Полицијски гласник

БРОЈ 8.

У БЕОГРАДУ НЕДЕЉА 27. ФЕБРУАРА 1900.

ГОДИНА IV.

о?о соо сло сло соо с сњ сх>о сг>о сло с^о сло о?о сло сло с©о сло сгзо соо ооо ооо ооо сдо сгго сг?о с«ро с< оо соо ооо сг?о с<?о с<?о с/?о сг?о сг?о соо с<оо с/?о с/уо суу> с«ро с/зо с/ у с/?о ооо соо ооо с/?о соо О9о ППЛИЦИЈСКИ глдсник СТРУЧНИ ЛИСТ 3 А СВК ПОЛИЦИЈ СКК РАДЊЕ соо сбо ссо ссо 050 сдо соо ооо соо обс соо с<уа с/уј соо суу5 осс соо соо с/уд соо ооо с<?р одо соо оу) с/у: оу ојо 00"3 с<у? с/>0 о уо с/>0 с/уо ооо осс ссо сво о оо сдјо 090 с>у) соо аоо соо соо соо с«у1 »П0ДИЦ1ТЈС1Ш ГЛАСНИК« излази једаниут недељно. По нотреби биће ванредних бројева. Нретилата ее шаље уредпиштву у Београду »Краљев трг« до Управе града Веограда, а у унутрашњости код овлашћених скуиљача или на пошти. Цена је листу: селима, које улазе у састав општине а која је већ претплаћена, чиновницима, учитељима, званичницима, општииским писарима и осталим званичницима у оиште годишње 12, полугодишње 6 динара. Гостионичарима и механџијама из унутрашњости годишње 16, полугодишње 8 динара. Жандармима годишње 8, полугодишље 5 динара, ну ови се по овој цени могу претплатити само иреко својих командира полицијских односно иограничних одреда. Надлештвима у опште 20 динара на годину. За иностранство: годишње 24, полугодишње 15 динара. Поједини бројеви »Полицијског Гласника« не продају се. Рукочиси не враћају се. срр со? соо. соо с^/о.с^>о_сдо с^о.о^..сх>о_с^о. - с<?^сбд.ооо,с<^с/>о..с^..сбо соо...соо сдјо сро соо соо с < у > с <<?о ссо с/?о соо соо о бо с оо с с>о с бо соо с оо соо сс>о о ро с оо с со с«оо с оо соо с оо соо соо соо 090

АЛКОХОЛИЗАМ И ЗЛОЧИН (НАСТАВАК) Ми омо се већ и у напред оградили од нребацивања, да је алкохол немогуће сасвим избацити из друштвене употребе. Али свакојако добрим примером неће бити немогуће смањити потрошњу алкохолних пића, а нарочито сузбити њихову злоупотребу. Оваква друштва као што их предлажемо, по себи би већ смањила број консумената алкохола, и ми не сумњамо, да би њихов број постепено растао, нарочито када би свет видео, да се не само може живети без алкохола, већ да су они који га не пију, и здравији и паметнији, вреднији и имућнији, и шта више да им је бољи углед у друштву. Разуме се по себи да ми претпостављамо, да оваквим примером претходи све, што је виђеније и интелигентније, па не сумњамо, да би овај покрет у скоро повукао за собом и сиромашки и раденички свет. Овоме свету би оваква !удружек.а понајвише и користила, јер би за онај новац, који обично суботом и иедељом проћерда по механама, могао да се преко целе недеље боље исхрани, те на тај начин очува боље и своју физичку снагу, која му је једини капитал и од које му зависи сав живот и егзистенција. Целина и општи интерес пречи су од интереса појединаца, па с тога се очекује од интелигенције, да неће према овако озбиљној ствари остати равнодушна. Као трећу меру ирсиоручујемо : ди се вино и ракија оитерете што ј&чим иорезом, а на пиво да, се одреди што мања пореза, како би се дало могућности,^ да ово,. за сада скупо пиће, буде приступачно сиротнијем, а нарочито раденичком сталежу. Овај предлог чинимо с тога, што од два зла бирамо мање. Пошто смо уверени, да се, поред свију предложених мера, потрошња алкохола не може сасвим избацити , онда бар треба сузбијати она пића, која су опаснија и која воде лакше алкохолизму. Ракија је највећи непријатељ човеку и друштву, а њу на жалост највише троши раденичка класа, јер је она сразмерно најјевтинија. Добро вино мање више свуда је скупо, и има предела, где и не рађа. Ако у таквим пределима нема пивара, које продукују лако пиво, онда свет прибегава ракији, од које и поуздано и брзо пропада. Физиолошки је доказано. да је дејство ракије много убитачније од осталих алколних пића, и то једно с тога, што у том пићу има много више

МИЈАИ,ЛО РАЈ^ОВИ-Д.*) инспектор i. класе миниотарства унутрашњих дела

процената алкохола, и што услед рђаве дестилације садржи неке веома шкодљиве отпатке, као Фузел и т. д. а друго зато, што пијење ракије неминовно повлачи за собом прохтев за све већим дозама, те на тај начин доводи до тоталне пропасти. Код вина већ није по правилу овај случај, ма да и винџије доста често постају алкохолистима. Ну код вина, нарочито у данашње доба, постоји велика опасност од ФалсиФиковања. Када се узме у обзир, да су и вино и ракија у мало већој количини веома штетни и да лако воде алкохолизму, а међу тим немају никакве храњиве вредности, онда је појмљиво, да се са физиолошког па и социјалног гледишта може допустити једино пиво. Нарочито лака пива, у којима има свега 2—3°/ 0 алкохола, могу се, у место осталих пића алкохолних, препоручити с тога, што имају и нешто храњивих материја, и што ио све изузетно изазивају алкохолизам, пошто би човек морао трошити по све дневно огромне количине пива, што свакоме није ни могуће чинити. Д-р. Розентал, који се нарочито бавпо проучавањем дејства ракије и пива на народно здравље, такође препоручује пиво, као срество за сузбијање алкохолизма, све дотле, докле не буде могуће, да се алкохол избаци сасвим из употребе. Он такође тврди, да где год је пиво постало приступачније маси, да је оно псгиснуло потрошњу ракије. Ово је и вероватно и појмљиво, јер је ггаво у умереној количини заиста пријатно пиће, те га с тога, за сада бар, треба што више протежирати. Одвећ је добро познато, да са одвикавањем рђавих навика не иде лако. Осгавити уживање алкохола није лак иосао, а нарочито за сиротнију и радеггачку класу, која нити има добре хране, нити каквих других уживања на расположењу. Много лакше може бити без алкохола онај, који се добро храни и коме стоје на расположењу интелектуална уживања. С тог.а је задатак државе, да да могућности, да се развије што већи број омањих пивара, које би биле у стању да продукују јевтино и лако пиво, које би раденику у неколико олакшало и исхрану, а с друге стране дало му и нека уживања, много мање опасна од вина и ракије. Јачим оптерећењем вина, а нарочито ракије, смањила би се њихова производња и потрошња, али би за то више узела маха производња и потрошња пива, када би се терет на пиво знатно смањио, те држава ни у ком случају не би била на штети. А колико би се добило у томе, што би народно здравље било боље; што би се народна снага подизала и била про-

*) Пошто је Г. Рајковић посдедњих дана био па путу те нисмо могли добити податке о његовом службоваљу, то ћемо његову биографију донети доцније.