Полицијски гласник

314

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 41

шао развитак своје индивидуалности и оно што чини производ је нормално израђене, разборите воље његове или је производ психичког стања, коме сметају какви абнормни утицаји. Злочинац, могло би се рећи, има неких детињих особина које га чине сличним детету, али дете нема ничег што би било особина самога злочинца. Свакојако има случајева да деца у нежној младости учине какав тешки злочин против својине, нарочито против лица (напред смишљено убиство, разбојништво итд.), и то с толико разбора и хладнокрвности, колико не показује ни најпрепреденији стари злочинац. Указујући на те случајеве, у новије време износи се нарочито то, како ти млади злочинци ова зла дела не само чине без икаква зазора и трага моралнога осећања, него их и са свим признају и о њима говоре. У томе се хоће да види доказ, да је злочинац већ у детету развијен, да је рођен као злочинац. Али тих необичних случајева у свој криминалности толико је на броју мало, да готово ишчезавају. Они се могу приметити тек само у оним великим варошима, у којима су светле и мрачне стране модернога културнога живота најчудније процветале и плода донеле. »Ако деца прерано западају у злочин, то, вели Тард, долази из неког социјалног узрока, никако не из каквог физиолошког узрока. Таке деце има само у врло насељеним и веома цивилизованим центрима, никако не и на селу к . И заиста, оних ул^асних примера јако развијене интелигенције и уз то потпуног осуства сваког осећаја код млдаих злочинаца има само у великим варошима скоро свих земаља; само на земљишту великоварошкога живота налазе обилн§ хране ове отровне биљке. Двоје нарочито чини, да се ту развију ова чудовишта. Једно је, што су баш у великим варошима деца још у најранијој младости својој, због тешке борбе за живот, принуђена од стране родитеља и старатеља својих да заслужују себи што год издржања. У грубој борби с тешкоћама живота та се деца изуче сувише рано мислити, довијати се, лукаво и хитро употребити сваки тренутак који би им ч могао користи донети. На тај начин интелектуална страна духовнога ншвота ненормално рано се буди, сувише једиострано сазри, а срце и племенитост у наравима заостају, остају неразвијени, пренебрегнути. Друго, што у таке деце изазива тежњу ка злочину и по кашто праве их у том погледу чудовиштем, јесте подражавање истим или сличним иримерима. Другима у свему подражавати, ту је права зараза, чије су жртве тим сигурније, што су така млада лица већ одгајена у том правцу да се намамљивању не умеју одупрети. Сва така деца-злочинци показују прерану интелигенцију, којој се дивити морамо, а никаква трага од развитка душевности; она с највећим лукавством и окретношћу кују своје планове; с највећом мудрошћу извршују све што им треба, спремни су увек да испреду сву мрел^у лажи у одбрану своју, а у души својој може бити немају ни слутње од онога што су учинили, ничега од истинског кајања, нити тога може бити, пошто у њих још није пробуђена савест, Осем тога, многи од тих злогласних младих злочинаца по својим склоностима извесно су појав патолошки, аномалије које природа радо чини у области органскога живота; али су то увек, као каква чудовишта, само изузеци, а никако неки правац за нормалан развитак. По томе није ни мислити да је првобитна Форма злочиначка изражена у природним особинама детета, да је дете од почетка злочинац, човеково биће без моралнога осећања. И заиста многи од примера, у којима се износи како је потоњи злочинац још у детињству показивао склоности ка злочину, не тичу се ни мало природа нормалних него патолошких, што се често јасно казује и самим особинама телесним, знацима телесне дегенерације. Извесно је да није оправдано преносити на свуколику децу оно што је нађено код малог броја ненормалних младих злочинаца, да није оправдано из појединих сумњивих случајева правити опште закључке. Свој деци пришити злочиначке склоности тако је ексцентрично. као и све злочинце сматрати за невину децу... (Наставиће ое).

ЦРТАЊЕ И ЊЕМУ СЛИЧНИ П0010ВИ (НАСТАВАК) При скицирању околине, предела, треба се увек служити тако званим »коивенционалним знаковима", који се употребљавају у мапама и војничким картама. Ти знаци су свуда раширени и свуда их разумеју, разумеју их чак и они људи, који их нису проучавали. Скица, у којој су конвенционални знаци, јасна је и прегледна, човек је лако и брзо схваћа и увиђа да је рађеио тачно и брижљиво. Те знаке може сваки иследник лако изучити, кад узме разне карте и прегледа, на се по њима у цртању тих знакова извежба. При хдртању ваља пазити, да се линије повлаче чисто; где долазе удвојеио, н. пр. друмови, стазе и т. д. да буду што је више могуће паралелне. У почетку вежбања ваља најпре правити крупне знакове, па ситније и ситније, докле се не постигне потребна мера. Праве линије не треба никад цртати слободном руком, већ увек лењиром ; најбољи цртеж изгледа немаран и неистинит, кад су Линије кривудаве. Скицирање већег дела околине. Ови случајеви биће доста чести. Трагови могу много пута ићи доста далеко од места, где је дело извршено. Питање шта се и како се с неке удаљеније тачке да видети, може доста важно бити; односи између једне тачке у околини према другој, могу се јасно представити само скицом. И при овом задатку прво је, да се оријентишемо, колико да се узме од предела. Ово питање је много теже решити у овом случају но у ранијем, пошто већи простор стаје више хода и прегледања, те нас много умара. Према томе у таквим случајевима морамо се претходно добро размислити, колико ћемо од околине узети. Кад то утврдимо, онда приступамо мерењу тог простора, а то чинимо корачањем. Број корака помножи се са 8, а за тим се последње место прецрта (1 корак = 80 см.), дакле н. пр. 600 корака са 8 помножено = 4800, кад се последња нула избрише, онда је 600 корака = 480 м. За тим измеримо хартију, коју л^елимо за тај циљ уиотребити, и гледамо да нађемо сразмеру између околине, коју ћемо цртати и хартије на којој ћемо да цртамо. Рецимо да је површина, коју цртамо, дугачка 1482 корака и широка отприлике трећину дужине. Ми ћемо за цртање употребити пола табака писаће хартије у дулшни (35 см. дужине и 21 см. ширине) 1482 корака пренето у метре чине 1185 метара, које ћемо ми заокруглити иа 1200 метара; 1200 м. = 120000 см.: 35 = 3428-6, што ћемо ми као сразмерни број на 3500 заокруглити, т. ј. на 1 см. хартије мора доћи 35 м. у природи, или на 1 мм. хартије ЗУ 2 м. у природи. Сад имамо врло подесну меру; измеримо сваки део у природи, редуцирамо 35 м. на 1 см. и пренесемо на хартију. Јесмо ли дакле мерећи нашли, да једно парче друма износи 460 м., то ћемо поделити 460 : 35 = 13" 1, дакле тај друм имамо да пренесемо на хартију у 13 см. и 1 мм. Још је подесније удесити једну меру за редуцирање. Рецимо н. пр. да је предмет 320 корачаји = 256 м. дуг, докле хартија има 35 см.; сразмера: 25600 см.: 35 см. =731 износи у округлини отприлике, тако да је 1 см. хартије = 7 м. у природи. Дакле имамо: 1 см. = 7 м., 2 см. = 14 м., 3 см. = 21 м., и ту већ можемо застати и рећи: 3 см. = 20 м., т. ј. направимо на хартији линију од 3 см. дужине, коју преполовимо; свака поповина представља 10 м., коју ми за тим шестаром на меру преносимо све док н. пр. 100 м. не добијемо. Том мером лако је радити. Да је сразмерни број (у место горње 700) био 900, онда би рекли 1 см. = 9 м., 2 см. 18 = 18 м., 3 см. = 27 м., .... 9 см. = 81 м., или округло: 9 см. = 80 м. Узмемо дакле линију од 9 см., поделимо је у 8 делова и знамо опет, колико је 10 м., према чему се мера удешава. За посао је од врло велике олакшице, кад кроз предео, који цртамо, пролази каква права линија, н. пр. друм, стаза, железница, водовод, плот, међе од њива и т. д. Кад имамо такву линију, онда је посао врло лак, и ми бисмо препоручили да се у потребном случају оиерациони основ мало помакне, само ако се тиме може добити таква права линија (базис). Дакле на скици морамо нацртати више но што је безусловно потребно, али у толико више посао нам је лакши и поузданији. Не нађемо ли такву праву линију никако, што ће се ретко десити, онда је створимо сами на тај начин, што такву линију