Полицијски гласник

«/

ВРОЈ 44 ПОЛИЦШСКИ ГЛЛСНИК 341

капу. Мимовољнб разведри се лице правниково. »Добро дошао, рођаче! Седи, седи! Је ли било и код вас кише? А које добро?" И сељак отпочиње, уза живе покрете руку, на свој прост начин прИчу, испреплетану једрам изрекама. Адвокат се осмејкује. ' ЗаниМа га спорни догађај, чија је позорница село, посред домова сламом покривених и маховином обраслих или недогледне њиве усталасаних, златних класова, једном речи: слободни простран крај, који радо у мислима походи, остављајући гомиле прашљивих списа и законика. Занима га наивно поверење сеоског клијента у његову — адвокатску — правничку свемогућност и безграничну довитност. Поред тих светлих страна, има таква врста сеоских муштерија још и неке стране тамне. Није код њих последња она навада њихова, да многи оедају зими уза саму пећ у канцеларији све дотле, докле из њих не плине зној у виду прљаве воде. У случају, о коме говоримо, ова парнична страна са села беше записана у регистру адвоката Н. под скромним именом Матија Прохаска. Први пут дође у канцеларију од прилике пре три године и у брзо сви га заволеше. Предмет његова спора пре је личио за стаФажу идиле или за градиво песме, но за правничко парничење. То беше јабука. Јабука та поетска воћка, дражесна исто тако у мајскоме времену, када круну њезину посуту мирисним цветовима, облеКу тисуће вредних пчела, као и с јесени, када се угибају зелене гране њезине под слатким теретом румених јабука. Ствар је била у овоме. На међи, која је делила поље Прохасково од поља Варва^е Врхцабове стајала је усамљена јабука, у чијем се хладу за време жетве одмараху посленици са оба имања. Али једном Врхцбова самовласно обере ову већ дотрајалу јабуку и како се доцније истрагом доказало, добила је на тај начин не пуну корпу накиселих јабук»а — а неколико дана за тим подиже против ње тужбу од пуна два табака Прохаскин правни пријатељ. Од тога доба накупи се уз ту тужбу и мноштво других спорова између суседа и сусетке: око међе, око капнице, због затвореног прозора, разних потрица и других незаконитости• — ама јабука је била непрестано у зачељу и постала је за канцеларију предмет скоро нераздвојан од личности Матије Прохаске. »Но, шта је сјабуком?® било је вазда прво питање адвокатских писара, кад год би благонаклоно ступили с њим у разговор а шеФ би почињао сваки зремев ГасИ за нов спор сеоског клијента с грабљивом сусетком тиме, што би ставио тачку на сред табака са речима: »Овде дакле стоји јабука а тамо у десно итд." Свеколики каснији спорови беху срећно или несрећно давно већ свршени, али парница о јабуку протезала се без краја као шарена пантљика из уста опсенаревих. Не знам, шта беше узрок том неггриродном развлачењу, пошто те ствари не разумем. Али што је поуздано то је, да је Прохаска, кад би год дошао адвокату, вазда питао : „А како сгојимо с том јабуком, молим вас с< . — в Још врло мало, па смо код суда готови (( , одговарао би му адвокат. — „Нека ускошта колико му драго, само јој направите што више трошка! (( Није било чудно, што је добри Прохаска желео својој суседи свако зло. Као удовац без деце и добар газда могао би добро живети, само да му зла судба није одредила баш Врхцабову за суседу. Она му је збиља загорчавала живот. С три стране обухваташе његово имање њезино, али не дружевно суседском љубављу, већ као оно тица грабљивиНа према својој жртви. Границе тога имања не беху мргве пруге, већ на све стране одаваху грабежан живот : сваки окрајак био је оштар зуб, који се забадаше у суседно имање, свака међа упијала се у њ' као полип с безбројним сисаљкама и беспрекидно буђаху подозрење, да се с године у годину све више примичу и то не за главу од чиоде, већ много, много јаче. До душе не знам, ко је био јагње, а ко вук, да почем не беху вуком баш и обе стране, али је несумњиво, да је један део адвокатске канцеларије иримао Прохаскино описивање ситуације с неким смешењем. Осмех тај није се губио ни тада, када се Прохаска клео и преклињао, да ће га зла суседа најзад нагнати да прода и кућу и кућиигге и да се сели куда у Русију или у А.мерику, да су му та парничења изашла већ на врх главе, да је та жена сушта анатема, да на својој души носи прераиу смрт свога покојног мужа и да би о њој могао

причати такве ствари, од којих би се слушаоцу коса дизала на глави. Међутим спорови један другог сустизаху. И истом што беше једна смеоиа греда, која је за читави педаљ продрла у ваздушну имаовину Матије Прохаске судским нахођењем срећно враћена у кров Варваре Врхцабове, а већ је Прохаскин заступник спремао нову тужбу за поништај ствари, јер му беху самовласно ишчупане две врљике из неке ограде, почињући 8рес1ез Гас(п као обично ирављењем тачке посред табака и речима: »Овде дакле стоји јабука — (( »Стајала је (( поправи га Матеја Прохаски, као и неколико пута пре тога. Морам то јест да изјавим, да несрећна јабука није сачекала крај томе спору. Једне бурне ноћи нестаде је с лица земље, јер је погоди и запали гром, нестаде је дивотно и славно као сјајна метеора, што не имаше ни најмањи утисак на даљи развитак спора, који безобзирно ступаше напред преко палог, сагорелог трупа својим мирним, правилним кроком. За њ' је и даље постојала, зеленила се, цветала, родила накиселим јабукама — ^иос1 поп ев1; т асШ, поп ез1; т типс1о! Неколико дана после описа саорпог догађаја односно ограде, допаде Прохаска опет у канцеларију. »Тужба је већ предата (( , дочека га правни пријатељ. »Јеси ли се побринуо, да све остане као што је и било? (( »Обе врљике леже на земљи, као што су и биле (( . »Добро. Ствар је у томе, да се при полицијском увиђају нађе права слика самовлашћа". »Ама у томе баш и јесте чвор (( , господине адвокату. »Какав чвор? (( »Па ето, тим отвором у огради пролази пилеж из.њезина дворишта у мој врт и ту ми чини ужасну штету. Моја покојиа жеиа волела је пилеж, а и ја сам радо посматрам ону шарену ситнеж, што се живописно искупља око квочке. Али Врхцабова и у томе нрегони. Њезино је двориште прави кокошар. Прекрилио га је читав облак петлова, кокошију, копуна, гусака, патака, ћурака и ћурана. И не гаји их ради прихода или уживања, већ једино тога ради да би ме мучили од рана јутра до мркле ноћи својим кукурекањем, какотањем, пијукањем и гакањем и да би прелетали нреко ограде у мој врт и пустошили га, да ме само срце боли. И пре тога нисам се просто одмарао, гонећи ту шарену навалу а сада, како су извађене из ограде оне две врљике, башкаре се по моме врту као по својој кући. Али учинићу и томе крај. Купићу овде двоцевку, па ћу убијати што год кроз плот промакне ма то био и њезин најлепши ћуран". »Тиме се не би користио. Саветоваћу ти друго, иоузданије средство. Задрлш неколико комада њезине пилежи у залогу за штету, која ти је учињена. То је нарочити део заложног права, који вам за тај случај закон пружа". На неколико дана после тога савета ево опет Прохаског адвокату. Беше јако узбуђен »Дакле, јеси ли ухватио и задржао живину", упита га адвокат. „Јесам". »А каква је била последица? (( „Ето овака! (( И Прохаска уздгоке с чела сухе власи и под њима се указа крвљу подишла. ируга и неколико добрих чворуга. в Дакле бој ? (( »Те још какав! Дође с момком и служавком за живину. Назва ме разбојником, лоповом, зликовцем. Оте ми силом кокоши, а када се натурих за њом до врта, дочепа ти она једну од оних изломљених врљика, па ме тресну њоме по глави. Ја дочепам другу врљику и јамачно бих јој је обио о главу, да се не умешаше суседи 11 . „Та научићемо је ми већ памети. Испричајте још једном иотанко цео ток ствари. Поднећемо још сутра против ње тужбу за јавну увреду и лаку повреду тела. Суду првостепеном ићи ћеш сам о претресу: ја ћу те већ иаучиги шта ти ваља радити. И сам бих ишао с тобом, ама имам други важан и неодложан посао (( . После тога разговора не дође Прохаска у канцеларију за дуго време, да је то већ свима било за чудо. Прође седмица, прође и друга и трећа, а међу свакодневним Фигурама не указа се бодра сеоска прилика. Међутим, беше свршена жељно ишче-