Полицијски гласник

4л ИРО.Г 37 ПОЛИЦИ.1СКИ ГЛАС1ШК |

најпозванијих стручњака, који су противни таком учењу и који траже да се и само име тога1 1пзап11:у са свим ирогна из психиатрије, јер је несрећно изабрано и само збуњује као ниједно друго име болести. Изоловано разбољевање саме СФере моралности већ због тога је немогуће, што нема неког нарочитог чула за морал, што нема никаког посебног центра за моралност. Да у централној нервној системи има таког центра за моралност, који би ту био још пре рођења а после се само даље развијао, закључује се само голим умовањем, посматрањем сиекулативним, које нема осиове ни у којим научним Фактима. Нема органа у коме би биле локализоване моралне особине. Опе се задобијају као производ интелигенције, кога може услед разних узрока и не бити, а онда немање тога не може ни бити нека са свим засебна болест, нити се о томе иедостатку може говорити као о нечем урођеном. Ако и има злочинаца, чија су дела характерисана у погледу моралности хтротивно огромној већини осталих људи, не треба у том видети неку бо.чесну организацију њпхове нервпе системе, него треба узети да ова особеност њихова долази из других погодаба њихове индивидуалности и ове истраживости. (Наставиће се). — • ♦ »—« ♦ ПОЖЦИЈ0КИ РЕЧНИК. Општински послови. I. Суђење по гра1,!шским споровкма Суду општине трстеничке По гласу ових 12 комада приложених лекарских рецеписа, издао сам из моје анотеке лекове за Марка Станковића, овд. берберина, који износе укупну вредност 72 динара. Више пута сам се са захтевом за исплату обраћао Марку, но он ме ни до данас није хтео измирити, зато сам принуђен тужити га суду са молбом да га на плаћање ове суме осуди, да ми накнади плаћену таксу и на име трошка и дангубе 10 динара. За доказ постојања дуга служе ми рецеписи, који се увек по исплати тамо означених лекова издају. Основ тужбе дуг од узетих лекова. Вредност тражбине 72 динара. Доказ писмен. 10 јуна 1899 год. Мијаило Недић, Трстеник. апотекар. Бр. Завести тужбу у деловодни протокол, затим одредити рочитпте за расправу овога спора на које позвати обе парничне стране. 10 јуна 1899 год. Председ. суда Трстеник. Рађено у суду општине трстеничке, 16 јуна 1899 год. Белешка по спору Мијаила Недића, апотекара иротиву Марка Симоновића, берберина. Судили су: Председник суда Због 72 динара дуга од леКметови кова. Бележио писар. На данашње рочиште дошао је само пуномоћник тужиоца, Ненад Симић, бив. чиновник. Тужени није дошао, и ако је позив примио, нити је свој изостанак оправдао. Прочатана је тужба. Иуномоћник тужиоца оста у свему при истој, тражећи за данашњи предстанак 12 динара. Судски разлози: Из поднетих рецеписа види се, да је тужени Марко, за изузете лекове из апотеке тужиоца, задужен са 72 динара. Тужени на рочиште није дошао нити је свој изостанак оправдао, са чега се има сматрати, да је изгубио право примедаба на вредност поднетих исправа за доказ — § 140 тач. а. грађапског ностунка. Према свему овоме суд сматра да је тужилац своју тражбину потиуно доказао, и зато, на основу § 6 и 13 грађ. судског постунка

283

пресуђује: Да тузкепи Марко плати тужиоцу 72 динара дуга од лекова, да му накнади плаћену таксу у 4'80 динара и на име трошка и дангубе 10 динара. Пресуда је пуномоћнику тужиоца саопштена одмах а тужеиом да се саошпти. Од суда општине трстеничке, 16 јуна 1899 године Бр.... Трстеник. Писар. Преседник суда Кметови. II. Суду оиштине ивањичке Никола Радовић, овд. каФеџија, позвао ме је прошле године у месецу јануару да му прегледам и лечим жену која се била иоболела. Његовом позиву сам следовао и нашао да жена лежи од запаљења плућа. Наредио сам све што треба и преписао потребне лекове. Како је болесг била веома опасан карактер узела, то сам морао сваки пут два нута дневно а више пута и преко ноћ долазити да обиђем болесника и да му указкем лекарску помоћ. Болест је трајала 15 дана, докле се болесник није придигао и када му је моја помоћ на даље непотребна била. За време болести учинио сам 38 визита, као што моја рецептна лекарска књига гласи и по којој сам Николу зздјжио са 76 динара рачунајући му лекарску визиту — посету са два динара. Тражио сам од Николе да ми овај дуг плати, но он то не хте ни до данас, после толиког дугог времена, учинити, зашто сам принуђен тужити га суду са молбом да га на плаћање овога дуга осудити изволи, да ми плати на име трошка и дангубе по овом спору 20 динара. За доказ иодносим извод рачуна из моје рецептне лекарске књиге, и допуно ћу се заклети. Основ тужбе дуг од лекарских услуга. Вредност тражбине 76 динара. Доказ писмен и донуиа заклетва. 18 маја 1899 год. Милосав Гајић, Ивањица. срески лекар. Бр. Завести тужбу у деловодпи протокол, затим одредити рочиште, на које позвати обе парничне стране. 8 маја 1899 год. Преседник суда. Ивањица. Рађено у суду општпне ивањичке, 25 маја 1899 год. Белешка но спору Милосава Гајића, лекара среза моравичког противу Николе Радовића, мех. овд. Судили су: Председник суда Због 76 динара дуга од леКметови карских услуга. Бележио писар. На рочигнту су обе парничне стране. На нонуду суда нису се могли поравнати. Ирочитана је тужба. Тужилац оста у свему при истој, тражећи за данашњи предстанак 10 динара. Тужени рече: Истина је, да је тужеии лечио моју жену у то време које у тужби наводи, по све што сам му за његове услуге остао дужан платио сам му тиме што је 3 месеца његов коњ био у мојој механској титали на рани. О овоме смо још у априлу месецу рачун пречистили, према чему му нисам ниптта остао дужан, а да сам му што давати имао он би ме раније тужио а не после године дапа. Сад му је нраво на тражбу застарело и ја молим суд да га одбије од тражења. Судски разлози: Тужилац своју тужбу за наплату дуга од лекарских услуга, иодноси суду тек после 15 месеци, а тражбине овакове нрироде застаревају за годину дана. — § 928 б. грађ. закона. ТуЈкени се брани застарелошћу, зато суд на основу § 6 и 13 грађ. поступка. пресуђује: Да се тужилац од свога тражења као застарелог одбије. Пресуда саопштена парничарима одмах јавпо у суду. Од суда општине ивањичке, 25 маја 1899. год., Бр.... N8. Заведи бслешку и иресуђење у иротокол суђења.