Полицијски гласник

СВОЈИМ ЧИТАОЦИЖА „По<лицијс^и Г<ласни^" овим бројем улази у четврту годину свога живота. Да поново сада из<лахе свој програм, сматрамо да нема потребе, јер је он и сувише познат и нашој па и страној пуб<дици, 4а је и у тре^ој години својој „По<лицијскц Г<ласни^" вршио свој постав<љени му задата^, поред општег признања и по^азаних ресу <лтата, има још један до^аз више, што је он јаче проширен и на страни и што је у ред претшлатни^а у своје ^њиге увео још један пове<ли^и део страних по<лицијс^их над«лештава и њихових чиновни^а. „По<лицијст^и Г<ласни^" ^е и да*ље и^и истим путем својим да хЗа,дово<љи своју чита<лач^у пуб<лик:у и савесно да одговори своме постав<љеном ци<љу. На „По^ицијс^ом Г<ласни^у" радиђе и у овој години они исти одлични сарадници његови, т^оји су и у прошиој години ради<ли, са још новим снагама из реда наших најпризнатијих ^риминалиста, ^њиу^евни^а, судс^их и по<лицијсг^их чиновни^а и т. д. Уредништо „ ПО х ЛИ цијсј ^ ог Г<ласни^а" има само још једну једину мо<лбу, и њу упу^ује својим повереницима: да му очувају претп<лату да не припада и да је што пре пошхљу угедништву, ка^о би и са материја<лне стране било довосљно потпомогнуто.

КРИМИНАЛИТЕТ И ОУГЕОТИЈА*) Један ирилог од Др. Машке, каиетана — аудитора. Ја сам, господо, изабрао да се данас позабавимо једним случајем из стране судско медецинске праксе из области сомнабулизма, који се врло ретко догађа и на који сумњам да би се код нас обратила икаква пажња, а свакојако овакви и слични случајеви могу се појавити и пред српским правницима, те неће бити штетно да се види, како у том погледу треба бити врло обазрив и обратити пажњу на све околности и живот учиниоца дотичног кривичног дела.

Кад се решим да опишем какав кривични случај, у коме се одбрана оснива на томе, да је се дело догодило под утнцајем месечине у стању месечарства, то ме на то покреће пре свега потреба за сопственом ноуком и учењем, које мислим да добијем добављањем мишљења искусних људи, добрих познавалаца човечје душе. Поука у овој тачки у толико је тежа, што и сам један учитељ судске медецине, као што је Е. НоГтапп, не заилази дубље у ово поље, очевидно с тога, што му се и против његовог дугогодишњег рада као судскога лекара још није десио ни један сумњив случај извршења кривице у стању месечарства. И судски лекар Вг. Негтапп ОгМоО'**) вели, да је случај, који је он описао о једном извршењу кривице, при којој изгледа да је свест о радњи била искључена, будућп је оптужени представљен као месечар, нрви који му се десио у његовој истражној пракси. Па ни овај случај не уноси светлост у питање о месечарству, премда је прво мишљење судског лекара о томе гласило: »Оптужени је извршио паљевину, која му се меће на терет, у стању прелазног помрачења свести«. »Иружа ли пак«, као што ОртлоФ вели, »овај случај истражним властима нарочитог интересовања, пошто се такви случајеви у судској медецини врло ретко дешавају, а и кад се до-

*) Читано на I скупштини „Правничког Друштво" на Воликој Шкоди. **) ОепсћШсћ теЉстЈзсће Ра11е игкЗ Аћћап(11ип§еп ВегНп 1 888. св. III.

годе обележавају се као сумњиви®, г то изгледа појмљиво гато нисам могао а да од прашљиве заборави акта не отргнем следеће истраживање и отуда извучем за се поуке И савета, у толико више, што у војно судској пракси извршење кажњиве радње у месечарству долази пред суд лакше, с тога, што већ само напуштање простора одређенога за стражарење чини у смислу војног кривичног законика кривицу тако, да се често дакле не тражи нека нарочита радња. Али ако је војник можда у следећем примеру могао да прескочи, а да тога не буде све: стаџ, преко једног метра високу ограду, која осим тога стоји на стрмој литици, онда би се морало сматрати за могуће, да он у једном таквом буновном тзтању опали своју пушку на каквог намишљеног нанадача, те да ее тако окриви за намерно или нехатно убиство. Пешак Пур при месечини ноћу између 31. октобра и 1. новембра 1895. год., дакле на два дана пре пуног месеца, у 12'/ 4 часова ностављен је као стражар у државној дрвари у Олмицу; као такав имао је да патролира по, скицом обележеном путу и као стражар није смео напустити свој простор кретања, а још мање саму дрвару.

Скица дрварс

и = насии; в = шанац; с = улазак у дрвару; Б = барутнн нагацин ; 1 С = стражара.

Једно такво напунпање меота чшш у смислу војног казненог закона кривицу повреде стражарске дужности. Врата. су затворена, а улица од вароши ка железничкој станици уздиг| нута је заједно са оградом за I '/ 2 метар над дрваром. Ограда је нешто виша од 1 м. Око 1 часа поручник М. враћајући се из вароши у касарну к своме стану зачу гласну измену речи у правцу од дрваре и у близини ћуприје, али већ с оне стране исте, баш уза ограду, која дели дрвару од улице, затече пешака Пура с пушком о рамену где се препире са два грађанина, који му се потуншше да их је стражар без икаква разлога зауставио, ухватио за руке и није хтео да пусти. На питање поручника М. шта ради овде, Пур-је одговорио : „Морам овде да чувам стражу", а даље упитан, да ли је он постављен овде или у дрвари, одговорио је да не зна. Исти је одговор дао и иа питање, ка.ко је дошао на улицу и да није прешао преко ограде. Ови одговори стражареви и његово цело понашање, нарочито што није чврсто стајао на ногама и што је неразго-