Полицијски гласник

ВРОЈ 50. У БЕОГРАДУ СУБОТА 11. ДЕЦЕМБРА 1899. ГОДИНА III. о оо с ж о<ур ооо ооо ооо ооо ооо ооо ооо с< оо ооо~ооо с<с/з ооос4уо оо^ оо^ ооо сууз ооо ооо аоо (>о о ооо оур скур оо^ ооо ооо ооо <ууд сх уд с^сузо јаојр сс>о оооооо ооо ооо с/у? оооооо ооу оср ооо с *ср сг?с ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК СТР7ЧНИ ЛИСТ 3 А СВЕ ПОЛИЦИЈСКЕ РАДЊЕ СУ>0 0 /у5 ооо с <со' ооо 0 ©о ог*> сло о&о с >90 с<>о сло сло СЛО 0 ««'с^с/3»0 0<>0 ооо ОСО ООО ОбО ооо 050 ооо ОУО ооо о оо оло_ ооо ооо сло ооо осо о©о ооо оо-о ооо ооо ооо ооо ооо ооо ооо 009 00^000 ооо »ПОЛ ИЦИЈСКИ ГЛ.АСНИК« излази једанпут недељно. По потреби биће ванредних бројева. Претплата се шаље уредништву у Београду »Краљев трг« до Уираве града Београда, а у унутрашњости код овлатћених скунљача или на пошти. Дена је дисту: селима, које улазе у састав општине а која је већ. претплаћена, чиновницима, учитељима, званичницима, општинским писарима и осталим званичницима у опште годишње 12, полугодишње 6 динара. Гостионичарима и механџијама из унутрашљости годишње 16, иолугодишње 8 динара. Жандармима годишње 8, полугодишње 5 динара, ну ови се по оаој цени могу претплатити само преко својих командира полицијских односно пограничних одреда. Надлештвима у опште 20 динара на годину. За имостранство: годишње 24, нолугодишње 15 динара. Поједини бројеви »Полицијског Гласника« не продају се. Рукописи не враћају се. соо ул ооо ооо осо 100 с /х> сузо ооо_сло ооо ууг уу: уу Г ) ооо ооо оо-5 .ух) уу: уг: чууо суус с>оо ооо ооо <:у>о ооо ооо ооо" оу 5 у/; /х :/у. хх. роо ооо е /л) ооо оу? ооо"уур_с /90 роо

ФАНАТИЗАМ КАО ИЗБОР 310ЧИНА Фанатизам, као и свеколико празноверство, има корена у незнању народном. Кад религиозно осећање толико ојача, да лако излази из нормалних граница својих, онда имамо стање, које зовемо Фанатизмом. Оно је, наравно, од штете по друге интересе духа човекова, јер руши нормалан развитак ума. Верски Фанатизам не трпи никакво друго уверење, а да своје одржи и до циља дође улази и у најтеже злочине. Зато мора бити од потребе проучити однос у коме је Фанатизам нрема злочину. У расправи под горњим натписом, саветиик руског министарства правде, Авг. Левенштим, то је и покушао у познатом немачком часопису за Криминалну Антропологију. Сматрамо да ће бити од користи, да његова излагања овде изнесемо. Ако у нас и нема Фанатизма, масе, има доста празноверства, а било је и појединих случајева, у којима су само предрасуде и празноверице узрок страховитих злочина. Најпосле за правнике је од важности питање о кривичној одговорности за дела отуд потекла. Хајне је рекао, да је Фанатизам зло заразно, које се шири у облицима најразличнијим, док најпосле не обузме све нас. Где се оно јави, мора му се озбиљно стати на пут колико казном, толико наравно још у већој мери отклањањем свега из чега се јавља, просвећавањем народа. Разуме се, да ће се нас овде тицати више онај казненоправни однос. Ни цивилизоване државе европског запада нису поштеђене мистичких секата, против којих се често владе виде принуђене да строго поступе. У Русији пак постоји пуно таких секата, које злочин исписују као догму своју. И ма да су облици тих руских секата много грубљи, ипак се опажа сличност између идеја њихових и између идеја немачких мистичара. Подсећање на злочине, који отуд настају, интересно је и с медицинског и правног гледишта, јер увек треба расправити питање о одговорности или урачуњивости оптужених лица,. Почетком друге половине прошлога столећа постојала је у Паризу т. з. секта конвулзиониста, чији чланови мучаху себе мукама најужаснијим, лудо верујући да тиме најбоље следују примеру Христа Спаситеља, који је ради спаса човечанског умро на крсту. На врху тога друштва стајао је неки адвокат Баре и отац Коти. Мноштво сестара имао је сваки од њих и оне су пристајале да их обојица муче највећим мукама. Једну или више од тих сестара сваког великог четвртка мегали су на крст и по који сат мучили. На велики четвртак године 1760. би цело друштво ухваћено полицијом на самоме делу. Баре буде затворен а кад је саслушаван остаде при томе, да је вршио своју дужност. А »сестре® променише мишљење и изјавише, да су ужасно варане. Почетком овога столећа беше у једној аустријској варошици, Ампелсвангу, секте пешелијанаца. Основали су је попови Пешел и Госнер, који учаху да је Христос у нама самима, да је срце наше храм у коме ради или Бог или ђаво. Кад би се човеку извадило из његових груди срце, могло би се, говораху, јасно видети ко у њему господари, сатана или Спаситељ. Таком проповеди ова два попа узбунише сву општину. Свет им стаде веровати да је крај света ту и да би требало крстити све Јевреје. Постадоше метежи и власт мораде прогнати оба попа. Али зло беше већ отело маха. Сељани су били толико се нривикли пијетизму, да нису могли бити без свакодневне службе

Богу, те на место отераних попова изаберу за проповедника сељака ЈосиФа Хаза. На велики четвртак 1817. сва општина, осим једне жене и мужа јој, искупи се да се Богу моли. Од једном кроза све муњевито прође ова мисао: у срцима свих нас који смо овде седи Христос и господари над нама, зато и јесмо ту; а они који нису с нама да се Богу моле имају у себи ђавола. Прожмани том мишљу, сви онако у гомили отрче кући оних двоје старих, силом их извуку из постеље и тојагама убију. И дете ових родитеља, девојчица од 12 година, паде као жртва. Сутра дан, на велики иетак, о молитви неко упита: зар не би добро било, да се неко од браће и сестара жртвује за општину, по примеру Христа који се жртвовао за човештво? Сви у глас викну: тако је! и коцка паде на једну девојку од 18 година, Ану Гецингер, да главом плати. Она се радо предаде судби и мирно се даде на крст ударити. Муке њезине изазваше саучешће у младића једног, који једним ударцем по глави учини крај животу јој. Мртвој отворише срце ови безумници, да би у н.ему нашли трага од Исуса Христа. Док су они то радили, стиже и полиција. Истрага је трајала 14 месеца, а суд је, по том, огласио оптужене за неодговорне, неурачуњиве. Много је познатији злочин из године 1823. у швајцарском селу Вилденспуху, кантону циришком. Но ту није био на врху овог пијетистичког друштва сеоски попа, него сељанка Маргарита Петер. Сва породица њезина и сви знанци јој поштовали су је јако, јер је умела да протумачи и најтавнија места из Светога Писма, а ноћу је, како сама причаше, била бој са ђаволом, да би из његових руку отела душу својих ближњих. 12. марта прикупи своје присталице и стане секирама и ножевима сећи зидове и под што се брже може, да би изгонила ђавола из куће оца својега. Престрављени суседи, уз припомоћ полиције, извале врата и уђу у кућу. Слика, коју су угледали, беше грозна: зидови, даске, столови, столице — све искварено и изразбијано. Они, који су ту затечени, беху страховито разјарени и само силом могли су бити растерани. После неколико дана пуштени су, јер полиција узе да су се смирили. Но чим су пуштени у слободу, они се опет скупе у кући Маргаретина оца. Маргарета објави, да борба са ђаволом сад тек почиње и да га мора истерати, али не из кућњих зидова, него из живих људи, па одмах поче једном палицом ударати своје сроднике. Под лудачким ударцима крв ових јадника прскала је лице и одело, но нико се не усуди успротивити се, јер Маргарета викаше, да она јасно види како ђаво излази из тела њихова. После неког времена ове грозне сцене, пророчица рече својој сестри Јелисавети, да мора умрети да би спасла душе многих Хришћана, па и сродника својих. Јелисавета слушаше без поговора. И тако буде ова метнута у постељу и секиром убијена. Маргарета за тим заповеди, да и саму њу распну на крсту. Дружина се запрепасти. Али Маргарета изјави пред свима, како она сад мора умрети, а трећега дана васкрснуће као и Христос и оживеће и сестру своју. После дугог устезања, присутни послушаше с очима пуним суза. Маргарета би распета на постељи: руке јој јако приковаше за бокове од кревета а ноге за неки пањ који донеше у постељу. Читав сат подносила је муке од тога, па онда заповеди да јој лобању располове. Пошто учини то зло, сва дружина паде на колена и предаде се молитвама. Три пуна дана стајаху ови лудаци крај леша несретне девојке и чекаху да устане мученик. Најпосте реши се Јован Петер, отац убијених, да достави власти