Полицијски гласник

ВРОЈ 49. У БЕОГРАДУ СУБОТА 4. ДЕЦЕМБРА 1899. ГОДИНА III. 0*00 0*00 0*00 0*00 0*00 0*0 0 0 *00 0*00 ооо с/ ур ооо 0*0 0 0*00 су?р о ро оу соо осо ооо 0*00 с>у5 (ууо ооо оос> ооо 0*00 0*00 0*00 0*00 0*00 0*00 0*00 оур ооо 0 *00 0*СГ> сдо 0?0 ооо ооо соо с/уз оу5 (уур ојог> о*оо о*оо о*оо 06*

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК СТРУЧНИ ЛИСТ 3 А СВЕ ПОЛИЦИЈСКЕ РАДЊШ Ђоо 0*00 С^С^О^> СОО С^'"с^""6оО СОО <*ОО'сж 'СОУ'0,СП 0*00 000~0* до'ООО 'ооо 0*00 0*00 0*00 0* 00 0*д о 0*00 0Ј2О Ој СЊ с до о*оо о*б о о*б о оо о о *оо о*оо о*оо о*оо о*оо 0*00 С/УО сг>о 0*00 0*00 0*00 ОРР 0*00 о*оо о*оо о*оо о*оо »ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК« излази једанпут недељно. Ио потреби биће ванредних бројева. Претплата се шаље уредништву у Београду »Краљев трг« до Управе града Веограда, а у унутрашњости код овлашћених скупљача или на пошти. Цена је листу: селима, воје улазе у састав општине а која је већ претплаћена, чиновнидима, учитељима, званичницима, општинским писарима и осталим званичнидима у опште годишње 12, полугодишње 6 динара. Гостионичарима и механцијама из унутрашњости годишње 16, полугодишње 8 динара. Жандармима годишње 8, полугодишње 5 динара, ну ови се по овој дени могу претплатити само преко својих командира полидијских односно пограничних одреда. Надлештвима у опште 20 динара на годину. За иностранство: годишње 24, полугодишње 15 динара. Поједини бројеви »Полидијског Гласника« не продају се. Рукописи не враћају се. иж ~УУ5 ооб СУ50 ' СУ90 090 "оОО ООО ООК'оОО СјГЈП) (^оо 090 УОО -јОГ? -.јОГ^ (>90 с>90 'ОГК) СУУО ООО С/УО (>у) (У>0 ОУР (УУР СХХ) С*до СУУ7) СУУ5 ООО -ООО ОООј ООО фЈГ

БРАБО И ЕЛЕКТРИЦИТЕТ нише Др. Ж. Петровић (свршетак) Ми смо у прошлом броју листа апеловали на законодавство и тражили да оно избави судство од недаумице, у којој се сада иаходи. Последица тога била би јача загатига права на савладани и присвојени електрицитет, а услед тога би се употреба електрицитета још јаче разгранала. Излишно би било ионово ређати користи од упогребе електрицитета, јер смо то ве!) у неколико учинили на свом месту, а то је и иначе нрилично познато. Ну, ми 1]вмо бити слободни да на овом месту приметимо то: да заиста нема разлога. са којих би требало и даље оставити ово тако важно и корисно право, као иасторче судства и законодавства. И заиста чиме би се могло правдати одступање код овога права, од реда и начина усвојеног за давање загатите осталим правима. Зар би се могло правдати то, да ово ираво остане заштићено, једино одговорношћу за накнаду? Док се друга права својине штите сем том мером још и кривичном одговорношћу — казном повредиоца туђег права — нпр.: права на уловљену зверад, рибу, тицу, сакупљени песак, камен, лед, воду — у цистернама — и т. под. Ми мислимо да се ово не може правдати. Јер држимо, да не стоји то. »Да науком није утврђено, да је електрицитет телесна ствар® као ни то „да § 220 крив. зак. одриче телесност стварима, које не дејствују на чулне органе вида и пипања« и то у времону кад се јавља проналазак да се изумрли органи чула вида замењују електрицитетом, и кад тако важну улогу игра у философским расправа посгавка: »сила и материја не могу се замислити. једна без друге". Па да видимо, како стоји са другим телима, која остављају органе поменутих чула — вида и пппаша — у потпупом имунитету. Узмимо за пример ваздух. Он нема боје невидљив је. — Он је неопипљив, јер не дејствује на орган пипања. Па да ли се може тврдити да је са тих особина својих бестелесан ? — Ми одговарамо: не! Јер бестелесна ствар не молсе дати притисак, а атмосФерски ваздух даје притисак, који је и мерљив, јер је науком утврђено да је раван нритиоку живиног стуба 28 палаца високог. Сем тога он се може комиримирати. А може ли се компримирати оно што је бестелесно? Ко би и прогив ових аргумената бранио теорију о бестелесности ваздуха, ми би му напоменули најновији проналазак науке: претварање атмосФерског ваздуха у стална тврда тела, по тврдоћи равна камену, и то путем компримирања. Кад овако стојимо са ваздухом, шта да кажемо за електрицитет. Зар се и на њега ие може ирименити теорија о бестелесности? Па шта је са његовим: блеском, треском, паљењем, ругаењем, убијањем и толиким механичким радом? Да се опет врагимо на електрицитет. — Ми разликујемо електрицитет механичким или хемијским радом изазвани и присвојени од слободног елекгрицитета, становника антиархистичких рејона. Јер и ако су они у сугатини једно исто ипак их ваља разликовати по савладљивости и несавладљивости њиховој. Први је благодарећи науци стављен у службу човеку, други

јога није —, а да ли ће кад год и то бити? — Ми држимо да неће и да ће ои на свагда остати оруђе јаче руке но што је човечија. 0 овом слободном електрицитету, поред већ до сада казаног држимо да нам није потребно више говорити. С тога ћемо се ограничити само на савладани и присвојени електрицитег, коме је управо и посвећена ова студија. Овај електрицитет прибавља се механичким радом. Па како је за прибављање великих количина, које су потребне за велика предузећа, потребна и велика количина механичког рада, то се за вршење ових радова употребљавају природне силе: падови река, ваздушне струје, где их има, а где тога пема при руци, онда снага паре. Ми држимо да је сваком појмљиво да се електрицитет не може нрибавити без жртава у радној снази, земљишту, зградама, машинерији, гориву и т. под. Сем тога електрицитет је мерљив и по квантитету и по квалитету — ампер и волт. Па како су жртве процењиве, а производ — електрицигет мерљив, као шго му је прорачуњива и снага механичког рада множењем броја ампера са бројем волта, то је јасно да иредузимач може уаапред знати, шта ће га стати потребна количина електрицитета. Па још кад се узме у рачун и то да се струјомером може тачно одредити количина утрошка електрицигета, и кад се зна да се он може пренашатп, од места где се производи, на место где ће да се употреби, сироводницима, па и смегптен у акумулаторе онда држимо да ће сваки увидети апсурдноет теорије о бестелесности електрицитета. Ми држимо да смо овим оправдали наш апел на законодавство, и да ће овај неми роб моћи корисно послужити при доношењу потребних законских одредаба. Нарочито кад се узме у рачун да наше законодавство и нема сталне редакције, јер тај рад није поверен ни Државном Савету, као органу државном, који би, према скелету нашег државног устројства једини могао бити подесан за израду елабората за законске предлоге, но се ти радови, у комисијама састављеним из свију могућих специалитета, а без икаквог или са врло мало учешћа правничког, па и у самом правничком телу наиђу на Одборе сличног састава, те услед тога не само да нема оног јединства и хармоније као у законима, чији се нројекти израђују у сталним законодавним редакцијама, већ се често опажају колизије између појединих закона. На завршетку ове студије сматрамо за дужност да се извинимо стручн.ацима, гато смо се као нестручњаци можда мало вигае иозабавили са електрицитетом. Пре свега уверавамо их, да то нисмо чинили из пусте жеље за разметањем са ово мало енциклопедичног знања о елекгрицитету, већ из преке иотребе, да бар иовршно прикажемо правниглтву природу и особине електрицигета, те да га оно као свој објект упозна и схвати. А позната је ствар, да је правилна расправа условљена правилним схватањем и познавањем онога што се расправља. Сем тога и ако је наука у цељи лакшег и дубљег студирања подељена на гране и огранке, опет је она само једна целина. Те с тога нити се сме, нити може са специалисањем иојединих делова терати до крајности, јер би се баш тим промашила циљ ради које се та деоба чини. То опажа сваки који се бави као специалиста студирањем ма ког дела науке. Јер му се на сваком кораку појављује потреба знања и других делова науке који стоје у непосредној вези са његовим радом