Полицијски гласник

396

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 51

чара и у погледу на то моје су мере биле удешене према његовој душевној моћи, узев у обзир околности у којима се налазио. Ја га познајем и као дворјанина и као дрског интригант а. Такав човек, мислио сам, не може бити а да не познаје обичне полицијске путове. Он је морао предвидети, — и догађаји су доказали да је предвидео — заседе на путу кад су га претресали. Он је морао такође иредвидети и стари претрес своје куће. На његова честа осуства од куће ноћу, која је преФект једва дочекао и поздравио као најбоље јемство за успех, ја сам гледао као на замку, да допусти полицији да га на тенане претресе и тако да што пре добије уверење да се писмо не налази код њега, као што је Ж— у ствари најзад закључио. Ја осећах, такође, да цео низ мисли који сам се потрудио да вам опишем сада у погледу на непроменљиве принципе полицијске истраге за сакривене документе — ја осећах дакле да је тој низ мисли морао проћи кроз главу Министра Д— и то га је морало навести да презре све обичне углове кријења. Он не може бити, мишљах даље, тако глуп а да не види да неће бити ни најудаљенијег угла ни најсакривенијег удубљења у његовом стану а да не буде отворен као и најобичнији орман очима, иглама, сврдловима и микроскопима преФектовим. Најзад ја дођох до закључка да ће он по природи ствари бити наморан на »простоту« ако не дође на њу смишљеним избором. Ви се сећате, може бити, како се преФект само смејао кад му ја напоменух , још у првом нашем разговору, да је баш могуће да му тајанственост ствари даје тако много бриге с тога што је врло очевидна«. »Да«, одговори, »сећам се његовога смеха. Доиста мишљах да ће га капља ударити«. »Материјални свет« настави Дипен „веома је сличан нематеријалном; и тако има нешто истине у догми реторике да метаФор или осмех може кадкад појачати доказ или улепшати опис. Нринцип овога гпз ГпегНае, на пример, изгледа да је исти у физици као и у метаФизици. Ни мало није истинптији став у физици да је теже покренути тело веће тежине него друго које је мање тешко, и да његов одговарајући ^оменат сразмеран је тој тешкоћи (сили). Тако исто у метаФизици: интелекти веће способности, као силнији, и богатији у делима у своме кретању него интелекти нижег степена, ипак се дају теже покренути, више оклевају и чешће се заустављају у првим корацима свога пута. Него реците ми, јесте ли икад опазили, који натписи над дућанским вратима највише привлаче пажњу публике«. »Никад нисам о томе размишљао". »Познајете ону игру коју деца играју на мапи? Један задаје другима да му нађу извесиу реч на мапи — име вароши, реке, државе. царства и т. д. — У кратко ма какву реч на замрљаној шареној карти. Новак у игри обично тражи да збуни противнике задавајући им речи ситно написане, али извежбани у игри обично задају речи написане крупним словима преко целе мапе. Ове као и широки натписи који иду преко улица умакну пажњи тиме што су и сувише видни; и тако физичко превиђање сасвим је слично исихолошкој непажњи при чему разум прелази непримећене оне делове који су и сувише опипљиво очевидпи. Али то је нешто, што ми се чини, да је изнад или испод преФектовога разумевања. Он ни за тренутак није помислио да је министар изложиописмо на очиглед целоме свету, да га на тај начин најбоље сакрије од свију.« Али што више размишљах о смелој, одлучној и вештој духовитости министровој, о Факту да му се докуменат мора налазити при руци ако жели да га употреби у згодноме тренутку; даље о савршеној истинитости до које је преФект дошао да се то писмо не налази у границама његове обичне истраге — постадох све убеђенији да је министар, у намери да писмо сакрије паметном и досетљивом начину да га у опште и не крије. Прожман том мишљу, снадбем се са једним паром зелених наочара, и једног лепог јутра посетим као са свим случајно господина министра. Ја га нађох код куће, како зева, крећући се с муком немајући мира и говорећи крајње досадно. Он је, може бити, најенергичнији човек у свету — али то само кад га нико не види. »Да би му и ту доскочио, ја се почех жалити на своје слабе очи и сажаљевах што морам носити наочаре, испод ко-

јих ја могах мирно прегледати целу собу, док изгледах да сам сав предат разговору свога домаћина. »Нарочиту пажњу обраћах једном великом столу за писање до кога он сеђаше, и на коме лежаху у нереду разна писма и друге хартије, заједно са једним двама музичким инструментима и неколико књига. Ту после дугог и пажљивог прегледа ја не открих ништа што би заслуживало особиту пажњу. »Најзад разгледајући по соби, моје се очи зауставише на једној од лажнога Филиграна коргшци за визит-карте која је висила клатећи се 1Ја једној плавој пантљици. У тој корпици, која имађаше две три преграде, беху неколике визит-карте и једно усамљено писмо. Оно беше прецепљено готово до краја баш по средини — као да је намера из првог тренугка, да се са свим поцена као незначајно, била промењена, или само обустављена у другом тренутку. На њему беше велики црн печат са министровим знацима што јако падаше у очи, и било је адресовано ситним женским рукописом на самог минисгра. Оно беше бачено немарно, и као презриво у једну од горњих преграда корпиних. »Са првим иогледом на то писмо добих уверење да ј'е то баш оно које тражим. Наравно, да њсгов цео спољњи изглед беше нотпуно различан од оног чији нам је опис преФект прочитао. Овде печат беше велики и црн, са министровим знацима; а тамо печат је мали и црвен са војводским грбом породице С. Сада адреса беше министру ситна и женским рукописом написана; а тамо натпис известној краљевској личности био је одлучан и смео; једино величина беше иста. Али баш та потпуност у разлици два писма која је била претерана ; прљавштина; изгужваност и занемареност писма што беше у несугласици са иравим методичним министровим навикама, све то откриваше намеру да се посматрач завара и доведе на мисао да је писмо без вредности; све го дакле заједно са необичним положајем писма, изложеног на очиглед свакоме, и по томе у сагласност са закључком до ког сам раније дошао : све то, велим, морало је побудити сумњу код онога који дође да сумња. ,,Продужих моју посету што је могућно даље, и док се најживље препирах са министром о једном предмету за који сам добро знао да ће увек привући његову пажњу и довести га у ватру, ја пајпажљивије испитивах писмо. При том исиитивању ја урезах у дух спољни изглед корпе; и најзад открих нешто што разби сваки оотатак сумње који сам још могао имати. Испитујући ивице хартије приметих да су оне више него што је потребно рецкасте. Оне престављаху изломљен изглед који се јавља кад се крута хартија, која је једном била превијена, поново превије у обрнутом правцу по истој линији или ивици која је образовала први превој. То откриће беше ми довољно. Бегае ми јасно да је писмо било преврнуто као рукавица у противном правцу и поново запечаћено. Опростих се са министром, и одох доста журно пошто сам оставио на столу једну златну дуванску кутију. »Сутра дан дођох по кутију, и тада он једва дочека да настави разговор нрошлога дана. Док бесмо тако у разговору, јасан пуцањ као из пиштоља зачу се баш одмах испод прозора министрових, за њим дође читав низ узвика страха и забуне од стране преплашене гомиле. Министар похита прозору, отвори га и погледа напоље. У исто доба ја приђох корпици, узех писмо, метнух га у џеп и замених га сличним (у колико се тиче спољашњег изгледа) које сам још код куће сиремио — подражавајући знаке министрове врло ласно једним печатом од хлеба начињеним. »Забуну на улици беше пронео некакав човек са лудачким понашањем и пушком у руци. Беше испалио пушку на гомилу жена и деце. Но одмах се доказа да је пушка била напуњена ћор-метком, и човека одведоше у полицију као лудака или иијаницу. Кад га одведоше министар Д— уклони се од прозора где му ја бејах одмах пришао пошто сам диго писмо. Одмах затим опростих се. Онај лажни лудак био је плаћен од моје стране". »Али у каквој сте намери« упитах га »заменули писмо друрим сличиим? Зар не би било боље да сте га још при првој посети јавно узели, и отишли с( . »Министар Д—", одговори Дипен »куражан је и одлучан човек. Па оида он није без' слугу који су му одани. Да сам