Полицијски гласник

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 8

да се свуда разумеју и да не буде пометња. Једнообразност треба толико терати, да чак не буде потребно ни именовати мерене објекте: телеграФују се само мере и сваки треба да зна шта значе бројеви по реду којим они иду. Тако се н. пр. и листе курса телеграфују без означења еФеката, па онај који их прими зна по утврђеном низу циФара шта оне значе. Бертилонова система има и мана, али су оне тако незнатне, да је увек боље примити је такву каква је, да је много боље поставити себи принцип: „Нека се бертилонише тачно по Бертилону!« Кг. Ап1. (Свршиће се).

ОПШТИНОКИ П0С10ВИ Од општинских писара добијамо разна питања, у којима нас моле за објашњења, како ће по датим случајевима да поступају. Наш је задатак и постављени циљ, да у овој рубрици доносимо разне Формуларе ио свима питањима и предметима, који се појављују за расираву код општ. судова. То смо досада чинили у највећој обилнооти, а чинићемо и у будуће, да би општински писари имали пред собом тачност и правилност у расправљању предмета и да би све оно што грађани од општ. судова траже било правилно оцењено, сређено и на закону основано. Нарочито тражимо и захтевамо од њих да се тачно прндржавају Формулара, за пресуде, решења и остале ствари које смо изложили. Ово захтевамо не само ради правилности но и ради саобразности, да би се већ једном прекинуло са оним произвољним и неправилним радом код појединих општ. судова. Тако добили смо од неких општ. писара оваква питања: Хоће ли општ. судови саслушавати дужнике и онда, када се забрана тражи на основу менице, облигације, признанице или какве јавне исправе? Хоће ли се опгат. судови нри извргаивању забрана и пописа нридржавати у свему проииса из § 466. грађ. судског поступка и његове најновије допуне, где се траже при попису три ироцениоца ? Да ли ови процениоци одговарају за процењену вредност? Да ли Ке се у сваком случају и при оспорењу својине одузети пописани предмети из државине дужника и предавати одређеном стараоцу? Ко ће се упућивати на парницу: поверилац или онај који полаже право на својину пописаних предмета? Мора ли поверилац и код општ. судова, и на основу оваквих доказа, правдати забрану, и ако му је дужиик на саслушању дуг признао ? Хоће ли и сме ли суд општ. доносити по оваковим опрадавајућим тужбама осудна решења по кратком поступку, или ће одређивати рочишта за суђење јавно у општ. суду? Да ли је обавезно за општ. судове, да свако суђење, на одређеним рочиштима, са исказом парничних страна, разлозима судским и пресуђењем уводе у протокол суђења? Морају ли општ. судови издавати парничарима пресуде по њиховим споровима и какву оне имају Форму? По свима овим шггањима ево нашег одговора. Ми смо сва ова питања у толико пута расправили у нашем листу и општински писари имају све ове расправе у својим рукама. У тим расправама терало се до такових детаљности, да сваки општ. писар може потпуно правилно радити и без нужних закона, јер сви ти законски захтеви унети су у сваки образац и Формулар изнет за сваки случај у нашем листу. Но када нам и поред тога долазе са свију страна овакова питања, ми ипак сматрамо за своју дужност, да дамо нужног објашњења. На прво питање одговарамо. Општински судови морају у сваком случају најпре саслушати дужника, па онда доносити решење по забранама, иначе исто пада у случају жалбе, па ма оно било донето ма по каквим исправама, било јавним било приватним. § 19. грађ. суд. пост. На друго питање одговарамо, да и општ. судови треба да се тачно придржавају свију прописа из § 466. грађ. поступка и његових најновијих допуна, само што не треба да наплаћују тамо одређене дијурне за процениоца. Ово велимо зато, што су спорови код општ. судова мање вредности и што би се ту штетио и поверилац и дужник, а никаковом закону и законо-

давцу није циљ, да коме штету направи, но само да уведе свакога у своје право. Процениоци су одговорни својом имаовином за дату процењену вредност. Баш овом одредбом законодавац је хтео, да обезбеди онога, који своје право тражи, те да би се избегло оно изпгравање, које се је до ових измена у толико даних случајева догађало. На пример, процењује се за дуг једна глава шећера 100 динара, а дуг је 54 са досуђеним трогаковима и извршитељ одустаје од даље радње сматрајући да је дуг обезбеђен. Овакових несавесних процениоца и извршитеља било је доста и законодавац је услед овакових појава био нагнан да овом злу доскочи. Пописани предмети увек се одмах одузимају и предају одређеном стараоцу без обзира ма на чије полагање права, сем у томе случају ако сам поверилац протоколарно изјави да одобрава да остану на чувању код дужника. Тада ће му се стварн оставити и он ће о пријему потписати протокол. На парницу се увек упућује поверилац јер је јачи у праву, онај код кога су предмети у државини, и поверилац је дужан, да докаже право за наплату из пописаних предмета. Он је за своје право довољно обезбеђен што је то своје право прибележио и предао ономе на чување коме је хтео. На треће питање одговарамо. Забрана се мора правдати, јер иначе после истека рока суд ће је на захтев дужника скинути. — § 14. грађ. пост. Но ако би дужник при извршењу забране изјавио да пристаје дуг да плати и без да га његов поверилац тужи, онда ће то извршитељ протоколарно нрибележити и дужник ће се на то потписати. У том случају не мора следовати оправдање забране, јер суд треба увек да води рачуна о томе да своје грађане не штети. На четврто питање одговарамо, као и увек до сада, да кратком поступку код општ. судова нема места, но се суђење вргаи само по јасним одредбама § 13. грађ. судског постунка. 0 каквим кратким решењима не може бити ни речи и сви они општ. судови, који издају овакова решења, раде противу-законо. На пето питање одговарамо : Свака судска радња, јавно извргаена, на рочишту код општ. судова, мора бити са исказима парничних страна заведена у протокол суђења. Ово смо на сваком издатом Формулару пресуде изнете у нагаем листу, на дну нарочито подвукли. На гаесто питање одговарамо : На захтев парничара судови општински дужни су издати им пресуду, по наплати таксе. Такса је један динар. Формулар пресуде изложен је у самом протоколу суђења и њега просто само на изводу који би могао у истој Форми бити и отштампан, треба преписати. Ову Формулу прописао је г. министар правде, држећи се захтева § 305. грађ. суд. поступка. Опомињемо понова све општ. писаре да се придржавају ових саобразности и да се управљају по нашим упутима, изнетим у нашем листу. Ово у интересу њиховом а и грађанства, које пред њих долази.

0ПА0АН ДРУГ Јфивичма приповетЈ^а Б. К. М. (нАСТЛВАк) После неколико дана стигли су потребни податци из Шапца, којима је било утврђеио: Да су и Петар и Марко напустили службу у Дебрцу и отпутовали за Шабац 22-ог јуна у подне; Да је Петар био врло штедљив и чуваран и као такав сачувао, како је сам говорио, 40 дуката, па намеравајући да са овим новцем отпочне пиљарску радњу, ради тога и напустио службу; Да је Марко у служби био неуредан и да је исту напустио по свој прилици зато, што се много појединцима задужио; Да су и Петар и Марко 2-ог јула узели у начелству пасош за Београд; Да су обојица испред в Усташеве к механе у Шапцу, на колима Петровим, која је исти у Шаицу купио, пошли 2-ог јула око сунчева заласка за Београд; и Да је исте вечери, поред »Сокине® механе, прошао на колима сам Петар, а Марка са њим није било...