Полицијски гласник

ВРОЈ 8

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

59

обичним описима тела. Ни применом ФОТбграФије не долази се до сигурних ресултата у нознавању људи, јер промене на телу И лицу чине мноте тешкоће у томе, и тешко је из великог броја ФОтограФија изнаћи ону коју Тражимо. Оцртавањем и мерама деснога ува, по методи Бертилоновој, ту се може помоћи. Године 1860., управник казненога завода у Лувену, Стевенс, скрену пажњу на Кетлову теорију, који тврђаше, да на земљи нема ни два човека с потпуно једнаким мерама тела и да се мере извесних костију у људи не мењају више по протеку извесних година живота. Та је теорија публикована под именом: »НуЈпете рћ181дие е! тога1е, сс ВгихеПез 1877. И ма да теза није призната била као сасвим тачна, Стевенс поче да мери по тој теорији тлаву, упш, ноге, прси и висину тела осуђеника. Премда су та мерења била тек само покушаји, ипак су она крчИла пута познијо.ј системи антропометрије. Данас је већ призната корист од антропометрије, али је до тог признања нужности антропометрије морало протећи доста година, поглавито зато, што антрополози не беху сагласни у броју мера, нужнИх за познање људи. Топинар је траншо 61 меру, Е. Шмит 60, Брокер 43, Вајсбах 42, Петри 29, Вирхов 26 и т. д. А лфонсо Бертилон први је, који је упознао учен свет с антропометриском системом на III међуиародиом конгресу у Риму 1885. У Русији је оиа уведена године 1890. наредбом иетроградског полициског преФекта од 31. маја исте године и одмах је установљена нарочита антрополошка станица с ФотограФСким атељеом. Овај биро састоји се из две собе, од којих је прва гардероба а у другој су оруђа за мерења и ту се мери. Узима се: 1. Висина тела кад СТоји; 2. Висина тела које седи; 3. Расион при опруженим рукама; 4. Ширина и дужина ува; 5. Дужина и ширина главе; 6. Дужина руке у лакту; 7. Дужина средњег и малог прста; 8. Ду»?ина стопала. И ако је до 1895. год. измерено само 23.321 лице, констатовано је по тим мерама и познато: у 1892 години 14,78°| 0 » 1893 „ 19,52« 0 >. 1894 в 24.И6",, 1895 8 26.33" и у повратку криваца, који се иначе не би позиали. Трошак идентиФикациј е на једнога кривца у поврату износи за 1892. год. само 7 ру.баља и 02 копејака, а за 1895. год. само 5 рубаља и 49 копејака. Било је доста случајеВа, да је антроиометријом констатована и невиност појединих лица, која су. по површном сећању појединих знакова и белега иредавана власти као идентпчна са појединим траженим злбчинцима. Успеси, а поглавито проста иримена, јевтиноћа и сигурност антропометрије у проналажењу криваца у поврату, учинише, те је у Русији установљено још 12 станица, осим станице петроградске. Но и ако би могло изгледати, да је антропометрија у Русији показала сјајна успеха, ипак у истини није тако, јер сваколика установа у приватним је рукама. На V. међународном конгресу донесена је одлука, да је антропоМетрија ради интернационалног окарактерисавања криваца у поврату, чему треба поглавито да. служи Бертилонова антропометриска систеМа, и да је зато желети, да буде међуна,родним сиоразумом иостављена. и утврђена једна система мерења. Антропометрија се показује као економно срество већ тиме пјто код ње нема потребе да се лице спроводи' у место где се воДи кривична истрага и где најиосле може изаћи да није ухваћено лице које се тражи. Њоме се, дакле, уштеђује знатна сума коју иначе гутају транспортни трошкови, трошкови око спровода лица. Довољно је да се пошље анТропометриска карта, па да се у појављеном случају одлучи о идентичности лица. Уз то ваља имати на уму, да су лица, која се, где антропометрија није уведена, спроводе дотичној истражној власти ради ИдентиФикације, махом скитнице, који ту прилику лако употребе да побегну. Човек, који је к 1 \ г године управљао петроградском централом за антропометрију криваца, дошао : је до уверења, да

ни одлична метода Бертилонова још није потпуно израђена, да је нарочито број узиманих мера недовољан, што и сам Бертилон даје на знање, изумљући у помоћ ФотограФију као неминовно средство. Но ФотограФија је средство прилично скупо, а не може се ни употребити увек. Међутим ваља знати, да мере и нису средство баш непосредно за само идентиФиковање. Оне су поглавито само спомоћни регистар и у томе су до сада одговарале своме задатку, а и нема их за сада на избору велики број још и других каквих врста. Свакојако, може испасти за руком, да се број досадањих мера доцније повољно и умножи. Из тих разлоза, А. Г. Таранецки, проФесор војне медицинске академије и председник антрополошког друштва у Петрограду, сагласан је с тим, да је нужно допунити досадање мере Бертилонове, мерећи још: а.) висину плећа; б.) висину акромиона; вА|ширину илећа; г.) дужину длана; д.) висину пречника главе; ђ.) висиму носа, висину лица; ж.) растојање између спољних и унутрашњих очних углова, и з.) растојење очних' дупаља и т. д. У циљу што лакшег узимања ових мера и оез икаквих нарочитих оруђа за мерење, конструисан је један апарат, којим се .уз то може и ФотограФија да узме. Апарат је прост, јевтин и поуздан. Немогући овде огшсивати га, рећи ћемо, да је хигијенска комисија у Петрограду 1893. год. добро се о њему изјаснила. Одлике су му ове: стаје само 300 рубаља; конструисан је тако просто, да га може оправити сваки механичар; може се свугде наместити, а понајбоље у локалу за ФотограФовање, и, као оруђе за мерење, не зависи од субјектовног осећања човекова; најпосле, узимљући меру, даје се једновремено толико копија репродуковати, да их могу имати све станице. Наравно да би такав апарат имао изврсних особина, ако се не губи из вида ни околност, да каква погрешка, која би била у његовој конструкцији, може дати хиљадама лажних мера, на да се за њих не зна; у осталом, пре него што бисмо изрекли свој суд о том апарату, требао би да нам је више познат и да је добро опробан. Антропометрија је, дакле, несумњиво од велике користи, баш ако се и не узима у обзир то, што је она, с многобројним мерама од огромног броја људи, по ресултатима својим, богата ризница за Антропологију. Антропометрија ће имати све више успеха, што се буде више умножавало антропометриских станица. А користи од Антропологије у Русији су припознате и у најновије време иостадотие два нова друштва њена, на име при војној медицинској академији и при университету у Петрограду. И тако Русија има свега 13 антропометријских станица, а да би видела све неизмерне користи од антропометрије, треба ову одомаћити и иотпуно увести. Ово нарочито с обзиром на пространство државе и на велику мешавину племена. Уз то, руске антропометриске станице нису усганове државне. Једино се петроградска станица одр;кава управом зароши; оетале добровољном помоћи, разним удружењима и т. д. Лишене службеиог карактера. оне имају значај више приватних предузећа, без нарочитих ирава, тако да би само још требало да им с.китнице одреку дати мерити се! А они и знају добро да се ови екснерименти с њима не врше по сили закона и то све више продире у масу њихову тако. да ће се збшва томе морати законом доскакати. Даље, руске антропометриске станипе немају свог руководног органа, околност која за судство и администрацију не може бити од какве користи. Кад прикупимо све'што довде рекосмо, излази, да и Русија долази у дрнсаве које се служе аНтропометријом за циљеве кривично-правне, но да за то није довољно 13 досадањих станица ни по броју ни по начину како постојб, него да је у интересу како државе руске тако п свега обраЗованога света, да се антропометрија заведе законом и да устаноВе Њене дођу под каЗнене и поправне заводе. Износећи ове врло интересне податке о антропометрији ко,( руских осуђеника, није могућно не поновити напомену, да је штетно свако мењање Бертилонове системе ;• и ту је боље зло доброму. Ваља тежити ономе штО је главно,'а То је да је главна корист од антропометрије у њемој пнтернационалности; томе ће се пак много нахудити, ако се ОвДе ради на један а тамо на други начин. Антропометриске карте морају бити свуда по једном обрасцу, ако хоћемо да се пб њима умемо наћи свуда,