Полицијски гласник

282

X, V:' ,,» ТГблИЦИЈСКИ ГЛА.СНИК

БРОЈ 37

мора бити, биће јасно чим се посмотри у колико случајева умоболност у ошпте долази из злоупотребе алкохола као и колико се злочина у иијанству учини. Да не бисмо може бити досађивали читаоцима овога листа излагаљем статистичких иодатака о томе из разних држава европских и Сев. Америке, нека нам је донуштено само исказати, да ти подаци казују, да је међу умоболнима, којима се узрок болести могао испитати, знатан проценат ог-тих који су били пијанству одани. Није мањи а од чести још и већи је проценат злочина у пијапству почиљених. Да ли је умоболност злочинаца нзшто по чему можемо дознати у којим су злочинима и недопуштеним радњама учествовали и има ли у томе какве узрочне везе? Г1о испитивањима која су чињена и прибрапим подацима као да те везе има. Злочинци, који су кажњива дела чинили у превеликој раздражености, нагнани на то својом унутрашњошћу, у аФекту, помере умом чешћа од оних, који су злочин учинили из обичног »користољубља«, како закон каже, из хладног прорачунавања. Аналишући пак случајеве, који се ради отатистике износе, показује' се, да се по Формама болести ништа одређеио не да закључити односно почињених злочина, јер су свуда код умно оболелих злочинаца заступљени сви облици тих болести. Као несумњиво изгледа. да је само то, да у већем броју и брже умно оболе у казненим заводима они осуђеници, који су из какве страсти постали злбчинци. У том погледу заслужује номена већи проценат боловања међу осуђеницима за срамотне телесне насладе, које опет имају свој извор у слабоумности, као што се и већи проценат злочина објашњава насилном радњом умно пометених и епилептичара. Међу Злочинцима много већи је број оних који су гамо с недостацима умним, оних који су само несавршене психичке организације или нешто оронуле и непотпуном постале услед какве болесги, него што је број оних који су очевидно и са свим јасно умно поремећени, болесни. И међу њима има у зпатној мери таких, код којих ће бити тешко одлучити да ли су умпо здрави или болесни, као што је и у опште тешко повући оштре граиице које би делиле све умно здраве људе од свију умно пометених. Међу злочинцима и осуђеницима много је њих који се згодно обележавају као тЈпиа ћаћепкез, који стоје између здравих и умно болеспих, јер као год што се не даду строго одређене границе повући између здравља и болести у опште, исто се тако и у развитку може бити баш нарочито душевне болести не да назначити тачка, на којој престају исихичке изјаве нормалног живота духа. Код тих психички ненормалних злочинаца и осуђеника може се разликовати вигие категорија, ма да и ове нрелазе једна у другу. 1. Слабоумни. Раније смо видели, да је у злочииаца у опште интелигенција, моћ схватања и: комбиновања, мање развијена него у незлочинаца, да су у њих осетљивост и осећајни живот отунели, а пре свега да су снага воље и моћ отпора мањи. Стане ли се сад, ово осредње нсихичко несавршенство сиуштати још ниже, било у целини или у појединим му деловима, онда настају ступњи слабоумности, којих може бити и у животу слободних људи, па ни ту да се ие сматрају као иоремећеност ума. Немајући подобности ни истрајиости за уредаи живот и правилан начин нословања, ни снаге да у критичним приликама кажу з« и иротив, да одмере све околиости па д.а снагом воље прегну на једно нли друго, те су индивидуе несталне у тежњама и расположењу, иоводе се за тренуцима и не могу да се одунру и отму- од онога што их моментано нокреће. Ако су се тако више или мање случајно већ нашли на путу ка злочину, опомсне и казна немају озбиљнога дејства на оно што су намерни; тупи су и равнодупши у новом стању које за тим дође и, остављеии себи самима, све се више губе и телесно и душевно. Међу злочинцима је миого таких индивидуа, и то како оних који у злочиие заиадну још као млади због недовољног развитка природних дарова или услед социјалних прилика, тако и оних који у старости из свију кругова друштвених придолазе. Многи слабоумни злочинци нису тако дефектпи умом, да бисмо их могли сматрати као кривично са свим неодговорне, међу тим са свим је несумњиво да они нису кадри иредвидети замашиост и сав значај своје радње. Може, даље, онај који је у затвору и бити слабоуман, а у обичиом животу не бити, јер затвор може на дух његов утицати тако, да му ум ослаби, а ослобођен враћа се

у раније стање. Но не да се порећи ни то да има слабоумних, које треба сматрати баш као луде и кривично неодговорне. Разни стуињи слабоумиости заступљени су парочито код злочинаца противу наравствености, а таки су, као штоје познато, нарочито слабоумни из дубоке старости. Највећи је контингенат слабоумних и идиота у заводима за поправку, узетих ту због просјачења и скитиичења. Њих обичио ништа ие везу-је за нородицу, за отаџбину, и.е мисле на будућност, не старају се ни за сутрашњицу. 2. Имиулсивно насилни. Међу злочинцима свих. врста, нарочито међу онима у поврату, вреди нарочито запазити број оних код којих дођу треиуци правих наиада, када се осете нагнани.да излију бес, и покажу силу своју. У том својству духа оии се дају посматрати често само на месту кажњивога дела и ире свију долазе у ону сумњиву граничну област. Док њихово држање и расположење иред сами излив беснога насиља и сама обест одају са свим ирнметно характер болеснога, ношто је испраскао и катастроФа се свршила, враћа се нсихички мир, пормална увиђавиост и искрено кајање. Ту иије нека лажна нредсгава која води тим нанадима, него се иојављује напон несноснога бола, иреувеличанога јаком, болеспом раздражљивошћу, која кад иа^е одушке и излије се осећају се олакшано. Затвореиик јако и од срца жали што се догодило, не може увек да се сети појединости и са свим стриљиво сноси казну. Приличан број злочинаца ове категорије изгледа као врло вероватио да пати од прикривене епилепсије. Осуђеници оце врсте необично су раздражљива и бујна темнерамента, а у казнеиим заводима иду иотиштени и мргодни, јако неповерл.иви ирема службеном особљу и оеуђеницима осталим ; пате од гЛавобоље, од мисли које их у немир доводе и од којих силом и са свим овесно хоћу да се отму. Чине махом све што треба да чине, али све некако тврдоглаво, љутито, набусито, док од једиом јако узбуђени не стану праскати против осталах осуђеника, откажу рад, почине грубе ексцесе, поцепају одело, полупају прозоре, иа и себе стану сакатити. Сматрају их увек као најгоре и најопасније зликовце и крајње неваљалце, те се и у казненим заводома често строго казне дисциплински, док се тако ова иесрећна лица не приклоне и савију. 3. Морални идиоти. Многи злочинци свеколиким држањем својим како према себи тако и нрема осталим људима, чинећи једнако оно што не треба, и пре него што учине и пошто учине злочии, иоказују се у толикој мери без моралпих осећаја и толико моралпо пали, да се морамо, хтели не хтели, питати: да ли су такве индивидуе умио здраве или болесне? На таким личностима обично се не дају примегити да су им. умаљене иителектуалне подобноети, са свим логично мисле и знају све иоследице онога што чине; само у обласги моралног осећања и делања искварени су, нерверсии. Је ли узрок тој нормалној ненормалности у иедовољиој организацији мозга и онда је ли учињено зло радња једног умоболнога? Или мотив за такву радњу долази услед каква недостатка у етичком характеру и оида да ли се може учинилац тога дела узети као кривац? Међу научницима било је људи, чији је глас миого вредио, а који су у моралној идиотији (тога! ЈизапИу, ГоПе тога1е, вМШсће РПоМе), -и без икаквих других знакова иоремеКаја осталих функција духа, гледали неку нарочиту врсту душевне норемећености. Па и у најиовије време Паск Тике износи моралну идиотију као засебан облик болести. Та болест, вели он. характерисана је тиме, што је субјекат њен изгубио моћ да влада ниским иожудама и што су му искварепи етички и моралии осећаји, а сва интелигенција остала му недирнута. Ломброзо, који је, пропашавши и упорио бранећи свог т. з. »урођеног злочинца® '(1еП([непГе поСој, идентиФиковао овога с моралним лудаком, држи моралну идиотију са злочином за нарочиги облик душевие поремећеностп. ГЈа да ли се немање моралних осећаја заиста може сматрати као једаи засебан облик умие поремећености ? Има ли моралне идиотије, т.ј. психичке болесги, која би се јављала само као перверсност или квар у области етичкој, као чињење само онога што не ваља, а да. је душа у свим другим иојавама здрава ? Тачнија посматрања личности које су ту у питању, примена свих егзактних Факата којима наука располаже и искуство које имамо како на злочинцима тако и на умоболнима најодсудније иротивни су учењу које ово потврђује. У новије време прогресивно расте број