Полицијски гласник
26
ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК
БРОЈ 4
једини покрети збивају тако брзо, да је за мерење времена, које између надражаја и реакције пролази, потребан најфинији апарат. Овај апарат у стању је да покаже 1 ј, 000 секунде. Надражај се изазива каквим звуком или шумом, чему одговара какав' год покрет тела. Када се дотичноме да ма и најмања количина алкохола, време реакције се тиме смањује, т. ј. покрет следује надражају много брже но иначе, када човек није пио алкохола. Овај Факт је од огромне важности за оцену појединих радњи дотичнога са криминалистичнога гледишта. Овај експерименат доказује, да је психичка радња, услед дејства алкохола, или новршна, или да је и нема. Последњи је случај кад се узме већа количина алкохола. Покрети су, услед дејства алкохола, тако брзи, да се нема времена за размишљање. Услед тога се и дошло до уверења, да пијанство и злочин стоје у најтешњој вези. Сваки злочин сас:оји се у извесној радњи — сем малих изузетака — а када је извесна радња последица брзе реакције на извесан надржај, онда се мора узети, да је ова брзина на уштрб радње мождане. А како је та брзина реакције нроизведена алкохолом, то је јасно да су алкохол и злочин, ироизведен после ужинања алкохола — ма у којој количини — у тесној вези. Замислимо случај, да извесно друштво седи у каквој пивници при чаши пива или вина. Падне са нечије стране каква увредљива реч, на што увређени одмах нотегне чашом или штапом и удари онога, који га је увредио. Удар је следовао тако брзо да је свако размишљање искључено. Брзина покрета као реакција, приписује се дејству алкохола. Да дотични није пио алкохола, вероватно да би мало размислио и не би онога ударио. Ово су свакидањи примери и тако су практичним животом доказани. да је излишно свако даље доказивање. Када је, дакле, надражљивост живаца, који управљају покретима, тако велика услед употребе малих количина алкохола, оида је јасно, да је она још већа код човека у наггатом стању. А како ли је тек код хроничних пијанаца? — Доказано је да хронично пијанство води психопатији и да се ова наслеђем простире и на потомство. Није наше да на овоме месту наводимо штетне последице по здравље од редовне употребе, а нар јчито злоупотребе алкохола. То остављамо хигијени. Ми се задовољавамо да утврдимо Факт, да алкохол дејствује токсично на мозак и кичмену мождину, и да то дејетво иде на уштрб психичне радње оних, који пију алкохол, као и то, да је реакција на сваки надражај јача и много бржа п.сле и најмање употребе алкохола. А кад је ово утврђено, онда је уједно доказано и то, да алкохол мож.е бити узрок и злочиначким радњама, пошто он потпомаже брзину моторннх живаца, а искључује психичку моћ радње, дакле. размишљање. Ово је, далке, у главноме дејство алкохола на организам човечији и његове радње, а сада је на реду да се упознамо пз ближе са каузалитетом између алкохола и злочина. II. Алкохол као узрок поједпним врстама злочина Као год што је доказано, да је напито стаље код човека акутно тровање, које нарочито утиче на мозак. исто је тако несумњиво доказано, да је хронично пијанство уједно и хронично тровање организма, ко,е може, поред осталих болести, произвести и лудило. Ако услед хроничног алкохолизма не наступи право лудило, онда свакако наступа тако звана психопатија — ненормално душевно стање. Исто тако је испитивањем доказано, да је психопитија опет често пута узрок пијанству. Питање о алкохолизму и његовом дејству на организам човечији, на његову интелектуалну и моралну страну расправљано је од многих и то веома детаљно, те с тога се ми овде задов зљавамо напоменом главних резултата тога исиитивања. Међу тим вредно је упутити читмоца на расправе Форела 1 ) и Бера' 1 ) (Ваег). Алкохолизам је и душевна и телесна болест, јер поред поремећености душевне производи и дегенерацију појединих органа. Пошто смо навели доказе да алкохол паглавито утиче на интелектуалне моћи ^овечије и да је орган, који понајвише од
') Егпсћ1;ип§ жоп Тгткегазу1еп ипс1 <Јегеп Ет{п§-ип{Ј т Ше Сгвзеидећип^. Ее1р21§ 1892. г ) 01е Тптквиоћ! ип<Ј Шге Аћ\уећг. \\^еп 1890.
њега страда, мозак, да видимо сада: је ли алкохол заиста узрок злочину и којој врсти његовој ? Када потражимо узроке појединим врстама злочина доћићемо до уверења, да је за сваки од њих потребан по неки мотив и да сваки од њих претпозтавља и извесно душевно расположење. Тако на пр. злочина дела из користољубља, као што су: крађа, утаја, превара, претпостављају мотив извесне материјалне користи, а за њихово извршење потребна је нотпуна присебност и извесно размишљање о начину извршења. А код злочиних дела, за која је потребан неки насилнички акт, као код телесних повреда, убистава ит.д. не само да није потребан ни један од мало час поменутих момената, већ на против та се дела по правилу врше без размишљања, а мотив им је реакција на извесно надражење. Из наведенога види се, да смо сада већ један корак ближе уверењу, да алколизам стоји у тесној вези са злочином, да је он управо узрок извесној врсти злочина. У напреднијим земљама, где се статистика води рационално, не задовољавају се само бележењем разних врста злочина. који се преко године дешавају, доба и занимања злочинаца, њиховим стањем ит.д. већ се води рачуна и о томе, у каквом је стању злочин учињен, какве су особине злочинаца у погледу његова живота, морала ит.д. иа се шта више боди рачуна у које доба годиие и кзје дане пада највећи број извесних злочина. (Наставиће ое).
0ПШТИН0ЕИ послови У прошлом 3 броју нашег листа, изашла је једна расправа, од једног општинског писара, која поред његовог мишљења, која у појединим питањима, при иоступању код општ. судова износи, састоји се још и у томе, да се тражи и наше мишљење, по истима. Ми смо обећали, да ћемо наше мишљење дати, и то ево чинимо. У § 12. и 13. грађанског судског поступка, одређено је поступање за позивање парничара на рочишта ради суђења по грађанским споровима и поступање при извиђању и пресуђивању спорова. Ове су одредбе јасне и противу њих, не може бити никакових даљих разлагања. Када је § 12. гр. поступка, казао да општински судови позивају »парничаре и сведоке печатом или их добављају преко својих служитеља <( , онда је јасно, да је законодавац хтео, да скрати ону сложену поцедуру, која је прописана § 116. и 117. грађ. поступка.за првостепене судове, и да спорови општинских судова буду пресуђивани одмах; да њихове пресуде буду у што краћем року извршне, па најдаље и за 40 дана и извршене, као што то изрично § 24. гр. поступка захтева и наређује, прописујући и казну за неизвршење у томе року. Дакле парничари општ. суду на позив престају одмах и општ суд. позива их позивом, преко својих служитеља одмах, како тужбу добије, од стране тужиоца. Парнице извиђа усмено и просто. Наводе парничара уводи у иротокол суђења одмах на самом дану рочишта. Форма овога протокола суђења прописана је од стране г. Министра правде и обавезна је за све судове оиштинске. § 13. грађ. пост. Пресуде до 20 дннара закључно извршне су одмах, а преко те суме подлеже на жалбу, које парничне стране ирвостепеном суду. — § 13. и 15. грађ. поступка. Ове жалбе парничари могу одмах изјавити после саошптења пресуде и иста жалба уписује се у протокол суђења са наплаћеном таксом у 2 динара у таксеним маркама. На захтев парничара суд је дужан издати му пресуду, но наплати таксе. Пресуда мора бити исписана из протокола суђења по Форми онаквој, какву ирописује § 305 грађан. поступка, јер је на основу тога законског прописа и прописан Формулар за протокол суђења. Толико о рочиштима, суђењу, извиђању и поступању код општ судова. Дакле мишљење општ. писара писца расправе правилно је. Што се тиче другога питања о доласку и недоласку парничара пред суд на позиве, ми смо мишљења да се и општински судови имају држати изричних прописа §. 127. 128. 130. 131. и 132. грађ. поступка, јер у даним случајевима, нриликом