Полицијски гласник

ВРОЈ 46. У БЕОГРАДУ СУБОТА 13 НОВЕМБРА 1899. ГОДИНА III. С.СО О ОО ОО^' ООО ОУО оом СУУО ООО ООО ООО 0<ур рро ООО ООО 0|б?О ООО ООО аоо ООО ООО ООО оур ООО ООО ОбУР ООО 0|ОО ООО ООО СкО О ООО С^ ОбО СЛО 00*5 о о^ оо^ ооо оо^ ооо ооо ооо С<УР ооо ооо о<уа

ПОЛИЦИЈСКИ г лдсник СТРУЧНИ ЛИСТ 3А СВЕ ПОЛИЦИЈСКЕ РАДЊЕ ^ОО ООО С<00 ООО ОДО С^?Р ООО 0<?0 ООР С^ С^/О С/УР 0«У> 0 , 00'ОСГ; р е> 0 ОбОООО 060000 060 ООО огуо Р<уа ООО ооо О<уо С<У> Р<УД ооо ООО СЛО ~009 ООО О ОО 0 00,009- ооо ооо с/уа д>оо оес ,000-000 ООР ООО 06Г5 руа »ПОЛИЦИЈСКЖ ГЛАСНИК« излази једапиут недељно. По потреби биће ваиредиих бројева. Претпдата се шаље уредништву у Веограду »Краљев трг« до Управе града Београда, а у унутрашњости код овлашћених скуиљача или на пошти. Цена је листу: селима, које улазе у састав општине а која је већ претплаћена, чиновнидима, учитељима, званичницима, општинским писарима и осталим званичницима у оиште годишње 12, полугодишње 6 динара. Гостионичарима и механџијама из унутрашњости годишње 16, полугодишње 8 динара. Жандарнима годишње 8, полугодишње 5 динара, ну ови се по овој цени могу претплатити само преко својих командира полицијских односно пограничних одреда. Надлештвима у ошпте 20 динара на годину. За иностранство: годишње 24, полугодишње 15 динара. Поједипи бројеви »Полицијског Гласника« не продају се. Рукописи не враћају се. СЛУР УУГ УХ' СУУР У/Р УУР у/.) У>Р УУО У>Р /Л УУГ У-/Т УХ <УУР СХУ5 :УУР'(УХ) УУР СУУ) СУУР 0<УР ООО РУР С>бО С/УОјУУР С/УР ОбО ОО5~УУ5 ОУР С<УО ООО ОУ5 С/У5 У9Р ООО (^УО ОРО (УУО соо

ПОЛИЦИЈСКИ РЕЧНИК. Општински послови. Од једног општинског писара добили смо овакву расправу: . У глави XV грађ. закона изложено је о насљедним правима и одношајима у задрузи. § 517. грађ. закона изложен у овој глави гласи: »Деца мушка у задрузи живећа после иавршене 15-те године добијају раван део са осталим пунољетним и ожењеним задругарима у свему приновку и приплоду од онога времена; разумевају се наравно она, која су у ку!ш била и припомагала«. Пропис овог параграфа уверио сам се, да погреишо разумевају и примењују поједине власти, ево да наведем два три примера, које сам пред очима имао, како поједини општински судови и полициске власти и у ком случају примењу пропис овог параграФа. 1. Милутин Антонијевић, овд. има 24 год., живи у задрузи са оцем, гукао се са једним човеком, нанео му повреду тела, за коју је кривицу пресудом ирвост. суда, разуме се, по тужби повређеног, осуђен на казну и плаћање извесних кривичних трошкова, по издржаној казни, позван да плати кривичне трошкове одговорио је, да новаца нема да их плати, а да од имања нема ништа, пошто је још у задрузи са оцем и да је његовог оца све имање, извршна цолициска власт то не чује, већ користећи се прописом овог параграФа, узима Милутину у попис једног вола, које је његов отац купио пре 1 год. даиа подразумевајући тако, да је то приновак и приплод, иошто је Милутин био старији од 15 година кад су волови купљени и да је један његов, и истог продаде за наплату трошкова. 2. Радојица син Јована Јанићијевића, овд., има 18 год., живи са оцем у задрузи, отишао је у своју њиву, тамо затекао туђе овце по житу, изгонећи их из жита, потегне те једну убије, за ово га тужи сопственик овце и Радојицу општински суд осуди на казну по § тач. крив. закона и да тужиоцу плати за убијену овцу 15 динара; пошто је казну издржао, по тражењу тужиоца, суд је предузео, да изврши наплату досуђену туЖиоЦу за овцу, он је се бранио, да своје нема ништа пошто је са оцем у задрузи, а то је исто и његов отац изјавио, али то им код општинског суда не поможе, већ суд користећи се прописом овога параграФа, узима, да он — Радојица има раван део у свему приновку и приплоду од његове навршене 15-те године, пошто јеузадрузи био, и одвоји његов део ово-годњи јагњади , прасади и жита и продаде за наплату ове осуде. 3. Војин Срећковић, има 22 год., живи у задрузи са оцем, пресудом општинског суда кажњен је за утају новаца и осуђен да врати тужиоцу утајени новац, за наплату ове осуде суд је у свему поступио као што сам у 2-ој тач. казао да је са Радојицом урадио. Сад ево мога мишљења како ја разумем пропис § 517. и у којим се случајевима има применити. а) На нример, деле се Јанко и Тодор браћа Јовановићи, Јанко има сина Алексу од 20 год., сад приликом ове деобе, Алекса на основу овог параграФа добија раваи трећи део у свему ономе имању које је купљено и приновљено после навршене његове 15-те године-

б) Петар и Јован бр. Таокићи деле се, са својим синовцем Радојем од 19 година, који представља свог умрлог оца Аврама; Петар и Јован имају по једног сина од ио 18 год., дакле при овој деоби на основу § 517., добијају равне делове, синови Петров и Јованов а тако исто и Радоје, разуме се од оног имања које је приновљено после њиних навршених 15-тих година пошто су у задрузи били к . Молио је уредииштво, да оцени и јавно преко свог листа изнесе, је ли његово мишљење о разумевању § 517. правилно или није, или је правилно нримењивање које је напред изложио под 1., 2. и 3. * На ово питање ми одговарамо, да је извршење власти за иаплату у наведеним примерима у овој расправи, потпуно правилно и на закону основано, јер се наплата за кривичне трошкове свију задругара има извршити из задружног имања, па ма исти и не били пунолетни. Пропис § 517. грађ. закона јасно је све ово одредио. Дакле ако је задругар навршио 15 годииа он има право на иринову и приплод и онда то је његова имовина, са којом одговара за оно на шта је кривично осуђен, а ако није навршио 15-ту годину онда је ипак за кривичне трошкове одговоран његов родитељ, старатељ и т. д. Ово и сам писац расправе у своме излагању, свога разумевања за расправу одредбе § 517. грађ. закона, тврди, јер и он вели да би у случају деобе сви чланови задруге који су навршпли 15 годину имали права на ириплод имања и принову од дана навршетка тих година. * * Задатак онштипским нисарима Суд општине Н... позвао је Милоја Петровића, да плати 200 динара на име попаше стоке за годину 1898. Милоје је изјавио, да је попашу платио пре шест месеци Петру Павловићу, бив. преседнику, а за доказ подноси признаницу, ове садрживе: Признаница На две стотине динара, коју је суму новаца Јован Јовановић положио овоме суду на име попаше стоке за 1898 год. НЗ. Ова се признаница издаје на обичној хартији зато што нема признаничне књиге. 1. маја 1899 год. Примио у Н. председник суда П. Павловић После ове изјаве Милојеве суд је дозвао бив. председника Петра Павловића, узео реч од њега по овоме предмету и он је одговорио: Тај новац нисам нримио, нити знам од куда овде моје име и мој потпис на признаници. Но како видим ову признаницу писао је Никола Марковић, бив. општински писар а само је потпис мој, али овај нотпис на овој признаници ја нисам потписао, но је исти превађен са пресе. Чињеним вештачењем утврђено је то да је писац признанице доиста бивши писар оиштински Никола Марковић и да је потпис пресован; Саслушани су Милоје, Петар и Никола и када су сва три суочена онда је Милоје изјавио: