Полицијски гласник

БРОЈ 41

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

315

повучемо идеално с помоћу одређених утврђених тачака (кућа, поједино дрво, гранични угао и т. п.) и ту линију узмемо за базис у раду. Цртање на мрежи. Ако је потребно, да се тачно нацрта неки предмет, који не заузима великог простора, а за тим је или сасвим или приближно сасвим раван, онда је најподесније дртање на мрежи (хартија, која је ишпартана на квадрате). То није бог зна како тешко и тако цртати може сваки, ко иоле има мало вештине. Цела ствар је у томе, да се површина, коју цртамо, подели на велике квадрате, а хартија за цртање у мале квадрате, који да буду у сразмери с оним првима. Рецимо да нам је потребно, да тачно нацртамо извесан број крвних мрља, које су се сасушиле на патосу. Тада ћемо најпре нацртати квадрате на патосу, па за тим их пренети на хартију, наравно сразмерно мање. Ако је патос негде размакнут, т. ј. даске једна од друге растављене, онда се она рупа одбија и не урачунава на хартији. Према томе, кад смо начинили мрежу на мрљама и на хартији, онда прегледамо кривудања и вијуге мрља и преносимо их на хартију. Ствар дакле врло проста и лака. Укалуиљива.ње и улуиљивање. То су технички радови, које може свак извршити и који доста пута могу бити од драгоцене помоћи. а) Укалупљивање Практикује се онда, кад нам могу бити од потребе облици малих тела, која се из ма каквих узрока не би могла узети у натури и донети у суд. То на пример могу бити утисци неког избаченог танета, мали кварови на каквом зиду, облици неког намештаја, неког камена и т. д., ујед или греботине ноктију неког убијеног, за кога би се могло држати, да се бранио уједањем или гребањем, кључанице, облици кључева и хиљаде других сличних предмета. За материјал узеће се већином восак, а у случају потребе и иловача, тесто, угњечене мрве свежег хлеба и т. д.; али најбоље ће бити ова нарочита тестана маса: 100 делова каучука, 20 делова сумпора, 40 делова магнезије, 40 делова златног сумпора и 40 делова смоле од каменог угља (Бг. Ко11ег, в ^еи81;е ЕгПпс1ип§еп иис! ЕгГаћгип^еп«, 1893.). Исто је тако добар и восак за моделовање, који се добија, кад се 10 делова бела воска с два дела венецијанског терпентина измеша и истопи на блажој топлоти, после чега се у ту смесу додаје мало по мало штирке од крумпира докле се за дотични циљ и температуру, која тад буде владала, не добије право тесто. С тим воском за моделовање могу се лако и врло згодно правити најбољи и најтачнији огисци. — Ако употребимо иловачу, тесто од брашна и т. д., у кратко ма какву смесу, која би имала воде у себи, не треба заборавити, да тако добијени модели бивају сушењем мањи. Кад се дакле тим смесама калупи, онда се шестаром узме мера и прибелелш на хартију ради контроле. Како се врши ово калупљење, није потребно ни говорити. Угреје се восак и тиска у дотични предмет. Пошто се таквом манипулацијом не квари ни у колико оригинал, то се израђени отисак тачно прегледа, упореди с оригиналом и ради се све дотле, док нам отисак не испадне потпуно за руком. б) Улупљивање. За веће, пљоснатије предмете ваља се служити улупљивањем. Оно се употребљава за репродукцију већих, неравних површина, које могу бити важне кад се истиче питање, како је постала нека озледа, пошто је неко на тај предмет могао да падне. Таква тела могу бити: веће камене плоче с удубљењима и испупчењима, површине зидова, веће партије дрва и т. д. Исто тако улупљивање се може употребити, кад су се неки предмети покварили у већем обиму, па кад се има да реши питање о постанку те позледе. Улупљивање се врши овако: узмемо не сувише јаке, беле, обичне, чисте штампарске хартије, овлажимо је сунђером уквашеним у воду, а за тим је метнемо на предмет, који хоћемо да копирамо; пошто смо то учинили, онда по хартији ударамо мало ме?сшом четком од хаљина све дотле док хартија не уђе у најфинија удубљења. Ако хартија понегде испуца, преко пукотина метнемо другу овлажену хартијицу, па онда и по њој

ударамо четком, док се не изједначи с осталом хартијом. После овога се узме други табак хартије, који се сад не влажи водом, већ намаже књиговезачким туткалом, па се по том и она улупљује четком, док се с првом не изравна, Ако би ова два табака били танки или би други табак испуцао, метне се трећи, опет намазан туткалом. Ако је површина велика, настави се табак до табака, нрема потреби. У овом случају на саставцима табаци треба, да један преко другог за прст прелазе. На послетку ваља припазиги, да горњи табак не буде шири од доњег, јер би ее својим ивицама могао прилепити за површину коју копирамо. (Свршиће ое).

ПОЖЦИЈСКИ РЕЧНИК, Општински послови. Од г. Ђорђа С. Вукићевића, писара општ. белушићске добили смо оваково писмо и нитање. Код суда општ. белушићске под 3 септембром тек. год. Бр. 1660 одбијена је једна забрана коју је поверилац тражио, на основу писме&е исправе дужника. Радња по овој забрани текла је овако. Када је поверилац донео акт са тражбом за забрану, суд га је завео у деловодни протокол и ставио на истом оваку наредбу: »Позвати дужника одмах и саслушати га по § 19 грађ. судског поступка®. Када је дужник на позив суда дошао он је на протоколу саслушања изјавио: Овај дуг сам исплатио код начелника среза о чему ево подносим квиту која означава тај дуг и за тога повериоца. После овог саслушања суд је донео решење, пошто је тужени — дужник — доказао под истом квитом да је дуг исплаћен, потражилац забране одбија се од тражења као веумесног Противу овога решења жалио је се заступник повериоца правозаступник, наводећи да је решење судско прогивно закону, јер општински суд не сме и не може вршити саслушања дужника када је тражи забрана, но мора забрану одмах одобрити пошто стоји исправа и исту удејствовгти. Износећи ову радњу судску г. Ђорђе овде износи ово своје мишл^ење: 1. Да се дужник мора претходно саслушати, па ма то било код јавних исправа, па тек онда приступити решавању забране, иначе ако се дужник не саслуша а забрана се одобри, онда она по жалби првостепеног суда пада,, као незаконо и неправилно одобрена. Истина по §§ 449 и 450 грађ. пост. по писменим исправама, тужени се неће саслушавати, али то вреди за првостепене судове, а не и за општинске, коме се поступак у овом даном случају јасно обележава и прописује у § 19 грађ. пост., који искључује свако друго поступање, но тражи саслушање дужника. 2. § 9 грађ. суд. поступка гласи овако: Ако дужник да сигурност за оно што се забраном тражи, на пример, пошто се саслуша, положи новац потпуно, или квиту да је платио, као што је овде случај, онда нема потребе одобравати забрану, јер је дуг тражени наплаћен, и онда се тражена забрана не може одобрити. Износећи ове своје разлоге он пита уредништво, да му се преко листа одговори: 1. да ли је решење општинског суда правилно и на закону основано. 2. да ли је обавезно саслушавање дужника и по забранама код општ. судова, па ма за доказ била поднета и исправа. 3. да ли ће се забрана одобравати и у том случај} ако дулшик на саслушању поднесе квиту или новац за исплату. Ово објасњење тражио је од нашег уредништва са тога, да би се знао у будуће управљати. Ми му на ово одговарамо: Решење општинског суда правилно је и на закону основано. Тако исто основана је и правилна радња која је решењу претходила. Правилно је са ових разлога: По | 19 грађ. судског поступка увек пада свака радња суда општ. ако дужник није саслушан, дакле без тога пре-