казне поклања пажња која треба. Нека би се и узело да неки део губи свој ум утицајем самог заточења, тај део је тако мали да и без њега остаје Факат, да су психички иоремећаји међу злочинцима знатно чешћи него у осталом саету. То V осталом није никакво чудо, кад се имају у видуони многи и јако шкодљиви утицаји, који воде поремећајима ума и кад се зна да може бити ни у ком кругу или слоју човекова друштва не дела укупно и једновремено толико Фактора, кадрих да изазову поремећеност ума, колико у свету злочиначком. Довољно је за то само да подсетимо на дегеративни характер телесне и психичке конститупије класа злочиначких и на велико наслеђивање свих оних момената од чега потомство тако јако нати. Али нигде није тако тешко изнаћи те наследне утицаје као код злочинаца: многи су ванбрачно рођени, многи су рано остали сирочад без родитеља или напуштени. Па ипак стоји као поуздано, да је умоболност међу осуђеницима у већини случајева разјашњена физичким и моралним наслеђивањем. На злочинце не само да се није утицало рационалним васпитањем, које би отклањало многе ексцентричности а изравњавало по коју несавршеност и ненормалност јачањем и снажењем других којих особина духа, него се баш нротивно радило, васиитавали су се тако, да се свему са чим су рођени и што су наследили, да се свима неопаким и болесним инстинктима давао и даје са свим слободан мах да се развију и илод донесу. И тако су злочинци, напуштани и остављани, остали без индивидуалности вољом јаке и за отпор подобне, без духовна и морална характера. На ове психичке мане, као и на то шта од њих може бити, није без непрестаног утицаја читав низ штетних соматичних прилика, од којих се нарочито две морају поменути, а то су: аовреде главе и аијанство. Да трауматске повреде, случајне повреде главе, осем акутних повреда које су у великом погресу мозга, чине индивидуу наклоњеном умној поремећености, а често и да су узрок за психозу*) која ће се развити тек носле дужег времена, доказали су поуздано и старији и новији психиатри. А у свету злочиначком зацело нису ретке повреде главе, као што се може мислити већ по томе, што се често туку и у пијанству стропогатавају. Таква стања, бага и кад не бисмо узели у рачун онај грдан број гаамара и удараца по глави којима су злочинци злостављани од својих немилосрдних и често небрачних родитеља или других старатеља, изазивљу, уз психозну раздражљивост, характеристичан квар и у моралним особинама, а то су све симптоми повреде у мозгу, за којима се често после много година јасно покаже дугаевна болест. И онда многи злочинци зацело могу да се сматрају само као посредне последице каквог ранијег траума. Но још је више пијанство узрок умоболности. Да тако

*) Психоза. је пазив за поремећаје ума од дужег трајања, а код којих се нису дале наћи одређене узрочне промене на мозгу, где, дакле, душа, како изгледа, <( сама од себе" пати.