Полицијски гласник

384

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 49

КО ЈЕ 0В0? Лице, чије слике износимо, налази се у затвору Управе града Београда под именот „Арса Филиповић". Вели, да је родом из села Узовнице, среза азбуковачког, округа подринског, док се из иасоша, који код себе има, види, да је родом из Дибре у Турској. Даље изјављује, да му има 31 година, да је по занимању месар, а да је, још као дечак од 14 год. отишао из Шапца у Румунију, за тим Цариград, Бугарску, Италију, Француску и најзад Аустро-Угарску, а од пре три године живи сгално у Србији — у окрузима: крагујевачком и моравском. Приликом претреса стана овога лица, као и њега самог, нађено је безброј сумњивих ствари, а поред осталог, и једна пушка пибодијевог система, која је била сакривена у постељи,

и један ћемер за новац. Сем тога, код „Арсе" је н а ђ е но неколико писама, из којих се види, да је он стојао у вези са многим зликовцима у Србији и иностранству, коју везу он ни Сам не може или неће да објасни. Из свега изложеног и још многихдругих околности, може се с вероватношћу закључити да је „Арса" неки велики злочинац, који вешто затура своје трагове. У циљу, да би се тачно извидело: ко је и каква је ово личност под именом „Арса Филиповик", ми му у данашњем броју Доиосимо слике и позивамо сваког оног, који о њему ма шта зна, да то достави, или Управи града Београда, или нашем уредништву, или, најзад, својој најближој полициској власти, која ће о томе известити Управу града Београда. „Арса" је повисоког стаса, црномањаст, добро развијен, у десноме уху носи обоцу, коју му је, вели, мајка још као малом детету увукла у ухо. Поред српског говори још и ове језике: румунски, турски, руски, галијански немачки, бугарски и доста добро Француски. Овај последњи језик научио је, вели, у Паризу за време службе — год. 1889. Још нешто. С приватне стране сазнаје се, да је „Арса" хајдуковао у округу ваљевском ; да је по том пребегао у Босну и тамо вршио злочина дела због којих је допао затвора, али је из истог побегао и отишао у Румунију, тамо је опет нродужио стари занат — хајдуковање. Радознали смо да што пре видимо: стојили ово у исгини?

ОКРЕЂЕ ОЕ ПАЖЊА. Таса Стефановик, бив. келнер, из Куманова, има му 27 год. висок 1-20. мет., сувоњав, црномањаст, очију, косе и бркова црних. Године 1895 служио је код Мијаила Савића; 1896. код Алексе Петровића; 1897 г. код Петра Кнежевића, у Нишу, и најзад овде, у Шапцу до 17. Фебруара 1899 г., а од тога дана мангупирао се које куда и починио неколико крађа, због којих се код овог начелства налази под ислеђењем и у притвору. Овим се позивају сви они, који би имали за штогод кривично тужити реченог Тасу, да се одмах с тужбом обрати овоме начелству, а власти, ако су где противу њега какву истрагу водиле, нека акта дотичне кривице пошаљу, ради даљег зак. поступка.

Т Р А Ж Е 0 Е Миливоја Марковика, калфу обућарског, родом из села Јагњила, среза јасеничког, округа крагујевачког, тражи ћуприски првостеп. суд актом Бр. 19461. Пронађеног треба стражарно спровести поменутом суду, или Управи гр. Београда с позивом на Бр. 29211. —■♦♦>-«♦»■ УЦЕЊЕН Решењем г. министра унутрашњих дела од 20 пр. мес. ГШр. 24790, глава оглашеног хајдука Драгика Вилотића, уцењена је са хиљаду динара. Уцену ову добиће оно лице, које Драгића, ухвати, убије или га власти прокаже да то она учини. Акт Управе града Београда Бр. 29519.

ПОЗНАЛИ ГА Лице, које је 9. пр, м. нађено болесно у близини Љубичева и пренето у смедеревску болницу па тамо умрло, — познато је по слици изнетом у прошлом 48 бр. „Полиц, Гласника® на стр. 376. — То је неки Милан Живуловић, бив. колар из Зајечара, који је као умоболан већ три године провео у овд. лудници па 7. прош. месеца из исте побегао.

УХВАЂЕН Како нас извештава писар среза јадранског г. Милован Т. Ловановић, пре неколико дана ухваћен је у општ. иверској и код среске власти притворен осуђеник Илија Алимпић Циганин из Накучана, који је побегао са рада из Добричевске шуме. Слика и потера за овим осуђеником изнета је у 46 броју »Полиц. Гласника« на страни 360. Према овоме, сви побегли осуђеници из београдског казненог завода у овој години, похватани су по изнетим сликама у нашем Гласнику.

Стеван Чолић, бив. чиновник из Загреба, чију смо слику изнели у 47 броју нашега лисга, као што у прошлом броју јависмо, познат је по истој. — Како нас сад један наш иријатељ и претплатник из Загреба извештава, Стевана је још прошле године отуда нестало; али, онје то своје бегство тако маскирао, да су га сви сматрали за мртва. На савском мосту нађено је једиога дана одело и обућа Стеванова; то увери и власт и свакога да се несрећник из очајања за учињени дефицит од 21.000 Форината удавио и тим извршио самоубиство. Кад је наш број у коме је била слика Стеванова стигао у Загреб, одмах је познат и депешом преко аустро-угарског консулага тражен од Управе града Београда да им се изда. Стеван је пре неколико дана спроведен земунској полицији, која га је стражарно упутила у Загреб.

ИСПРАВКА У иричи Убојиц а, у 4 8 броју, поткрала се у коректури грешка. Тако у осмом реду ночињући озго место речи глобаџију требадо јс да дође небојгиу.

У вези наше донете исправке у бр. 4 4. на стр. 3 44. исправљамо још и ово : Мијајдо Мајурац, калфа тапацир, и Радован Васић бакадин из Београда, и Мидан Богдановић из Лештана, среза врачарског, ио деду ирављења дажног новца, осдобођени су заједно са Живојином X. Стојковићем, нресудом првост. суда за град Београд од 9. априла т. г. Бр. 8551. исаод суђења, што се овим на љихову молбу исправља.

ЦГГАМПА КРАЉ. СРП. ДРЖАВНА ШТАМПАРИЈА.

ОДГОВОРНИ УРЕДНИК Н. ДИМИТРИЈЕВИЋ.