Полицијски гласник

БРОЈ 51

ИОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

399

који су имали у себи 71.767 особа, и који су се састојали само из по једне просторије, која је често била и прегрејана, а примала је у себе каткад и шест до десет становника. Не треба ни да помињемо, како се мало пази на чистоту и проветравање у тим становима. а тако исто и какав је то саобраћај са светом, у ком одрашћују деца, газде и газдарице. Ето у таквим јазбинама најлакше налазе скровигате злочинци, и у њима могу да се сКрију-од очију полиције по читаве недеље, па и месеце. Газда или његова жена приме »раденика без рада« за малу награду или за какву услугу, те овај остане у стан.у и преко.дана; он се не пријављу је полицији, јер вели има да плати неку новчану казну полицпји због ларме и пијанчења, хтео би да је,избегне, јер нема чиме да је плати. На тај начин од једном нестаје полицији из очију по који злочинац, и она га проналази тек пошто га изда који друг, или пошто буде ухваћен на каквоме делу. Даље долазе гнезда, која називају Немци »Б^е Реппеп", и која су распрострањена но целоме Берлину; у њих се крију најсиромашнији међу најсиромашнијима. То су станигита у ниским собицама, у бедним подрумским јамама, у опалим шупама и некадањим шталама; цена је таквим становима од пет до тридесет ПФенига. А ево шта сачињава постељу: поцепане вреће, полубуђаве сламњаче, скрхана јасла, столице, клупе и столови, а врло често и сама земља. (Свршиће ое).

ИЗ СУДСКЕ МЕДИЦИНЕ (НАСТАВАК) 20. Пример Самоубиство дављењем у лежеИем иоложају. — Некакав кројач имао је жену од 49 год., која је била већ годинама глува; боловала је поред тога и од грудних болести, па јој се био досадио живот. Ноћу је сиавала у једној соби са својим муж,ем и једном одраслом ћерком. — 15. маја пробуде се отац и ћерка, нађу празан кревет матере, а у побочној кујни нађу њену лешину. Лежала је на леђима на патосу, а глава јој је била на једној кесици са брашном. Врат је била везала прво једном свиленом марамом, а за тим је преко ове завезала једну мокру платнену мараму. — За што је смочила ову мараму не зна се. Бразда од марама била је преко целога врата, и није била пи најмање засечена; била је мека и имала је понека слабо плава, несугилирапа места. У руци јој је нађена хартијица, на којој је написала за што то чини, те није могло бити иикакве сумње о убиству. Лешина је само прегледана — није сецирана. 21. Пример Самоубиство с иомопу вешања. Аешина нађена усарављена на обе ноге. — Некакав човек од положаја живео је годинама и сувише раскошно, и једног дана буде затворен поводом великих проневера, јер је сасвим основано пала сумња на њега. После неколико саслушања већ се увидело, да истрага не тече током баш по њега најповољнијим. Једнога јутра нашли су га обешеног у затвору. С њим је био у затвору још један апсеник, и он је чуо, да се овај дизао једном преко ноћ, но није обраћао пажњу на то, већ је даље спавао. Лешину су нашли обешену о вратну мараму, и обе су јој ноге додиривале под. То је био снажан човек од преко четрдесет година. Бразда од марама могла се видети само на десној страни врата, и била је са свим обичног облика; није било никаквих других изванредних знакова. На левој страни само се мало познавало црвенило од притиска мараме. Врат је био с леђа потпуно слободан. Када је лешина нађена, глава је била избачена преко марашЈе напред и више иа десну страну. 22. Пример Повреде, иричињене руком некога трећега, код једне утоиљенице. — Пред лекарима је била за секцију једна врло лепа деветнаестогодишња девојка, са скоро процепљеним хименом. Био је месец децембар, а термометар је показивао -|- 5°Е. На два дана нре секције, у 9 сати у вече, дакле у мркли мрак,

чуо је ноћни стражар вику за помоћ некакве женске близу канала, али набрзо нестаде вике, да би се скорим по том нашла лешина у води. Ноге су и руке биле нормалне, и на њима није било ни трага од повреде. На устима и носу била је пена. Сва су четири очна капка била плава и крвљу ноднадула. На сред чела бпло је једно мало сигулирано место, а иза левога ува био је урез величине чиодине главе ; на ивици доње вилице с леве стране била је једна 3 / 4 цола дугачка, отворено црвена бразда; таква слична бразда била јо и с десне стране на врату, само 2 цола дугачка. Глава је била анемична. У ваздушним пролазима било је пене, и ње је при притиску плућа било у особитим масама. Плућа су била пуна крви, десна страна срца мање, а лева најмање. Стомак је био препун воде. Бубрези и џигерица су били пуни крви, али је крв била као и горе црно црвена и усирена. Материца је била празна, и примећивали су се трагови последње менструације. Заиста редак случај дављења! Да је то био такав случај морали су тврдити лекари, али су морали рећи и то, да иовреде на телу нису морале стајати ни у каквој вези са смрћу. Па од куда су дошле те повреде? Наравно да нису при паду у воду, јер не би биле те врсте. Можда их је начинила сама утопљеница? А реците нам, ко се боде иза упшју, ко се удара иесницама по очима, као што је овде морао бити случај, кад већ има намеру да себи одузме живот? С тога су лекари морали дати мишљење: 1) Да је ране и повреде на утопл,еници произвео неко трећи, и то не дуго пре смрти, (пошто су ране биле још свеже); 2) Да никако из тога не следује, да су те исте руке имале посла непосредно пре смрти, јер је утопљеница могла имати свађу пре смрти, која никако није морала бити у вези са самим дављењем. Дакле лекари су дали мишљење, да није морао баш тај трећи да је и бацио утопљеницу у воду, само је та могућност постојала. Даља је истрала доказала, да је утопљеничин љубазник био тргао своју дату реч, да ће је узети за жену, и да је долазило код њих до врло живих сцена. Тога дана, кадседевојка удавила, имали су у јутру њих двоје онаку свађу ; истога дана у вече скочила је девојка у воду!

ИЗ СТРАНОГ СВЕТА Једна сензациоиална парница у Итадији. — Ових дана отпочела је у Милану једна огромна парница, ради које је позвано не мање него двеста сведока. Истрага траје већ шест и по година, и обратила је пажњу целе Италије, нарочито Сицилије. Истрага је у овоме: У вече 1 Фебруара 1893, барон Нотарбартоло, из Палерма, пошао је локалним возом из Скјара, где је био ради куповине вина. Сутра дан његова лешина нађена је близу једне мале станице, поред моста испод кога иротиче речица Курера. Тело је било покривено ранама. Иотарбартоло био је убијен у своме кунеу, опљачкан — један часовник и неколико стотина динара — затим бачен на поље. Убице су по свој прилици биле наумиле да га баце у реку, која би га однела у море. Убиство узбуни јавно мњење и објашњавало се свима могућим претпоставкама. Купе је био у нечувеном нереду, и сав попрскан крпљу; борба је била очевидна. Као особита појава: у околним вагонима било је много карабинијера, и нико ништа није чуо. Сумња паде на три личности, које су одмах ухапшене: кондуктер истога воза Ђузепе Кавало, кочничар Панкрадо Гаруфи и неки Ђузепе Фонтана. Али најсавеснија истрага није пружила никаквих доказа противу њих, и они бише пуштени. После некога времена, неки Бартолони, ухапшен у Напуљу због ирављења лажнога новца, изјави пред влашћу да је од једнога друга чуо да су убице Нотарбартола одиста Кавало, ГаруФИ и Фонтана, и да су они радили у договору са вођама палермске та/га. Убице су дакле биле оруђе у служби тајнога друштва, организованог за злочин и пљачку. На основу тога истрага је опет почела. У току иетраге која је давала слабе изгледе на успех, прокуратор добије анопимно писмо, у коме се извенттава да неки Чиареца, из Ђирђента, има у рукама доказа противу убица. Иред истражним судијом Чиареца изјави, да је те ноћи путовао истим возом са бароном Нотарбартолом, и да је видео убице од којих је један имао качкету железничкога чиновника.