Полицијски гласник

БРОЈ 2.

У БЕОГРАДУ УТОРАК 18. ЈАНУАРА 1900.

ГОДИНА IV.

Р50 050 050 С/>Р ОУ) 050 С/У^ О^О СУуО 050 050 С^О С/50 С/50 СЛО '>50 050 С/50 СУ50 СЛО 050 СЛО 050 0©0 С/50 050 СЛО С/5Р (УОО ООО С/>Р 050 050 ОУ 060 ООО С/>0 050 С/>0 050 050 (>90 090 ОСЈО О^о С/уО С/уО С/УО

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК СТРУЧНИ ЛИСТ 3 А СВЕ ПОЛИЦИЈСКЕ РАДЊЕ 050 050 С/уО С/уО осо С/>Р ооо 050 0<УД С/>0 С«СО ОбО 050 ОРО С/5Р ОС/С ООО ОбО С>00 С/5Р С/9Р С<СЈО 0<5О. ООО СДО 0С«О ООО ООО ООО СОО С«бО СДО С/50 С«0О 050 С/5Р ООО ООО С/>Р 050 С/5Р С/УД 090 С/>0 ОбО ОбО ООО С/?Р С<СО »ПОЛИДИЈСКИ ГЛАСЈНИЕ« издази једанпут недељно. По нотреби биће ванредних бројева. Иретплата се шаље уредништву у Беотраду »Краљев трг (< до Унраве града Београда, а у унутрашњости код овлашћених Скушвача иди на пошти. Цена је лнсту: селима, које улазе у састав општине а која је већ претплаћена, чиновнидима, учитељима, званичницима, општинским писарима и осталим званичницима у олште годишае 12, полугодишње 6 динара. Гостиоинчарима и механџијама из унутрашњости годишње 16, полугодишње 8 динара. Жандармима годишае 8, полугодишње 5 динара, иу ови се по овој цени могу претплатити само преко својих командира полицијских односно пограничних одреда. Надлештвима у опште 20 динара на годииу. За иностранство: годишње 24, полугодишње 15 динара. Поједини бројеви »Полицијског Гласника« не нродају се. Рукописи не враћају се. ООО ОСО ОуО С/5Р 050 ОУ- ООО ОбО 1УУ. ОУјГ. ОУООС^ (УГ- оууг С/У?С/^0500У: С^С/УГрУ: СХ/- ОУО ОбО ОРО_ОСО)_.000 ООО ОУР О^ ООО ООО ОУР Обо- СОО С^-.000.000.000 ОуО ООО- 050 С/Л 050

КРИМИНАЛИТЕТ И ОУГЕОТИЈА Један ирилог од Др. Машкб, каиетана — аудитора. (нАСТАВАк) Човек је ередње величине, добро урањен, довољно снажан, нормалног састава сем гуше у величмни јабуке. Корнеорни реФлекси су нормални, пателарни реФлекс мало нојачан, ход лаган. Осетљивост обична, козини рефлекси савршени. Субјективно не даје сада никакве ненормалне појаве, али прича да чешће пати од главобдље и да рђаво снава. Одговара до душе полако, али у стваЈЈИ чини само утисак човека квји тешко мисли. Преглед унутрашњих органа није показао ничега ненормалног, све су телесне Функције уредне. 0 случају који се десио ноћу у очи I. нов. изјавио је следеће: Први нут га је у вече у 5'/, часова поставио разводник, поднаредник В., као стражара у дрвари, а већ у */ 4 7 био је смењен. Око 7 часова је вечерао леба, нутера, сира и за 12 крајцара купио је измешане ракије (кимируш) и између 6 3 / 4 и 8 3 / 4 час. све је попио. Око '/ 4 9 час, хтео је празну Флашицу да нбси у стан г. поручника С., коме је био посилни, на трећи кат касарне, у којој се налази стразка, јер радња, где је ракију куиио и где је нразну Флашицу имао да врати, била је већ затворена,- а он је нри томе имао у норучникову стану своје рубље и друге ситнице, Али баш кад је хтео с празном Флашицом у џепу да иде у стан иоручника 0., одређен је поново за етражара на дрвари. Тада је, као и у опште целога вечера, био трезан, јер, свакојако, при вечери попијена количина ракије била је толика, да се лако могла иоднети, а он је био и навикнут да о вечери аије ракију. И при смени у '/, I I часова био је трезан, и сад се може да опомене да га је сменио у ово доба разводник иодиаредник В и нешак С. Али овога је се тек онда сетио, када је 11. нов., отпуштен из нревентивног затвора, разговарао о томе с пешаком С. Пре овога разговора није се могао тога сетити. Ну потиуно му недостаје рећање на то, шта је се од његова новратка у стражарску собу у I 1 ч. за време два до три часа десило. Ма да од 8 3 / 4 ч. није више нио ракије, ипак се не може сетити да је и но трећи нут одређиван на стражу и да је тек онда дошао к себи. када га је код ћуприје ословио разводник В., ири чему је стајао у близини један наредник. И тога је се сетио, да је у своме џеиу од шнњела на мах иашао ракијску Флашицу, коју је, из страха што је можда учинио кривицу новреде стражарске дужности и пгго се могло мислитн да је на стра.жи пио, био појмпо да баци. Али га је од тога спречио поднаредник В. (у ствари то је био наредник У.р Никаквог поручника није тада видео и не зна да је овај с њиме говорио; тако исто му је било необјашњиво, како _је досиео на улицу. ма да су врата на дрвари била закључана. 0 пијаности не може бити ни речи, а ипак је целим телом дрхтао, осећао велику слабост и да му се нешто врзло но глави, тако, да је догађаје од оне ноћи могао објаснити само утицајем месечине, као што је у опште за време јасних ноћи увек био тако жалосно и меланхолично располржен. Поводом исказа оптуженога дознало се следеће, гато је и његове исказе потврдило као истините. Пур је син некога сељака из Дибоко код Хоенштадта, који је за време овог догађа.ја био у 56. години. Очева баба била

је душевно болесна и као таква и умрла је. Мати му је стара 46. година и у њеној Фамилији није било умоболних. У трећој години падне са лебне пећи, високе I м., на прочеље, удари главом на неки гвоздени лонац, при чему добије повећу рану, која је до костију продирала и кратко време остао је несвеоно лежећи. Дуго је времена био болестан^ Од тада се датира велики ожиљак, који ночиње изнад десне обрве и пружа се у праволипијском правцу до близу нола образа. У петој години Пур је цао у воду, скоро се хтео удавити и освестио је се тек после великих лекарских иапора, после чега је неколико дана био као сметен. Том приликом није добио никакву повреду. У 10. години је при извлачењу воде из бунара сломио руку.. У свима именованим случајевима лечен је лекарски и дотични срески лекар вели да је Пур одмах по првој повреди а и доцније добијао повремене наступе несвесности и дрхтања (епилептички, кратковремени наступи), при којима је се непријатно осећао и био помућен. К овоме примећује још отац Пуров, да је његов син уве.к имао слабуњаву главу и чешће је при јелу или ходу наирасно падао на земљу и добијао грчеве у рукама и пену на устима. Ови су га наступи држали од прилике 3 минута. Против ових наступа лекар му је преписао да меће облоге од рена на ноге. Од ових настуиа патио је још за време учења столарског заната. Од истих наступа пати и једна четиригодишња сестра Пурова. Нарочити утицај месечине на Пура отац није приметио. Мајка Пурова потврдила је исказе свога мужа. Од браће и сестара Пурових умрло је четворо, најстарија сестра је умрла у 6-ој год. од »капље«, једиа од запаљења плућа а /двоје од грчева (фраса). Седморо браће и сестара живе још. Отац и мати су здрави. Док се досадања открића о ранијем животу Пуровом потпуно слагаху са његовим сопственим исказима, дотле исказ, да је за време његовог доба учења код столара К. у 14-ој години пао са љуљатике из приличне висине на земљу на потиљак и тако лежао неко време онесвешћен, даље изјава његовог оца, да је он и за време свога учења натио од грчева и да је мајсторица Пурова саветовала да га узме са заната иије потврђен од супружника К. Али саслушање ових стпружника при окружноме суду изгледа да је било доста површно. Столарски помоћник С., који је с Пуром заједно у једном кревету спавао, изјавио је, да је Пур ноћу био врло немиран, покадкад је гласно викао и зубима. шкрипао. Учитељ и свештеник Пуров већ су на жалост мртви. Важне исказе дао је поручник С., код кога је Пур већ 1 1 / 2 год. дапа био посилни. Овај рече: Пур је се увек врло добро владао, беше поуздан, мирна темперамента и увек трезан, ни најмањи знак пијанства се код њега није могао приметити, ма да је за то било довољно прилике, јер је у стану поручниковом често стајао отворен рум и коњак, Падало је у очи у понашању Пуровом, гато је покадкад био расејан и сасвим прост налог није могао да схвати или је у овоме стању добијеиу заповест врло брзо заборавио. У таквим сл^чајевима, очевидно иостиђен, враћао је се натраг и молио да му се »понови заповест. Вио је иовучен, говорио је у опште само онда, када је упитан. Када је поручник С. у пролеће 1894. био у Кракову, дође му једнога јутра после месечне ноћи газдарица од хотела рекавши: „Госп. поручниче, ваш је посилви (Пур) месечар, ишао је ио ходницима, пео се на прозоре и да га мо-