Полицијски гласник
58
ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК
БРОЈ 6
дуктивнија; што би се смањио број злочинаца и отклонила опасност по друштво, а услед тога такође сачувала многа привредна снага, која би бесплодно лежала по казнионицама ? о томе држимо, да је излишно и говорити. Ми апелујемо на надлежне, да о овоме тгитању промисле и да му поклоне онолико пажње, колико оио то заслужује, а њихов труд у овом погледу био би награђен великим друштвеним напретком и бољитком. Четврта мера билаби: ограничавање времена, до к >га смеју бити отворене радње, у нојима се точе алкохолна ииГга. Знамо у напред, да, као у опште сва борба противу алкохолизма, и овај предлог мора код многих заинтересованих наићи на велики отпор. Али, када се нешто ради у циљу племенитом и корисном гго друиггво, онда падају сви себичњачкп обзири у засенак. Да би се овај предлог могао оценити како треба, мора се претходно расправити шггање: у коме цнљу постоје у опште кнФане, гостионице, пивнице и механе? Установу хотела, гостионица и тако званих друмских механа изазвао је општи саобраћај и потреба путника, да се од пута одморе и да ту нађу поткрепљења у доброј постељи, храни и пићу. А обичне кафане и гостионице. или управо пивпице у гаирем смислу те речи, изазвао је урођени нагон човечнји за дружењем, дакле, друнсељубље. Људи осећају потребу да један с другим долазе у што. већи доднр, да мењају своје мисли, те су се тако од приватних скуиова по домовима и клубова временом морали развити јавгга локали, у којима је приступ свакоМе слободан. Да би ово скупљање н узајамно мењање мисли имало више примамљивости, отпочела су се точити н разна пнћа, кој^, разговор чине живљим, бујнијим и веселијим. Да се не .би сувише губили у детаљима Напоменућемо у кратко, да су локаги ове врсте установљени једино у циљу дружељубља и'аријатне забаве, а никако ради упропашћавања здравља, имаовине и подривања основе за напредак и усавршавање друштва. Па када је то тако, онда држимо да ни један озбиљан и паметап човек пе може бити прОтиван томе, да се стане на пут изопачавању циља, који је при установн ових локала њима иамењен бно. Има ли данас тога, којн неће признати, да су се. данашње каФане, пивнице и механе нретвориле у права уточишта бекријска, где нарочито младићи и млађи свет ударају темељ својој будућој пропасти, и одакле се непрестаио рекрутују будући становници казнионица, од којих друштву претп толика опасност, који друштву падају сасвпм па терет, и у којима друштво губи толику радну и привредну снагу?! Да би се, дакле, колико толико стало на пут нретераном уживању' алкохолних иића, предлажемо : 1. Да се све каФане, пивнице и механе, на основу нарочите уредбе,затварају у 10 часова у вече. 2. Етаблисмани и локали, у којима се дају представе, да у 12 часова у вече морају бити затворени. 3. Рестаурацнје по хотелима могле би бити отворене.и до 12 часова у вече, због нутника који после уморца пута треба да нађу иоткрепљења. За осталу публику не би се смело после 10 часова у вече ништа више точити ни служити. Позиата је ствар да искушење многе и најсолпдније људе често навлачи н:а неумереност и ексцесе. Мноти се људи код своје куће и не сећају алкохола док у веселом другатву у пивници .ч.есто терају у пићу до ексцеса, само зато, гато нису у ст.ању да се одупру, искупЈењу. А ово искушење долази наррчито, када наступи доцнији сат у вече. С тога је једна неодољива потреба, да. се време, : седења и забаве ио јавциМ локалима законом одреди и ограничи. Тиме би се веома мпого допринело не само умереностн и јавном моралу, већ би тиме била уштеђена, многа суза појединима и по некој породици, а.многа места у казнепим заводпма остала би празна, јер се толиким њиховим кандидатима не би дало прилике да греше. Колика би добит била од овакве мере и по појединце и по друштво, то може оценити сваки, који познаје ноћни и каФански живот у опште. Превенција је увек и боља и кориснија од доцнијих срестава и лекова, па с тога и ми најтоплије препоручујемо ову превентивну меру и молимо надлежне, да овај предлог с онаквом вољом прихвате, с каквом га ми износнмо.
Пета мера, коју предлажемо, то је: иодизање народних кујни. Народне кујне ност^је у свима већим светским градовима. Оне су дело човекољубља и милосрђа и иодижу се уз ирнпомоћ дарежњивих руку. Циљ им је да сиротној класи даду могућности, да за јевтин^ цену дође до добре и здраве хране. Разуме се по себи, да се у овим кујнама не пију никаква алкохолна пића. Од какве су користи по друштво ове народне кујне, лако је појмити,- када се зна, да је добра и здрава храна први услов за опстанак човечији, и колико је она потребна раденику, који мора миого снаге Да утроши, не би ли заслужио само толико, да одржи своју егзистенцију. Пошто ове кујне имају чисто хуманитарни циљ, то је и јасно, да у њима сиротиња за веома малу цену може доћи до веомадобре хране. А да је добра храна уједно и моћно срество за сузбијање алкохолизма, доказује се физиолошки , а и на основу обичног посматрања, јер се пићу, а нарочито ракији, одаје сиротиња, која се рђаво храни, да би оскудицу у исхрани накнадила бар моментално алкохолом, који може пролазно да иодстакне Физичну снагу, која се после брзо смањује, и на против, после сваког надраасења алкохолом наступа млитавост. Пијанци, а нарочито који се слабо хране, брзо губе и умну и Физичну Снагу, те пропадају. С тога се за сузбијање алкохола у оппие препоручује подизање економско код сиротније класе. Тако и Розентал, у расправи, коју поменусмо, вели: „Пијанство се мора сузбијати иодизањем економског стања код нижих класа у народу. Све гато отежава исхрану, пореза на потребне животне намирнице, као хлеб, месо, осветљење и г. д. нагони многе људе на ииће алкохола и тиме потпомаже његову злоупотребу." (Наставпће ое). Г— ••• - • — ПРИМЕНА АНТРОПОМЕТРИЈЕ НАД РУСКИМ ОСУЂЕНИДИМА 1 ) Још у овом, XIX столећу ударан је известан жиг оном, који би био за што осуђен, по чему се хтело увек да зна да је осуђиваи. Тада се, наравно, није обазирало на! то, да носилац таког нсига (старе стигме), који је већ сам по себи исто гато и казиа, може опет постати друштву потребан и користан члан, а да узек мора остати измет друштвени, кад на себи носи ирипрљен тај срамни жиг. При свем том у Европи се све до најновијег доба није знало ни за какво друго средство по коме би се познавао зЛочинац, чак и у Француској, где је овај варварски начин познавања људи укинут законом од 26. и 27. сеитембра и 30. декембра 1791., поново је заведен законом од 23. Флореала X године ренублике за лица за поврат осуђена. У Француској је пбново укинут тек године 1832., а за тим је дошло укидање и у другим државама. Сам.о у Русији оста исигосање с неким изменама све до 17. априла 1863., када је и ту престало указом једним .од тога дана. Међу тим, тропски дивљаци још од вајкада служили су се, за познавање немилих им гостију који би их посетили, једним средством далеко човечнијим и оригиналнијим. Тако, у нутоцисима капетана Кунете читамо, како се једно племе на југу Анама служи неком особитом врстом мерења тела, да би познало своје немиле госте гато му са стране долазе. Ови дивљаци мећу лицима, која хоће да иознаду ако им још који пут дођу, бамбусов прутић између прста показача и средњега прста леве руке и по разлици њихових праваца бележе одстојање измећу ноката и зглобова, а имају и још неких мерења, ио којима могу знати да ли је личност, с којом имају носла, још који пут пре тога доЛазила к њима, и по томе да ли им је пријатељ или није. И у Русији, пошто је напуштено жигосање, приступило се некој врсти мерења, но она се, онака каква су, показаше недовољна и непоуздана, јер су пуна погрешака. Тако појам »средње величине" растегљив је, а и други описи тела услед старости, слабости и несрећних случајева изложени су често многим променама, те се често осујећавало позНавање људи ио
') Оаопштеља, изнесена у овој расправи, треба да буду поука за нас у Србији, где је питање о запођељу антропометрије на дневноме реду.