Полицијски гласник

БРОЈ

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

3

ветно, и ако не бунцајући, говорио, учпнише на поручника М. утисак, да је Иур пијан, али није опазио код њега мирис од пића. Кад је поручник М. ставио Пура под надзор наредника У., који је туда случајно ишао, и отишао главт?ој стражи да зановеди, да се стражар смени, извуче Нур из џепа малу Флашицу, баци је и на питање У-ово: шта је у њој било, одговорио је: »вода". 4 Смена дође, Пура одведу у касарну, ставе у затвор и оптуже. При његовом првом саслушању Пур је учииио утисак озбиљног, мирног човека, који је потпуно свестан своје кривице, али је цео случај држао као последицу своје несрећне склоности. На постављена питања одговараше јасно и разговетно, показиваше добро памћење и говораше без особитог узбуђења. Само при номену његове помрле браће и сестара ударио је у плач, задрхтав тренутно целим телом. Док се тако суд свију лица, која је Нур позвао у своме цивилном животу или војсци једногласно слагаше у томе, да пијанство никада није код њега примећено, ,-изјавио је међутим неки покућар при лсандармерији, да је Пур за време свога бављења у Мађарској био нотнуно нромењен, проводећи раскалашан живот и одајући се пићу. Али ова изјава није учињена као сведоџба пред -судом, већ је посредством других лица за њу дознато. После оваког резултата извиђања, морало се дакле одговоритп на питање, да ли је Пур био одан пијанству, са не. Па и одговор на питање, да ли је Пур ноћ у очи I. нов. био пијан, морао је према исказу оних сведока, који су с њиме стајали у најближем додиру и поуздано га могли иосматрати — испасти одречан. У овом погледу морају бити од највеће важности онаске разводникове и пешака који је Пура сменио. Ирви, ноднаредник В., поставио је Пура на сгражу у '/ј 7, у '/« 9 и у '/ 4 1 часа ноћу, и ни у једном случају није нриметио какав знак од пијанства или ма само мирис на ракију. Пре последњег развођења у 1 / 4 1 час Пур је спавио у стражарској соби и кад је био пробуђен, држао се је потпуно нормално. При овом развођењу Пур је поучен о стражарским дужностима, морао је уобичајнне позиве и изразе поновити, и све се ово догађало без оклевања. Кад је после разводник дошао да смени Пура због напуштања дужности, он је стајао мирно и није ништа одгбворио на питање, како је дохпао на улицу. И овом ириликом учинио је иа поднар. В. утисак трезна човека, а ни мирис од ракије није приметио код њега. Кад је дошао у стражарску собу, упитао га је начелник страже, шта је то урадио, одговорио је, да је несрећан и да не зна шта је учинио. Уз иут у затвор молио је Н., предавши му 50 крајцара, да то однесе рукавичару М., јер се тај рачун имао да плати за г. поручника С. Пур је односно тих 50 крајцара тако разумно говорио, осим тога имао је право и без повођења, да Н. није могао приметити ни најмањег трага од пијанства. Н. је и ири претресању Пуровом кад га је одвео у затвор имао нрилике да дође с њим у непосредан додир, па није опазио ипак никакав мирис од ракије. Овај мирис, и то »мало", опазио је наредник У., када је сутра дан испитиван. Пешак С. је два пута иред Пуром чувао стражу у дрвари, на име до '/ 4 9 и '/ 4 .1 час, и Пур га је увек при смени разумним начином упознао са дужностима стражаревим. И С. ни у ова два случаја, као ни око 1 / г 2 часа, када је Пур нађен на улици, није на њему приметио опијеност. Од стражара нико није видео да је Пур пио ракију. Још ваља поменути, да је трговац, код кога је Пур купио ракију, потврдио, да је код Пура нађена Флашица из његове радње и да он обично опет купује натраг празне Флаше. Они сведоци, који су саслушани код самог гарнизоног оуда — а к овима припадају сви сведоци по делу и сведоци по Иуровом владању нре и после дела, као и по његовом ранијем животу — потврдили су под заклетвом своје исказе. Цивилна лица, која је Пур назначио, нису се могла пронаћи. Вуде ли дакле претпоставка новреде дужности услед пијанства готово са сигурношћу искључена, то би се тицало још тога, да, ли ће се наћи свесно напупггање службе, или ће се покдонити вера одговору оптуженога, да он о догађајима у времену од х / 11 до смене код ћуприје око 1 / г 2 часа ништа не зна, да је дакле дужност напустио у стању потпуне неурачуњивости. С обзиром. на ранији живот и историју Пурова боловања, морала се појавитп ираведна сумња о његовој пот-

пуној неурачуњивости за време дела, те због тога Пур буде предан гарнизоној болници иа посматрање његовог душевног стања. Болница је по истеку шест недеља јавила између осталога следеће: При пријему дао је следећи 81а1и& ргаезепз: (Наотавиће ое).

ПОЛИЦИЈСЕСИ РЕЧНИК. Општински послови. Суђење по гра^анским парницама а. Тужба. Суду општине Жабарске Пре 6 година трампио сам моју њиву звану у „Бари <с са Милисавом Савићем, овд., за његову њиву звану у »Пожаревцу." На све време смо зиратили ове трамљене њиве, како је који хтео и за добро нашао. Сада пак после 7 година, Милисав одриче трампу и вели, да је ова трампа учињена само за попашу, а не земља за земљу, и узнемирава ме у уживању овога мога права. Услед овога принуђен сам тужити га суду, са молбом да ме суд својом пресудом уведе у ираво овога мога уговорног права. За доказ да смо закључили уговор о трампи пре 7 година и да за све ово време ја зиратим ову њиву звану у »Пожаревцу® позивам се на сведоке: Станоја Милисављевића Цанка Данића, Перу Дулића, Симу Станковића, Андру Петровића, све овдашње. Како моја земља тако и она, коју сам у трампу узео, има вредност 70 динара. За ову тужбу и дангубу са плаћеном таксом, молим суд, да осуди Милисава, да ми накнади 30 динара. 24. септембра 1899. г. Никола Спасојевић Жабари из Жабара Завести ову тужбу, затим одмах средством кмета Николе Лаловића и тројице одборника изаћи на лице места обе њиве о којима је реч у овој тужби и извршити процену истих. По томе одредити рочиште на које позвати парничаре и сведоке ради извиђаја и пресуђења овога спора. 24. Септембра 1899. г. Председ. суда Жабари. Процена Изашли смо на лице места обе оне њиве које се у тужби помињу у »Бари® и у »Пожаревцу® и нашли смо да исте, како једна тако и друга вреде 80 динара. 28|1Х 99. год. Кмет Жабари. одборници Писар б. Велешка. Рађено 30. Септ. 1899 г. у суду општ. жабарске. Белешка по спору Николе Спасојевића овд. противу Милосава Спасића овд. Судили Председник суда Кметови Бележио писар На рочишту су обе парничне стране. На понуду суда парничари се нису могли поравнати. Тужилац оста при тужби у свему тражећи на пме трошка за данашњи престанак 5 динара. Тужени рече: Пре 7 година. доиста сам закључио уговор о трампи са туженим у овим нашим земљама, но не земљу за земљу но за попашу и то тако да тај уговор по потреби можемо један другом отказати. Сведоцима на које се позива тужилац не верујем, а на ово што ја кажем заклећу се. испит сведока: Станоје Милосављевић, овдаш. способан, стар 32 године каза: до пре годину дана био сам у задрузи као зет код

Зоог одржања уговора о трампи непокрет. имања. Вредност 80 динара