Полицијски гласник

ВРОЈ 40. У БЕОГРАДУ СУБОТА 2. ОКТОБРА 1899. ГОДИНА III. аоо <^оо суоо ооп сууз осо с/?о сг?о с. оо с<оо <^оп~с >бо соо <иобГ<ббк с/?о <ббп> ојоп с/уз ооо ооо с/у о суу5" ор о оур ооо о?о об»о оу.> 090 <^бб~^с^ сло осо сло осо^со ооо с< оо с«оо соо с«о»о осо ооо соо с<оо с^о с<?о ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК СТР7ЧНИ ЛИСТ 3 А СВЕ ПОЛИЦИЈ СКЕ1 РАДЊЕ 1ббп<бббГ<ббб<^Ј'С^ЂОО^ОО ОУО С/С^ СУУ':: 0>0 с>0". ОУ- 0>0 СО'. О&о 0>0 090 О?0 ООО 0С>0 О/О О&О С/?0 090 ООО сло СмбО С/>0 050 С/>0 сло ООО со о О& о СУ>0 СЛО 090 090 СЛО СЛО СУ> Р СОО 0 50 СУУО о>о озо^о5>о с<«>о »ПОДЖЦИЈСКИ ГЛАСНИК« излази једаииут недељно. По потреби биће ванредних бројева. Претнлата се шаље уредништву у Београду »Краљев трг« до Уираве града Београда, а у унутрашњости код овлашћених скупљача или на пошти. Цена је листу: селима, које улазе у састав општине а која је већ претплаћена, чиновницима, учитељима, званичнидима, општинским писарима и осталим званичницима у опште годишње 12, полугодишње 6 динара. Гостионичарима и механџијама из унутрашњости годишње 16, полугодишње 8 динара. Жандармима годишње 8, полугодишње 5 динара, ну ови се по овој дени могу претплатити само преко својих командира полицијских односно пограничних одреда. Надлештвима у опште 20 динара на годину. За ииостранство: годишње 24, полугодишње 15 динара. Поједини бројеви »Полицијског Гласника« не продају се. Рукописи не враћају се. бУд С/уО С/50 С/>0> У/О ООО С/^УО ООО С/УО УЉ У/'. /X. УХ. У/Г С/уО С/УГ> С/ОО (>50_С/>0 СУ/О "уОО 'УХј СХ/О СУУЗ СУХ) -гОО! С/УО СУХ УУР С/УР јУУР СУ>С С/У5 С/УРјУУР (У>т> СУ/О (УУГ> С/Х) 'УСС' СУУР С/УР УУО С/УР (УУО

ЧОВЕК КАО ЗЛОЧИНАЦ од Ж. П. Јовановића. (НАСТАВАК) Засебна природа злочиначке индивидуалности хоКе се да растумачи, према Дарвиновој теорији развића, и тиме, што се у злочинцу гледа појав атавистички, повратак доисториској Формацији рода људскога или најнижем културном ступњу данашњих дивљих народа и раса; шта више сдичност у извесним аномалијама на лобањи и скелету, као и извесна инстинктивна и душевна стања, имали би да значе враћање или устук чак одношајима код животиња. »Студујући ове аномалије , налазимо, вели Ломброзо, да злочигнац стојн нижим расама куд и камо ближе од лудака, и то нарочито но ономе што виђамо на слепоочним деловима главе и чеоној кости, по снажним доњим вилицама, јако одскочилом обрвном луку, а пре свега другог по средњој потиљној јами, која је само у Америчана развијена у толикој мери. (с У тим ненормалностима Ломброзо види анатомски доказ, да у свету злочиначком има подобности за наслеђивање оних телесних Форама, које су особина не само првобитних људи него и људи старога века, доба историскога. Једне од тих аномалија ни сам не сматра да су атавистичког порекла, а друге са свим узима за атавистичка одступања, као: устурено чело, средња потиљна јама, мушки изглед женске лобаље, сраслост атласа, двојна зглобна површина сош1у1 оссЈрИ., равни непци, међутеменови швови, коси иололгај јако растављених очних дупаља. »Посматрања на живима, вели Ломброзо даље, дају нових чињеница за сличност између лудака, дивљака и злочинаца. Развијеност вилица, обилност у црној, куждравој коси на глави, слабо длаком покривена брада, врло често мрка боја коже, шиљаста глава, косо положене очи, мала лобања, велика доња вилица и крупне јагодице, устурено чело, необичног облика уши, неразликовање пбла по лику, већи распон (ширина иреко прсију при онруженим рукама у страну) — све су то, уз анатомске, такође нови знаци, који европском злочинцу по готову дају печат раса аустралиских и монголских". У тетовирању Ломброзо такође види нарочиту сличност између злочинаца и човека првобитних стања, тако зпаних дивљака." Али први и иајглавнији узрок ширењу тога обичаја јесте, вели он, атавизам, т. ј. традиција, јер тетовирање је нарочити характер првобитних људи и човека дивљине. (( Ова посматрања чине центар учења криминално антрополошке школе; Ломброзо и његови ученици непрестано се врзу око тога, да атавизмом објасне природу злочиначку. У човеку као злочинцу хоће да виде спуштање тина човековог чак на тип животињски, враћање не само тек у стање дивље него у стање од човека раније, лшвотињско; злочииац је, по томе, анахронизам, дивљак у земљи цивилизованој, нека врста чудовишта које се једначи са животињом; тако рођен, он је готов да у мах нређе у дивљи бес; иренесимо једног од доисториских нам предака у данашње уређено друштво, паћемо имати злочинца, јер данашњи злочинац је човек доисториског доба који је само сувише закаснио, и многи од данашњих злочинаца били би у доисториском добу угледии шефови ондашњега друтптва, старешине свога племена. ОагоЉЈо вели: »Злочинац је удаљавање од типа цивилизована човека. Узмите становника Новога Зеланда, па ћете имати убицу... узмите афри-

канског Негра, иа ћете имати лопова. Ниједан од њих нема алтруистичког осећаја болећивости и нраведности... Код оних, којима је злочин навика, види се нуно лобањиних облика што подсећају на ниже, несавршеније расе, на Негре и Монголе, на доисториског човека". Ми смо раније већ видели како релативно мало вреде поједине аномалије примећене у Формацији код злочинаца, указали смо на тешкоће да се разјасне њихове морФолошке особине и при том изнели како ништа од свега тога код злочинаца није тако специфично и често, те по томе да се има узеги као нешто више случајно. Многе су од тих аномалија патолошке природе, ресултат болести, чега може бити и код многих часних, ваљаних људи; ако је већи проценат злочинаца са гим аномалијама, то се може приписати социјално-хигијенским приликама у којима су рођени и одгајени и које постанку и развитку таких неправилности иду на руку. Често те аномашје долазе једино из сметња у развитку, и оида у ствари нису никакве праве аномалмје него само засталост у изради. Ненормалности пак, које би биле необичне и изгледале да су доиста порекла атавистичког, тако је мало и толико су споредне, да никако не могу послужити за објашњење злочи■начких иојава, нити могу имати узрочне везе са злочином природом тога лица на коме су. Из те мешавине знакова, најразличнијих по иореклу и по степену, изнети атавистички характер као васколики узрок, значи насилно навртати Факте. Стара школа транФормиста идентиФиковала је недостатке у Формацији с атавизмом или враћањем на ниже, ранијим Фелама, а по новим доктринама Дарвиновим читав низ тих недостатака долази услед прилагођавања новим приликама живота или силом спољњих утицаја, што одговара, како се у паталогији каже, наследним и задобивеним одступањима. Атавизам значи, на супрот задобивеном, паталошком, наследни характер. Граница између атавизма и задобивености, између десценденције и патологије, јесте у наследности. »Атавизам и десценденција, вели Вирхов, не бивају неком спољном силом, не постају утицајем каквих спољних узрока, него су иманентни живом бићу на коме се јаве, долазе из њега самог, из унутрашњости му. И сувише смело и опас.но је из извесних ; ретких и необичнијих белега генерализовати закључке, као ннр. да је јако нагнуто, устурено чело, с јаккм луковима обрвним, враћање лобањи пећинског човека, а у ствари то је, како Вирхов доказује, само натолошки продукат. »Ломброзо је, каже Мантегаца, иретерао у свим својим тврђењима, а нарочито у том што је помешао атавизам с патологијом. Патологија и атавизам су две ствари, које су често заједно, али се још чешће у ходу и разилазе. Једнако изгледају, али се увек разликују. Помешати их опасно је за студију закона што владају живом материјом, а још опасније по практичну доктрину, коју би отуд извели социологија и казнено право«. Доктрина о атавизму код злочииаца, која је кључ италијанској криминално-антрополошкој школи, само је претеривање на основи лажних тумачења. Учити да су убице и др. дивљаци услед атавизма, исто је тако смешно као и мислити, да ниједан злочинац није умно здрав. Знаци морФолошког несавршенства лобање могу долазити и од првог, непосредног претка, јер нису ретки и у људи са свим честитих, те ни мало немамо потребе да истражујемо претке злочинчеве чак у доби палеолитској; па онда, тии лси