Полицијски гласник

БРОЈ 4

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

»/ 31

Деца излазе из школе. Жандарм стоји крај школе и свако дете упућује иа коју ће страну ићи, да не залута и да га кола не прегазе. Одабира по двоје, троје, којима је заједиички пут, и благо их упућује да заједно иду. Или: жандарм наилази на сумљиво лице. Узима му исираве и, поредећи их с љиме, налази, да се опис у њима не слаже са овим. Коњи се поплашили. Кола отишла у страну а у њима седе двоје. Кочијаш је већ и пао. Жандарм притрчава и снажно зауставља бесие и поплашене коње. Особито лепа слика. Два жандарма спасавају девојку која је пала у Дунав. Спасавање девојчице из пламена 1 од пожара; ућуткивање нађенога новорођенчета, забављање и испитивање залуталога детета, указивање прве иомоћи девојчици која је пала у несвест; одвођење бекрије у затвор; ординарно коцкање у каваници; зеленашки дућан; апсеник у ћелији; цела »гарнитура® обичних лоповских алата итд. итд. Сге су то слике, које нарочито овакав музеј могу да красе и да гледаоцу пруже уверење, колико је разноврсна, тешка али и благодарна служба само једнога — жандарма на улипи! Сами пак предмети који су изложени, сређени су зналачки у неколико одељака. У ирвоме су одељку справе за прављење лажнога новца, металног и папирног. Тај је одељак богат. За метални новац изложене су разне справе, почев од најпримитивнијих, тако рећи, наших мокролушких кљешта, иа до најсавршенијега калупа а све ово заједно са појединим комадима израђенога новца. За паиирни новац изложени су разни покушаји, како они који су ухваћени у самоме почетку, тако и они, који су приведени крају, а то је разно литограФско камење, ФотограФске плоче као и отисци од иапирнога новца, купона, чекова и у оиште разних вредећих папира. Сви ови примерци чине читав низ разноврсних покушаја ФалсиФиката, почев од. најгрубљих па до таквих, за које јевеома тешко примегити да су ФалсиФикат. Уз њих су изложене и разне смесе и течности које су за тај посао потребне, тако да би каквоме »мајстору«, рецимо нашем некадањем Паји Островцу, требало само да заврне рукаве и отпочне »посао." (Свршиће се).

ИЗ ПОЛИДИЈОКОГ АЛЈВУМА Илија Лованопик, звани „Илче" опасан лопов. Човек чисто не може да верује: да се под овим глупим и идиотским лицем може сакривати толика поквареиост, дрскост и препреденост, колику је овај неваљалац до.сада показивао у свима својим поступцима. Иравећи се глупим и наивним и занимајући се Ђ рго [огти" покућарством, овај опасни лопов немилосрдно је крао по кућама, у које је, као покућар долазио. Али, како свачему има краја, то је и њему најзад једном дошао ,,Д |)1П1 Петак". Децембра мес. пр.године Илија падне у руке београдској иолицији због једне мале крађе неких ствари. Истрагом, поведеном поводом те крађе, мало по мало, па се утврди : да је Илија у новембру мес. нр. године извршио две опасне крађе овде у Београду, а новембра месеца 1898. да је разбио дућан НићиФора Милинковића , нродавца ужичких производа на Теразијама, и том приликом, украо му и однео еспапа у вредности преко 400 динара. Даље се још утврдило и то: да је ова потмулица у години 1894. био осуђен од стране првостеп. суда за град Београд на три године робије због опасне крађе извршене г. Аксентију Марковићу, ненсионеру овд., код кога је као покућар служио.

Илија је родом из села Луга, среза рачанског, окр. ужичког; има 23 год., омалеи је, плав, сувољав. ' Нијо искључена могућност, да је Илија, сем крађа за које се зна, извршио још неке за сада непознате, па с тога му износимо слику и молимо сваког, ко о њему још нешто зна, да о томе извести кривично оделење Управе града Београда или наше уредништво. Илија је још под истрагом, коју над њим води кварт врачарски. ИЗ АЛБУМА НАЧЕЛ, ОКР. НИШКОГ Љубомир Бошковић, звани ,,.Г»у II че", чувени кесарош. Родом је из Јагодине, има му 26 година, нежењен. Прошле године 24. Фебруара, Љубомир је враћајући се из Враља, где је у прогонству био, удружио се са неким сељацима у Грделици, који путоваху са печалбе својим кућама у округ крушевачки. Кад су стигли у Ниш, Љубомир је окупио своје сапутнике да одседну у »јеФтину (< механу код „Тетова® коју држи под закуп неки Цака Стевановић тамошњи. Сељаии га послушаше. Приметивши Љубомир, да у сељака Стојадина Димитријевића из Ломпице ср. расинског има доста пара, одмах је сковао плаи како ће их дићи. У неко доба ноћи, кад сви путници спаваху дубоким сном по поду каФане, Љубомир, који се дотле чињаше да спава, дошуња се до Стојадина, расече му кошуљу на појасу и извуче му пешкир у коме беше 340 динара у разној монети. Видећи ову суму, Љубомир се задовољи њоме, те оставп остале путнике на миру и охлади из каФане. Сутра дан иастала је дрека грешнога Стојадина, који виде да га је »Светислав Петровић" похарао. (Љунче се под овим именом казао и у механску књигу путника уписао). Распис полицијске власти оде телеграФским путем на све четири стране Србије, али »Светислава« нигде ни од корова. Тек, марта месеца, а то је на месец дана доцније, начелство округа пожаревачког ухвати чувеног коцкара Светислава Петровића и према распису спроведе га начелству нишком, које одмах поведе над њим кривичну истрагу. На првом кораку иследник наиђе на чвор. Не слаже се лични опис. Покрађени Стојадин оиисао је лопова »Светислава® да је црномањаст, а овај је на против — илав... У то доба, 19. марта, деои се нешто, што је ствар изнело доцније на чистину... Комесар нишке жељезн. полиције г. Мих. Стојковић, пратећи кретање путника за пиротски вашар који је био 20. марта, позна у возу кесароша Љубомира, ухвати га и спроведе начелству, које га стави у притвор, не слутећи, да му је у рукама прави лопов, на кога се у ствари и односи поменути расиио. Међутим, иследиик, иисар начелства г. Мил. К. Јовановић, испитујући Светислава, дозна, да су овај и Љубомир стари нознаници и да је Љубомир ђак Светислављев у извођењу кесарошких послова. Ово му је било довољно да скрене бољу пажњу на Љубомира који се са описом у распису дословно слагао. Прз^а му је брига била да добави оштсћеног Стојадина, да позна лопова. Кад је иследник носле неколико дана довео Љубомира из притвора у своју канцеларију, овај се толико беше изненадио, кад је видео Стојадина, да није умео за неколико тренутака ни речи ироговорити. На питање иследииково о крађи, Љубомир је с ночетка дрско одрицао, али мало доцније на изненађење свију окрете се Стојадину и све ноче нриз&аватп. Уз признање, он је за саучасника иоказао и Цаку механџи у, код ,/Гетова® кога начелство такође стави под истрагу и у притвор; но кад су спроведеии првост. нишком суду, он је решењем од 12. маја пр. год. Бр. 8755. ставио под суд само Љубомира, а Цаку пустио у слободу, пошто не беше довољно доказа.