Полицијски гласник

ВРОЈ 42. У БЕОГРАДУ СУБОТА 16. ОКТОБРА 1899. ГОДИНА III. ооо чсг) ооо осо ооо оро ооо с » оо ооо с « оо ооо ооо е«оо ооо с^5~с«бо с < уо ооо сууо ооо с«оо оур ооо ооо ооо ооо ооо сг?о ооо ооо оо о с«со" ор о с / уз о с о ојоп ојоп с / го суоо осо ооо сууо оос ооо ооо с / уз оуо оу > ПОЛИЦИЈСКИ глдсник СТРУЧНИ ЛИСТ 3 А СВЕ ПОЛИЦИЈСКК РАДЊЕ СЛО ооо ООО 060 осо 060 С^о СХХ. с/л (УЛ СУ/; оу: ОСО С/УО 060 ОУ.-' ООО 050 О5»0 сло ОбО ОСО ооо ОО^ '-УХ. ОСО ОСЛ 060 ОСО ООО ОЛО ООО 0»0~0е50~0^ 090 ООО 0<^0 СЛО 060 осо О<уо О бо О ОО ОСО 060 ос-о осо »ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК« издази једанпут иедељно. По потреби биће ванредних бројева. Претплата се шаље уредништву у Веограду »Краљев трг« до Управе града Боограда, а у унутрашњости код овлашћених скупљача или на пошти. Цена је листу: седима, које улазе у састав општине а која је већ претплаћена, чиновницима, учитељима, званичницима, општинским писарима и осталим званичницима у опште годишње 12, полугодишње 6 динара. Гостионичарима и механцијама из унутрашаости годишње 16, полугодишве 8 динара. Лгандармима годишње 8, иолугодишње 5 динара, ну оии се по овој цени могу претплатити само преко својих комаидира цолицијских односно иограничних одреда. Надлештвима у опште 20 динара на годину. За иностранство: годишње 24, полугодишње 15 динара. Поједини бројеви »Полицијског Гласника« не продају се. Рукописи не враћају се. ■УУР ■-•ХУР УХ) УУР УХ; УХ) УУП УУО угљ УУО УУО С /УД С/УР с/УО ОГУО У УР огур С^~С/УР С/УР О<>О С/^О ООО СХУР ОУО С/УР ■ УУ:Ј оуз УУО С>УО С/УЈ ОУД СУУР О/УО С^УО С/У.: ООО С/Л; УУ: »У>О'

ЧОВЕК КАО ЗЛОЧИНАЦ од М. П. Јоваиовића. (наставак) * * * Но уз морфолошке знаке, који би имали да буду типске особине на злочинцу а од чести још и атавистичког порекла, ваља нам поменути и поједине психичке нојаве, који се сматрају као характеристични по морални зкивот »урођеног злочинца (( , те се и по њима узима да је злочинац без моралних осећаја. Ти појави били би у томе: што злочинац, вели се, не црвени од стида ; што у њега нема кајања, и што нема гриже савести. Као што је позћато, човек поцрвени у лицу, па и -по врату, што се, услед надражаја који од мозга потичу, рашире судови коже, те у њих јаче јурне крв. Најбитнији елеменат стида у томе је, што човек на се обрати пажњу околине, иа како лице у највећој мери обраћа пажњу посматралаца, због чега се оно у целом свету нарочито украшава и дотерује, то је оно, са свим природно, место које најпре црвени од стида. У лица узбудљиве нервне системе срце и судови по кашто толико су осетљиви, да на њих утиче и најмањи аФекат. И онда већ из самог страха да се не поцрвени, може се поцрвенити. У руменилу стида треба, дакле, гледати већу узбудљивост нервне системе, која се брзо и лако преноси на срце и судове, стављајући и њих у иокрет, уза шта још долази и свест да смо посматрани и да смо на се привукли пажњу других, те и ово долази као доста јака психичка драж. У кога нема ових погодаба, у тога нема ии руменнла стида. За то га, као што је познато, никако и не налазимо у лица старијих, ни у деце исиод две године. Код првих велики и дуг саобраћај са светом учинио је, те је отупила она драж, која иначе настуна чим већ знамо да смо па себе обратили нечију пажњу; код других психичка индивидуалносг није још толико ојачала, да може бити свесна да је обратила на се пажњу других и да је ови посматрају, а још мање да се може јавити као драж мозга. И народ зна да не црвенити од стида значи живети животом неуредним, раскалашним, неморалним и порочним. Ломброзо наводи, како је од 59 осуђеника, удобу живота од 19—26 година, било њих 36 = 61% који иоцрвене кад их станемо прекоревати упирући погледе своје и пиљећи у њих, 3 побледе а њих 20 не мењају се у лицу. Од 38 малолетника, 20 њих није црвенило, а од 122 посматрана женска лица њих 81%, подсећани на свој злочин, никако није црвенило. Код женских мучких убица 79%, код тровачица 80%, код жена шго су убиле своје дете по рођењу 82%, код крадљивица 90% нису поклзале руменило стида. Свакидање искуство казује нам, да мало који од мушких злочинаца може поцрвенити од стида и да ће руменило стида бити тим ређе што је био гори и покваренији живот, што је већи број злочина, што је више иоврата. Често нема руменила стида а још има других знакова од стида; тако, често осуђепици, спроведени у казнени завод, обарају очи на првом сусрету с познатим им чиновницима завода, а не поцрвене. Но не црвенити од стида није никаква особина само света злочиначког. Тога има често и у редовима незлочинаца, нарочито у нижим редовима друштва, где се и

ради и много што шта подноси без икаква стида, а од чега би човек цивилизован и финих ооећаја као рак поцрвенио. Кајањем зовемо осећај "неугодносги^што је има онај који је учииио нешто, за игга јако жели да га, кад би могло бити, нема, .да није ни учињено. Ако је дело учињено с највећом страсношћу, у аФекту, тај осећај неугодности тиштаће тим више, што оно мање одговара мислима и посматрањима учиниоца у осталим приликама, што је стидније за њ и што штетније за друге. Што је већа противност између злочиначког дела и чистог моралног характера учиниочевог и што је већа љубав овога ка истини и части, тим ће га већма притискивати и болети неморално дело које је учинио, тим ће бити дубље у душу и јаче у свест урезан морални осећај кајања. А значај овог осећаја није само у томе, што учинилац жели да није учињено оно што је учињено, него поглавито још у томе, што се њиме јача и снажи морална страна учиниочева, те постаје тврдо решен да више никад тако што не чини, да се морално понрави. Ко познаје душу злочинаца из навике, мораће изрећи већ а рпогћ да у њих нема правога кајања. Где је дело с планом смишљено и хлално извршено, где је злочинац починио више злочина исте врсте једно за другим, ту иије ни очекивати истинског кајања, јер за ово нема ту скоро никаквих погодаба. Наравно да и таки злочинци махом признају своје дело, али већ сам начин како они казују појединости онога што су радили доказује да немају никаквих осећаја стида и честитости. Многи осуђеници говоре како се кају, али је томе обично узрок какав егоизам. Многи осуђеници озбиљно говоре да су постали друкчи, да су се иоправили, и често свим држањем својим иоказују се скрушени, али што их више посматрамо и што дуже са њима говоримо све више увиђамо како је то непоуздано и мало истинито. Нодмуклост и рачун с једне, самообмана и слаба воља с друге стране узроци су тог привидног кајања. Којима је злочин навика, не могу се кајати, јер немају у себи моралних елемената за то. Који, пак, чине злочин у љутњи, из страсти, у раздражености или аФекту могу се искрено кајати и дају наде да ће се поправити, претпостављајући наравно да то стање велике разцражености и аФекта није баш до самих граница болести. Злочинци први пут кажњени не ретко с пуно кајања признају кривицу, али тога нестаје све брже и најпосле са свим, што се несретњик ииз стрму стазу злочина ииже спушта, чинећи и даље зло, тако да онда место кајања и стида имамо отупелост према свему, дубоко презирање и себе сама. Врло згодно описује Регп како злочинци иротурају лажно кајање као право кајање. Да би се могло узети да има истинског кајања, није доста ма која нелагОдност и ма какво болно осећање, него ту треба и других знакова. А таки су, нпр. код мучких убица, јављање стида одмах после дела и пре него што се сазнало за њ. Лажно кајање, у случајевима где је учинилац морално инсенсибилан (неосетљив морално), јавља се као стид и неко кајање истом пред осуду, с осудом или после осуде. Истииско кајање, које се јавља одмах по делу и пре него што се за ово сазнало, нема никаква егоистичка мотива, а лажно је често срачунато да кога сажали итд. Право кајање не престаје одмах иосле осуде или ослобођења, него се продужава и даље; а после лажног кајања на против долази брзо задовољство. Код правог кајања злочинац мисли и тражи да