Полицијски гласник
4
ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК
ВРОЈ 1
тужеиога. Знам да је тужени ире 7 година доиста трампио са тужиоцем земљу у »Вари® за ону у »Пожаревцу", и од тога доба па све до сада зирате ове трампљене земље, сваки у свом праву. Заклећу се. Дангубе тражим три динара. Цанко Данић овд., способан, стар 48 година, на питање каза: И тужилац и тужени говорили су ми да су извршили трампу ових земаља, земљу за земљу. Заклећу се. Дангубе тражим три динара. Пера Дулић овд. способан, стар 60 година, на питање каза: У свему као и сведок Цанко. Заклеће се. Дангубе тражи 2 дин. Сима Станковић способан, стар 56 година, каза као и сведок Петар и Цанко. Заклеће се. Дангубе тражи 4 динаЈза. Андра Петровић, овд. стар 40 година способан каза: ништа не знам по овој ствари да сведочим до то да тужени ужива и зирати тужиочеву њиву у »Бари® а овај његову у »Пожаревцу" од пре 6 година, а како су они то уговорили не знам. Заклећу се. Дангубе тражим три динара. Сви сведоци су на своје исказе заклети. Судски разлози: Испитом испитаних и заклетих сведока тужилац је своје тужбепе наводе иотпуно доказао. Извршеном проценом утврђена је вредност трампљених њива свака на по се 80 динара. Дакле према истој не прелази надлежност за суђење општ. суда. Тужени своје наводе није ничим доказао, а његовом простом одрицању са једностраном заклетвом, код овако јасиих доказа нема места. Према свему овоме суд општине жабарске Пресуђује: Да учињена трампа идмеђу Николе Спасојевића, и Милосава Савића остаае у снази, тако да се овом пресудом уведе у правно господарство за њиву у »Пожаревцу« тузћилац Никола, а за њиву у »Бари 11 тужени Милосав. Тужени као проузроковач овога спора, да плати туженом на име таксе и осталих парничних трошкова 12 динара^ и да плати испитаним сведоцима по 2 динара дангубе. Од суда општине жабарске 30. септ. 1899. г. Бр. Жабари. Писар Председник Кметови На ову пресуду од стране туженога изјављена је жалба првостененом суду и исти ју је уништио са ових разлога: Суд није могао узети, да су промењене земље једнаке и по величинИ и по квалитету, само по вештачкој оцени, него је од тужиоца требао тражити уверење о томе, издато према тач. 11. правила г. министра правде од 4 Фебруара 1874 год. Бр. 354. — § 471 грађ. судског поступка. Кад овако уверење добави онда нека суд другу пресуду изрече. Општински суд је акта вратио првостепеном суду са својим нротивуразлозима, наводећи да на то има права. Противуразлози су му ови: Надлежносг општински судова опредељена је у глави првој грађ. суд. пост., а извиђање и суђење у § 13 грађ. суд. пост. Суд општински држећи се строго ових наређења, нресудио је поменути спор, по простом извиђају и оцени доказа, не налазећи да је потребно уверење нрема раснису г. министра правде, јер тужени ништа не отуђује, једино што је промена учињена, а материјално стање исто остаје. Првостепени суд је овај предмет вратио општ. суду са овим налогом: Враћам акта' овога спора, с препоруком да се поступи по ранијим примедбама. Наномињем само зарад објасњења, да овим противуразлозима нема места, према јасном наређењу § 20 а грађ. суд. пост., по коме судија одређен за расматрање, ако нађе да је жалба умесна, уништава пресуду и ма ређује ново суђење. Сем тога општ. суд греши кад налази да општ. судови оцењују доказе и суде просто. По § 13 грађ. суд. пост. општ. судови извиђају само просто а доказе цене по закону. Надлежност и поступак општ. судова изложени су у гл. I грађ. пост. По § 13 истог поступка »сваку пресуду општ. судови дужни су у протокол суђења завести, —- а и написмено парничарима издати по наплати таксе". Г. министар правде прописао је Форму овога протокола, али тај иротокол општ. судови не воде. Зато је био неопходан распис г. мин. правде од 25 јуна 1899 Бр. 8383. и распис г. мин. унутр. дела од 25 јуна Бр. 14574., по коме се за архиву судску имају задржати преписи свију пресуда које суд расматра. Али у наведеном оде-
љку, § 13 није одређења Форма пресудај које судови треба да доставе иарничарима и да пошљу суду на расматрање. Несумњиво је да из тих пресуда треба да се види, који је суд судио предмет спора, побуде и пресуђење. Зато сам и упутио суд да овако чини. Износећи ову судску радњу у овом даном случају, изјављујемо своје мишљење, да је мишљење г. судије ирвостепеног суда иотиуно правилно и на закону основано. Његове примедбе траже уверење у овоме спору, а зашто? Зато да се одреди то, да према квантитету буде одређено, да ли извршеном трампом није која страна остала без онога имања у иростору, које земљоделцу, § 471 тач. 4 забрањује за отуђена. Какав било вид да узима отуђење, продајом или разменом, ипак се не сме превидети ово наређење закона, јер проиис овога закона пе говори о вредности, но иростору, дакле квантитету. Може бити уговор о размени — трампи и повољан за коју страну, али ипак истом може по о простору — квантитету бити повређен пропис § 471 тач. 4. За то резоновању општин. суда, а нарочито његовим противуразлозима нема места. Нека општински писари ово нриме к знању и нека се у даним случајевима према овоме уггрављају, ако желе, да им је радња нравилна и саобразна законим наређењима.
АМЖН СсДИ^А ИЗ П^ДАНИИСКЕ ДА.ЛМАЦИЈЕ Написао С. Матавуљ Под планином Велебитом, на граници личкој и далматинској, пукла је пространа долина, коју пресеца река, а овенчава шума. На источном крају долине издигла се сгаринска, двобојна и четвртаста зграда са црквом на крају. То је манастир Св. Богородице, по причању, из времена Немањића. За манастиром, у мањој дољи, налази се прњавор; изнад прњавора, под самим врхом планине, има заселак од десетак кућа; десно од реке, по обронцима Велебита, растркало се село Голубић; лево је друго село, нешто збијеније, и зове се, као и река, као и манастир, Крупа. У та два села и у засеоку, народ припада манастирској парохији и сахрањује се у заједничком гробљу, које је одмах иза цркве. Свет је кршан, сиромашан, у мишљењу и живљењу првобитаи, веома нривржен старинским обичајима. чему ће бити главни узрок слаби саобраћај са осталим крајевима. Понегде куће су толико размакнуте, да се од једне до друге не може дозвати. Зими, кад напада снег, задруге п породице живе осамљено, као у каквим тврђавама, хранећи стоку у појатама, бранећи се од зверади; лети, младеж са стоком одлази високо у планину, где се, због паше, често догађају крвави сукоби са Личанима. Старији обрађују оно мало земље, која може родити кукуруз, јечам, кромнир. Али, и у најљућој зими, брђани се старају да одрже везу са манастиром, јер доле је не само црква, него и млин и ковачница, а код калуђера купују пиће, понекад и жито. С тога, ваљда, зову манастир и градом. Једне године, на беле покладе, манастирска је црква била пуна света. И на узаном трему пред цркћом, и по стрмним каменим стененицама, што изводе к њој, начичкали се стасити горштаци, гологлави, са плетеним перчинима, већином огрнути црним кабаницама. Така налога бива четири нет пута у години, о великим празницима и уочи постова; иначе, и'за време сЛужбе, људи већином седе пред млином, под старим, гранатим орахом. Поменуте године. велики пост почињаше у половини Фебруара, кад се у приморју већ осећа дах пролећа, а кад је под Велебитом јек зиме. Али те године, бапт уочи поклада, силна југовина раскрави снег по крупској котлини. Набујала река бучаше. Облаци летијаху ка северу, а кроза проблеске сијаше сунце, те брдом и равницом, од снега Ц копнине, од светлости и сенке, од ситногорице и оголеле шуме, бејаше преплет различја и супротности! Врапци, сенице, стрнадице, чешљикари, сјатили се у долини, те их стало цвркутање. Богомољци пред црквом слушају пти (е, гледају нада се и око себе са изразом чуђења и задовољства; на сваком лицу огледаше се жеља ведрине и разговора, након дугачке зимње чаме и самотиње... Летургију је чатио бтац Антим, средове^ан калуђер, риђе браде, окошт и жустар. Погледом је косио, а оштро изговарао