Полицијски гласник

ВРОЈ 39. У БЕОГРАДУ СУБОТА 25. СЕПТЕМБРА 1899. ГОДИНА III. с*оо осз оуо соо ОУ> оуз оуд С/УР ОУД О^ОУГ су> с ОУР ОУО РУ?~С*У> (УЛООТ ЈУ/Ј ОУР <^оо~об ^^бг> ОУО сууд ооо ооооо^"оо^ с^о осо ОРО с^сз ООО С«ОО С>ОО С^О С^О ООО ОУЗ (УУ ПОЛИЦИЈСКИ ГЈ1ДСНИК СТР7ЧНИ ЛИСТ 3 А СВЕ ПОЛИЦИЈСКЕ РАДЊЕ ООО О С О ООО С^СО Обо С<00 С/?Р ОСО О УЗ ОУ? ОУ О^О от: О^: О^о 05С О&С' сг^с^050"050 050 осо С-СО О^О О^ 050 О^о 050 ОСО 050 ооо ооо ОУР ОУ5 О^ООУО ОУО 05^090 О ОО ОУР С/У5 0?0 ОУ Р О ГУ^ОјОО ооо оу. »ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК« излази једаипут недељно. По нотреби биће ванредних бројева. Претндата се шаље уредништву у Београду »Краљев трг« до Унраве града Београда, а у унутрашњости код овлашћепих скунљача или на ношти. Цена је листу: селима, које улазе у састав општине а која је већ претплаћена, чииовницима, учитељима, званичницима, општинским писарима и осталим званичнидима у опште годишае 12, полугодишње 6 динара. Гостионичарима и механџијама из унутрашњости годишње 16, полугодишње 8 дипара. Жандармима годишње 8, полугодишње 5 динара, ну ови се по овој цеии могу иретнлатити само преко својих комаидира полицијских односно пограничних одреда. Надлештвима у опште 20 динара на годину. За шмстранство: годишње 24, полугодишње 15 дииара. Поједини бројеви »Полицијског Гласника« не вродају се. Рукописи но враћају се. ОУО УУ1> 'УХО >У>0 .уур .УУГ) /Л) .УХ1 /УГ. СУЛ\-УЉ УХ.) с УУ7) С/УР 1У>?ЈУЛ) С/УО 0-50 О00 <>90 УУР (УУР ОбО '--УУО (УУР С/УО ОУР ОУР О-УР У/.) уу; ОУР ОУа С>У5 ООО ОРО (У/.) ОУЗ 1УУР

ЧОВЕК ЕАО ЗЛОЧИНАЦ од М. Л. Јовановића. (ПАСТАВАК) Но има заиста једне појаве, која не сме остати неноменута у оцени процента самоубистава код осуђеника и која се у стварн тиче духа и расположења што чигхе злочиначку индивидуалност. Само не треба тој појави придавати значај, који јој Ломброзо приписује. То је она лакост с којом злочинци не ретко улазе у самоубиство. Ако узмемо, по посматрању ФилосоФа, да је самоубиство радња неморална што самоубица вређа тиме велико достојанство човека као лица, идеју строге и одређепе дужности и велики задатак самоодржања, онда се то посматрање јако поткрепљује Фактом, да у злочинаца тих етичких погледа на живот или никако нема, да нм је та страна живота са свим непозната, или да је очигледпо не поштују. Не ретко видимо, да злочинац из ма каква ситна прохтева улази у самоубиство, да при најмањем поводу покушава да себи живот удузме. Из тога се види како они лако стављају на коцку свој живот, како малу вредност дају биКу своме. У сваком већем казненом заводу може се имати, даље, искуство да се самоубиства и покушаји самоубиства јављају некако као епидемија. Годинама, ма да је велики број осуђеника и ма да су одношаји чувања, неге, дисциплине итд. исти, нема ниједног самоубиства, па се на једанпут јави махом у брзо једно за другим неколико самоубистава. За вољом слабу, злочиначку природу подражавање је моћан покретач, који импулсивно и неодољиво гони личност да радњу изврши. Тако што дешава се и у касарнама и интернатима. ^едоу{ мисли, да се човек, код кога се досада од живота удружила са самоубисгвом, дуго устеже, па кад на неком другом угледа прнмер пређе га очас свака неодређеност и устезање. Но о ( тој борби и неизвесности код злочинаца као да не може бити говора; баш они, код којих се не може ни претпоставити ранија мисао самоубиства, често буду жртва тога инстипкта подражавања. Умна ограниченосг и морална слабост чине да пример тек породи импулс и да се не згрози пред извршењем. Велики број самоубиства код злочинаца појав је који, уз безумну радњу и друге телесне и психичке аномалије, указује да је у алочинаца недовољна организација, која у борби противу реда друштвенога пропада и од своје руке. III. Урођеии злочииац Изложивши у кратко какав је злочинац у погледу тела, духа и морала и проценивши колико вреде на њима у том запажене аномалије, Бер се у овом делу своме враћа главном питању евога иетраживања, питању: је ли злочиначка индивидуалност у самој органској природи злочинаца тако да од ове зависи? По учењу тз. позитивне школе, тенденција ка злочину у опште или посебице за извесну врсту злочина последица је неке нарочите природе, која је у самој организацији, те по томе је урођена. Злочин би дакле био нешто, што је пројектовано још много пре него што је учињен, нешто што се налази у самоме злочинцу, као урођена му особина. »Урођени злочинац' ( имао би да се позна по појавима и особинама који су заједнички свима злочинцима и чине специФичан тип (тиа злочиначкиЈ, или који су дошли као устук (атавизамЈ.

Од анатомских белега биле би нарочите неколике, које би, кад се на злочпнцу нађу, значиле и у смислу антрополошком неки са свим одређени тип. Оне су, како Ломброзо учи, у енормном развитку витица, у ретко и слабо израслој бради, у густој коси на глави; а тек у другом реду су: клемпаве уши, забачено чело, разроке очи и крив нос. Но против тога усгали су најпризнатији и најодличнији антрополози, тако, да Бер, поричући да постоји неки нарочити злочиначки тип, сматра да ће најбоље урадити, ако наведе ту критичну процену њихову. Ломброзо, вели Тоиинар , поставља као правило: да постоји тип урођеног злочинца, који казује да је дотична личност већ у напред злочину намењена и који се да познати по неким разноликим знацима, од којих једни характеришу расу а други су иатолошке, аномалне прнроде. Тип, вели даље Топинар, значи суму характеристичних знакова по којима можемо да разликујемо једну индивидуу од других, једну случајну или ириродну групу од свих осталих. Битност тина у томе је, да се ти знаци или белеге неминовно држе и код иотомака и даље наслеђују. У друштву људском има много група индивидуа, које се неким заједничким знацима разликују од других оуседних им група, но који су знаци продукат прилика и околности што на њих утичу од рођења па док не одрасту, чинећи тако спољње погодбе њихове егзистенције. У том смислу говори се о типу варошана, сељана, примораца и брђана, о тииу појединих ироФесија или занимања, уметника, научиика, духовника итд. Али тај узгредни, више случајни, небитни тип иде само уз ту индивидуу као такву а не прелази на потомство ; професионални и социјални типови то су сличности између индивидуа потчињених истим утицајима. Исто тако суди и Хелдер о типу злочиначком. »Ломброзо, вели он, полази са гледишта, да иостоји неки нарочити тип човеков, коме су злочиначке иобуде урођене и који се неким харктеристичним телеснпм и душевним особинама разликује од других типова људских. Он, дакле, речи даје смисао који она нема у аптропологији, јер она под тим именом разуме само различите нормалне телесне и душеине особине, по којима се род човеков одваја у посебне групе, а злочиначки тип Ломброзов везан је поглавито за болесне особености". И сам Ломброзо, творац злочиначког тииа, вели, да овога нема код свих злочинаца него у иекој само умереној мери. Урпаво и мећу злочинцима тај је тип нешто тако ретко, да велика већина њих нема га. Па зар онда може о нечем, што је тако мало заједничко, бити говора као о неком характеристичком типу? И још уз то тога типа може да буде ме^у људима часним, јер и највеће иристалице злочиначког типа морају допустити да се све аномалије, укупно или но која од њих, налазе и код врло великог броја људи који никако нису злочинци, као што, са друге стране, има врло миого нормално развијених људи, тј. тих који су без оних поменутих белега, а постали су злочинцима. Допуштајући тај Факат, присталице злочиначког типа ипак га бране тиме, што је, веле, више него довољна релативна, а ни мало није потребна баш и апсолутна диФеренција, да би се утврдио прави харакгер разних раса, те по томе исто гако није потребна ни за характер различног развитка између злочинаца и незлочинаца. Са друге стране, веле, не може се знати да ли ће човек, који има тих антрополошких белага а до сада је био честит, и кроза цео живот свој тако честит остати, јер под повољним социјалннм приликама и урођепи злочннац може тек у познијем животу под-