Полицијски гласник

392

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 50

сами помоћници варалице; они обично изнесу на сокак купљене ствари, али их одмах кроз авлију враћају у дућан! Разуме се, да се и овде увек дешава, да купац примети превару, али сувише доцкан, јер је тада дућан са лицитацијом већ давно испражњен, и у њему обитава са свим други трговац. Узгред ћемо поменути, да у Берлину има много коцкара, и то од најпростијих вашарских, до иајпрепредепијих елегантних коцкара. У Берлину има много карташких клубова, и то различних по свим сталежима. Наравно, и у Берлину је, као и свуда, полицијски забрањеио хазарно коцкање, али оно се ипак практикује у свима коцкарским клубовима Међу занатлијама су најстраснији хазарни играчи — пекари. Они играју тако рећи и дан и ноћ ; дању се коцкају са својим колегама у некарници, те тако отежавају полицији могућност, да пронађе коцкарско гнездо. Суделовачи при коцки неће издати гнездо полицији, а странци се и не пуштају унутра. Да би у коцкарском гнезду могао полицајац узвикнути: „У име закона!" потребно му је много среће, случајности, вештине и стрпљења. Па и то не помаже много, ако само не опколе целу кућу полицајци, те тако спрече скривање карата и новца, и бегство коцкарима. (НаставиКе се)

П 0 Т Е Р А.. Иследни судија првост. београд. суда окр. нодунавског, актом од 27 новембра т. г. Бр. (337, и Бр. 18701. послао је да се одшгампају ове две потернице : I Живан Миљковић — Ћосик — Јанковић — Илић Пери1; — Димитрије — Михајло Јовановић, из Гроцке, бив. робијаш и оглатпени хајдук, извршио је трећег дана Ускрса 1894 год. двогубо убиство и крађу. — Он је у потоку »Дубочанском« нашао двоје деце Панте Бркића, из Гроцке, и то Владимира стара 12 год. и Миту стара 10 година да чувају свиње, ове побио коцем и свиње отерао. —■ По извршењу овога злочина Живан је побегао, чинећи даље казнима дела, те га је начелник ср. грочанског решењем својим од 4. септ. 1894 год. Бр. 10046 огласио за хајдука. — Од тога дана па до данас овај зликовац није могао бити пронађен нити ухваћен, да би се над њим могла казна изрећи. — Живан изгледа: човек стар од 40-45 год., у леву је ногу багљав, месо му је иа обема ногама испод прстију отпало , у лицу је црвено - смеђ , дежмекаст, малих, заошиљених бркова, гледа мучки, кад говори. не гледа у човека, оштро говори и врска, очију плавих, брије браду, а сад је можда и носи. Одело носи сељачко, варошко и онако како носе Срби из Старе Србије. — Како је могуће, да се је он вратио у Србију и потражио места, где је он, а и где му Фамилија станује, а на име: срез врачарски — Вишњица, Миријево, ср. грочански — Гроцка и у вар. Београду, то иследни судија београд. прв. суда окр. подунавског обраћа пажњу свима полициским и општинским властима на горњи лични опис — овог окорелог зликовца —■ хајдука и моли их, да га у свом реону потраже и пронађеног под јаком стражом спроведу ово иследном судији по позиву Бр. 1337. II Начелник среза космајског актом својим под Бр. 7194 од 11. октобра 1899. год. тужио је овоме суду Стевана Арсенијевика, родом из Ропочева по занимању кочијаша за то, што је извршио крађу џакова — дело из § 222 казн. зак. За доказ да је Стеван учинилац овога дела, за које се оптужује, начелник је послао сва односећа се акта с напоменом : да кривца није могао спровести са разлога, што је одмах по извршеној крађи побегао и по чувењу да се налази у Румунији. — Но како је врло могућно, да се кривац налази у Србији или ако се налази ван Србије да ће прву згодну прилику улучити и у Србију се вратити — то прв. београд. суд окр. подунавског моли све полициске власти да обрате пажњу свима општин. власгима: за проналазак овога кривца, и да га у случају ироналаска предаду надлежној полицијској власти с позивом на акт суда под Бр. 18701. Никола ЂурЈјевић, бив. контролор дувана у округу подринском, решењем начелства истог округа стављен је под кри-

вичну истрагу и у притвор због више кривица. Никола има 35 до 36 гоД., високог је стаса, плав, у оделу је сукневом. Он је у бегству, па с тога поменуто начел. актом својим Бр. 9374, моли све полицијске власти да га у својим домашајима живо потраже и у случају проналаска њему стражарно спроведу. Акт Управе града Београда Бр. 28814, Стојан Анђелкови!., родом из села Доморовца у Македонији, који је био под истрагом и у притвору код начелства округа пиротског, 6 тек. мес. у вече, побегао је из притвора. Он је високог стаса, сувоњав, црномањаст, у оделу је сукненом. За бегунцем наређује се тражење. Пронађеног треба стражарно спровести помен. начелству с позивом на акт Бр. 9861, или Управи гр. Веограда на Бр. 30126. Јован Драгојловик, опасан лопов и коцкар, који је био у притвору начелства округа подунавског, 5.тек. мес. побегао је из притвора. Он је повисоког стаса, сувоњав, риђ; у оделу је цивилном. Наређује се тражење. Пронађеног треба стражарно спровеСти поменут. начел. с позивом на акт Бр. 19670, или Управи гр. Београда на акг Бр. 30117.

УХВАЂЕН Јован — Паун Кржан, побегли осуђеник управе београдског казненог завода, чију смо слику изнели у 42. броју стр. 328. нашег листа ухваћен је 25. прош. мес. у ср. звишком. Јован је још 23. августа тек. год. побегао са осуде а из Беле Реке, где је на раду био.

СКРЕЂЕ 0Е ПАЖЊА, — Анархисти У свима јевропским полицијским листовима изнете су слике познатих анархиста и скренута је пажња полицијским властима на њихова кретања. Како и наш лист има исту задаћу, ми ћемо од сада доносити слике ових људи који су заслепљени таком лудом и глупом идејом. Почињемо са ова два:

Јосиф

Франц

1. Јозеф Кајзер, рударски раденик, рођен је у Прибраму (Ческа) 29 новембра 1870 године (сад му је 29 година); висок 167 см., коса му је угасито плава, лице дугуљасто и бледо, очи угасито плаве, нос дугачак, зуби здрави, доња вилица (брада) округла; брија се. Говори немачки и чески. 2. Франц Седлачек, рударски раденик; рођен је у Копину (Ческа) 10 јула 1858 год. (сад му је 41 година) висок 157 см., косе, обрва и бркова црних, лица округла са здравом бојом, зуба здравих, очију граорастих, чела висока, доње вилице (браде) шпицасте. Од особених знакова има: испупчене јагодице, на десном слепом оку младеж и на десној страни носа модра белега од убоја. (НаставиНе се).

ШТЛМПА КРАЉ. СРП. ДРЖАВНА ШТАМПАРИЈА

ОДГОВОРНИ УРЕДНИК Н. ДИМИТРИЈЕВИЋ