Полицијски гласник

БРОЈ 4. У БЕОГРАДУ НЕДЕЉА 30. ЈАНУАРА 1900. ГОДИНА 1У. С/9Р ООО С/УО ООО С/50 С/2Р С/У5 С/УР С.ОО ООО ОО-О С/?Р ооо сг?р ОРО ООО СДО С«С>0 090 ООО ООО ООО ООО С/У2 ООО ОС>0 С/9Р С<00 ОЈОГ> ООО С/УР ООО ООО СУХ) ООО ООО С»РО 090 ОЈСЊ ОјОП) ОЈОГ) ОЈСГ> 020 050 ООО с»0 ОУ> С/50 ПОЛИЦИЈСКИ глдсник СТРУЧНИ ЛИСТ 3 А СВЕ ПОЛИЦИЈСКЕ РАДЊЕ СјОГ) ОЈО^> С/?Р ООО С<?0 'С»00 ОС>0 ОЈСГј ОЈОЊ ООО С/9Р ОУ> ОЈСГј 0 -5О О уО 090 С^о 050 ОУР ОУО ОЈуО С<У5 ОУ5 ОбО ОУР СРО С/ОО СУ>Р соо ОбО ОЈСГ) О УО оо о ОУЗ оуа ОУР О/О ОРО ОУР ОУЗ 050 О^о ООО С/уО СОО 090 0>0 ОЈСГ> ОУ5 »ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК« издази једаниут недељно. По потреби биће ванредних бројеиа. Претплата се шаље уредништву у Београду »Краљев трг (< до Управе града Веограда, а у унутрашњости код овлашћених скунљача или на пошти. Цена је листу: селима, које улазе у састав онштине а која је већ претллаћена, чиновницима, учитељима, 'званичнидима, општинским писарима и осталим званичнидима у одште годишње 12, полугодишње 6 динара. Гостионичарима и механџијама из унутрашњости годигање 16, нолугодишње 8 динара. Жандармима годишње 8, полугодишње 5 динара, ну ови се но овој дени могу нретплатити само преко својих командира полидијских односно погранишшх одреда. Надлештвима у оиште 20 динара на годину. За иностранство: годишње 24, полугодишње 15 динара. Поједини бројепи »Полицијског Гласника« не продају се. Рукоииси не враћају се. 050 РУР С/5Р С^^О^ОС^О^О^О^О^ С^^О^С^О^Сг^О^С^^ОООЈ^^С^О^О^ОС>ОЈ2г>^О^Сг?0_С^О_ О>0 ОУ)1УЛ 050 ОУР ОУ) ОУ! ОУ) 050 РУР 050 СУУ? 0500У-.' О-У о^о оу с/>р ОУ! 090 050

АЛКОХОЛИЗАМ И 310ЧИН Соцнологија, која се тек у овом столећу развила и стекла постепено право грађанства међу наукама, не само што је постала помоћна наука многим другим наукама, већ је учинила и један велики обрт, управо преврат међу њима. Као шго је познато, социологија се бави проучавањем разних друштвених појава. Разуме се по себи, да је ово веома широк нојам, који би могао обухватити све гране наука, које се баве појединим нојавама свеколиког друштвеног живота. Пошто је друштвени живот многострук, и његове појаве су разнолике, те према томе и социологија се дели на разне гране. Једна од тих грана је и криминална социологија. Под криминалном социологијом разуме се наука, која се бави ироучавањем злочина, као социјалне иојаве, узроцима и иоследицама тих иојава и изналажењем закона, који руководе тим иојавама. Рекосмо, даје социологија учинила велики преврат у науци у опште, па разуме се да је тако било и са науком кривичнога права. Стара или тако звана класична школа кривичнога права бавила се само обичним посматрањем злочина, као једне појаве онасне по друштво, те је постављала неке апстрактне теорије и начела, која су се показала као по све погрешна и неуспенша за сузбијање злочина. Међутим новија или т. авана иозитивна школа , увидев повољан уплив социологије, који је она имала по другим гранама науке, пошла је такође тим путем, те је почела истраживати узроке злочина, како непосредне, тако и најудаљеније, затим штетне последице по друштво и његов напредак, и на основу тога почела је премишљати о начину и срествима за отклањање и уопешније сузбијање злочина. Јер само тада, када се знају прави узроци некој штетној појави, може се с успехом борити противу ње. Рад у опште управљен на то, да се пронађе најбољи начин за управљање људима и за постављање правила, по којима се имају управљати грађани међу собом и према целини — друштву, држави — спада у т. зв. државиу вештину или политику. На тај начин се дошло до појма криминалне иолитике, којој је задатак, да на основу резултата криминалне социологпје постави правила за спречавање и сузбијање злочина. И заиста, може се поуздано рећи, од како је овај позитивни правац узео маха у области кривичнога права, резултати испитивања много су допринели, да се прави узроци злочина сазнају, и да се пронађу и рационалнија средства за њихово сузбијање. Бећ поодавно је пало у очи, да досадање казне нису биле у стању ни у колико да спрече чињење злочина, и да се шта више број злочинаца из године у годину повећава. Ово је дало повода, да се о казни мало боље промисли, те се на тај начин дошл.о до закључка, да казна сама по себи није готово никакво репресивно срество, а нарочито у данашњем њеном облику. Данашња казна носи на себи више тип освете, а то не би био њен прави циљ, нити се то слаже са већ доста рашчишћеним појмовима о злочину и његовим узроцима. Злочин је социјално зло, управо једна социјална болест, која има своје непосредне и иосредне узроке. Као год што је целисходније отклањати узроке болести човечијег тела, и као год што их је лакше лечити, када им се узроци знају, исто је тако и са злочином. Отклањати но могућству узроке злочина, а када је то немо-

гуће, онда према узроцима нојединих злочиних дела проналазити срества, која су у стању да сузбију и смање те штетне узроке, то је циљ једини, који данас може имати наука кривичнога права. Теорија застрашења и освете према злочинцу пала је, јер се њено дејство у пракси показалб као по све ништавно. Друштво мора заузети положај одоране према злочинцу. Оно мора гледати или да отклони узроке појединих злочина, или да кривца поправи, и најзад гди се то не може постићи, да га учини нешкодљивим, т. ј. да га за навек уклони из друштва. Модерно критично ираво стоји на овом земљишту. Узроци појединим злочинима веома су различни. Али пошто је испитивањем несумњиво доказано, да је и алкохолизам једаи од узрока како злочину у опште, тако и извесној врсти злочина, те ћемо се ми и прзабавитц најнре иснитивањем дејства алкохола на организам човечији и његове радње; затим испитивањем каузалитета између алкохола и злочина; и најзад њроналажењем сресгава за сузбијање алкохолизма и злочина, који отуда произлазе. I. Адкохол и њогово дејство на организач и радње човечије Алкохол је отров, те према томе ни његово дејство на човечији организам не може бити новољно. Ми се на овоме месту нећемо упуштати у опширно излагање физиолошког дејства алкохола, већ ћемо само показати у главноме, какви су резултати добивени испитивањем у погледу физиолошког дејства његовог, а исто тако какво је дејство алкохола на психичку радњу човека, од које зависе све спољне радње човечије. Да је алкохол заиста отров, поред осталих доказа, најеклатантнији је тај, што алкохол узет у извесној већој количини може проузроковаги моментану смрт. Отровно дејство алкохола огледа се по највише у његовом упливу на мозак. ПроФесор д-р Форел, расправљајући питање о установи асила за иијанце тврди, да алкохол и у најмањим дозама и у разблаженој Форми дејсгвује на мозак. Ово се најбоље огледа код напитости, дакле акутног тровања, и код хроничног алкохолизма или тровања. Сваки је имао прилике да посматра напита човека, те је лако могао видети промене, које алкохол изазива у спољним радњама дотичнога. Према ступњу пијанства и симптоми токсичног дејства су различни. Пијан човек губи везу у речима, тешко изговара поједине речи. а у извесном стадију му пијанства издају га и ноге, губи равнотежу, пада, што је доказ да се отровно дејство простире и на кичмену мождину. У последње време чињена су многа истраживања односно дејства алкохола, а нарочито у погледу интелектуалних радња човечијих. Тако Креиелин ') у једној својој расправи наводи, да и мање количине алкохола, шта више у најблажој Форми, као пиво, смањују душевне моћи. На пр. количина пива од 1 | 2 до 1 литра, која још пије у стању да изазове наиитост, већ показује своје токсично дејство на мозак тиме, што се нримећује отежавање памћења, спорост у обичном рачунању и т п. Но ми ћемо павести и друге резултате испитивања, које д-р АшаФенбург наводи, и који се огледају у реакцији, коју алкохол својим надражењем изазива. Ова реакција огледа се у разним покретима цојединих органа. Интересно је, да се по-

*) ВеешПиввип^ ешЈасћег рзусМвсћег Уог^апде (Јигсћ еј;т§;е АптешгШе!. Јепа 1 892.