Полицијски гласник

ВРОЈ 38. У БЕОГРАДУ СУБОТА 18. СЕПТЕМБ #А 1899. ГОДИНА III. ОЈОП> ОјОО <^рО ОЈОО ОЈОР ОУЗ ОЈОЊ ОЈОО ОЈОО С.ОО СЈОО ООО ОеУЈ (УС/^ОС^ С.СО ООО СУУЗ ООО (^оо ОЈО^ ОЈОО ООУ С /20 ОЈО^ ОЈСП С 'ЈОУ ОЈОЊ ОЈСЊ ОЈСГ) сх?0 СХГО ООО С.СО с ~<О^ОЈО'3 ОЈСЊ ООО ( УУО С< уа с/уа СД>Р С^/3 090 соо с/?о с^> сг/. ПОЛИЦИЈСКИ глдсник СТР7ЧНИ ЛИСТ 3 А СБЕ ПО.ЛИЦИЈСКЕ РАДЊЕ ул соо оЈу-Ј с/>? с//; о&о с^а чУ/. осх. с/>о е/х. с/у. с/л осл ог. оос суу. с/х> о^о ооо с/л ал с/>". о>о соо ооо осл> о>о (»о ооз ооо о^о сло осз с/>о с/>о с/>о сло с-оо ос о о>о обо с«бо сло о>С' осх. »ПОДИДИЈСКИ ГДАСНИК« издази једанпут недељно. 11о иотреби биће ванредних бројева. Иретлдата се шаље уредништву у Београду »Краљеп трг« до Унраве града Београда, а у уиутрашњости код овлашћених скулљача или на ношти. Дена је листу: селима, које улазе у састав општине а која је већ претплаћена, чиновнидина, учитељима, званичнидима, ошптинским писарима и осталим званичнидима у ошите годишње 12, полугодишње 6 динара. Гостионичарима и механџијама из унутрашњости годишње 16, полугодишње 8 динара. Жандармима годишње 8, полугодишње 5 динара, ну ови се по овој дегш могу претплатити само иреко својих командира полидијских односно пограничних одреда. Надлештвима у опште '20 динара на годину. За иностранство: годвшњо 24, полугодишње 15 дипара. Иоједини бројеви »Иолидијског Гласника« не продају се. Рукониси не враћају се. у>о УУ: ух /х /х У/. /Х /Х. /Х V/; /х. /Х //г /л о>о у/о »т УЛ УУ . ОЗО ■УУО Туут> РОО У/О С/>5 ООС) О<УР с>У5" С/УГ> С/9-О С/УО УУГ О>О а/г :/>т схо оо-о ОУО (УУО с/уз ОУР

ЧОВЕК КАО ЗЛ.0ЧИНАЦ од Ж. П. Јовановића. (НАСТАВАК) Моралност је крајши, последњи продукат свега културнога рада и тај продукат непрестано се усавршава и развија код многих народа нрема задацима и одношајима човекова друштва; он је најважнија тековина културнога човека, најплеменитији плод цивилизације, чија се социјална вредносг цени по савршенству његову. И само за то, што су моралне Функције мозга човекова највиши производ делатности мозга, за то обољевања психичке индивидуалпости и повлаче за собом нре свега и раније од осталога поремећаје у њима. У свима случајевима у којима трајно или за време оболи духовни живот, морални моменат има да претрпи велику штету, која се примети ту но времену знатно пре него што ће захватити и друге СФере духовнога ншвота. Као што се моралност код деце јавља на послетку, везана у даљем развитку за свеколики развитак делатности мозга, тако и опада у старости услед старачке атроФије мозга, и ту страда најпре она. Многи баш умоболни одликују се тиме, што много пре погоршања интелектуалне подобности промене у злом смислу морални характер, те услед тога често дођу у сукоб с казненим законом. Злоупотребом неких материја често се наноси квар психичком животу, али се он пре свега јавља у стању моралном. За то и видимо морални пад и моралну наказу код хроничног алкохолизма, онако исто као и на хроничним морфинистима, мпого пре него што ћемо видети да их је и ум оставио. Па инак злочиначки и неморални живот, ма колико монструозан био, као један засебан Факат, дакле сам за се, не даје ни мало основа да по њему само судимо о психичком здравл>у. Као год што су радње оних, код којих има појава душевне поремећеиости, иеоснорно производ те поремећености, тако се исто без устезања мора као на умно здраве гледати на све оне, који никаквих тих знакова пемају. Нема злочиначког лудила у том смислу, да принудно гони на злочин индивидуу иначе духом здраву, како је раније учила мономанија. Кад бисмо само по том што неко непрестано неморално ради одмах узели да је ту лудило, зар не бисмо требали као душевпу болест да узмемо и стање кад неко иепрестано и претерано ради само оно што је најпохвалиије и најплеменитије? 11 а ипак нико неће казати да је потпуно одрицање од свих егоистичких мотива и са свим предавање делима алтруистичким већ но себи самом лудило,. ма да тако до душе може радити и оиај који је заиста и иначе, извесно луд. Име в тога1 ЈпвапИу" и други његови синоними може се задржати да се њиме обележи иојам једне психичке болести само тако, ако се оно што је у њему битно јавља код људи и иначе душевно болесних или деФектних. То је мишљење најпозвапијих судија данас. Све душевне моћи ме1)усобно су тесно везапе, а моралпи елеменат у врху је здравог и развијеног оргаиизма душе, тако, да се ненормалан морални квар не да ни замислити без поремећаја интелигенције или других психичких Фактора. У иоједином случају може бити често веома тешко доказати и открити тај недостатак духа, али без тога није оправдано личност сматрати као душевно белесну. Где је тај доказ немогућ, не остаје, дакле, ништа друго него ту личност, ако и нема никакве моралне осетљивости којом би

се руководила, сматрати као душевно здраву и као злочиица, Личност, у којој преовлађују морално перверсне радње, можемо сматрати као душевно болесну или као „морално луду" — ако хоћемо да задрлшмо овај израз — само онда, кад поред тих перверсних радња нађемо знаке недовољпог развитка СФере интелектуалне, па махом и друге које поремећаје емотивне и интелектуалне области, а то ће рећи кад нађемо знаке слабоумности уз болесну отупелост или прераздражљивоет наравља. Где се то не може доказати, не молсе бити речи ни о лудилу него о етичкој деправацији, а то ће рећи о злочинцу. 4. Еаилеисија код злочинаца. Епилепсија је нервна болест, која посредно и непосредно води поремећености ума и као никоја друга погађа како душевни тако и морални живот. Ово тешко обољевање нервне системе много је чешће међу злочинцима него међу људима у слободи. Но бројеви, што нам их иоједини посматраоци дају, не саглашавају се. Ово долазц отуд, што једни ту воде рачуна само о случајевима које су у истини посматрали, а други њима додају и случајеве где Осуђеници сами веле да су од тога ранијих година патили. Па и онде, где изгледа да је све најтачпије бележено, нема довољно поузданости, јер често сами болесници баш и најтеже облике неврозе не узимљу за какву болест, а још мање епилепсију, те се лако таки случајеви нревиде и са свам измакну лекарском посматрању. Најпооле, у казнеиим заводима са затвором у ћелијама епилепсија је чесго само срество, да би се од ћелија иоштедели. Све то чини те је бројно стање епилептичних у казиеним заводима неиоуздано. Но ма како с тим стајало, ипак се толико сме узети као сигурно, да јс епилеисије много више међу злочинцима него међу незлочинцима. Један део епилептичних стално је поремећен умно и мора се, као што је сваком лекару казненог завода познато, преводити из казненог завода у дом за душевно болесне. Како Крафт Ебинг тврди, по подацима статистике било би 62% епилептичних за време или стално умно поремећених. Други је део ирелазно, махом пред сами напад а још чешће после напада, умпо поремећен; али, као и већина осталих, морају бити ослобођени запта затворскога и предати се некој блажој управи. Сви пак скупа епилептичари само су на терету управи у казненом заводу, јер су у великој мери раздражљиви, бујни, ћудљиви, намћори и свађалице, те се не дају дисциплиновати, већ остају увек елеменат сталнога нереда, ако не и ужасне опасности за околину. Њихову импулсивном характеру више или мање одговарају и злочини које чине. Статиетиком је доказано, да су њихови злочини више у насилном насртају на лице него на својину. Није потребно потанко излагати откуда то да је епилепсија код злочииаца много чешћа. Велики део епилептичних случајева ту је, као и код слободнога људства, дошао наслеђем. Ту пак треба узимати у обзир не само епилептична обољења родитеља него и побочних сродника, и још не само епилепсију у породигди него и друге тешке невропатије. Наследност епилепсије доказана је не само клиничним носматрањима од вајкада него и експериментима. Ни мало нису ретки случајеви да се еиилепсија јави код деце, чији су оцеви у тренутку зачећа били у пијанству. Још је важније дејство на саме иијанице, пороку пијанства стално одане. Велики број њих бивају енилептичари; они чине један велики проценат међу епилептичарима. Наследна епилепсија обично се јавља пре 20 годииа