Полицијски гласник

БРОЈ 8

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

м 61

И ови податци знатио су бранили Марка, јер су махом потврђивали све оно што је и он казао. Само две околности војевале су противу њега, а наиме: Што је код њега иретресом нађено прилично новца, а он се у Дебрцу задуживао, дакле није га могао имати; и Што је узео пасош за Београд, а он вели да се био решио да из Шапца путује за Уб. На поновном испиту Марко је ове околности овако побијао : „Кад сам дошао у Дебрц у службу, донео сам собом 30 дуката. Кад сам пошао из Уба за Дебрц толико ми је предао ггоштар упски, код кога ми је новац био на чувању. Дошав у Дебрц ја сам сав тај мој новац закопао, да га не трошим. У Дебрцу живио сам од плате, а ;јесам се и »задуживао, — то је истина. Ипак нисам хтео да дирам мој закопани новац. Мислио сам: ако га начнем, он ће брзо сав отићи. Такав сам ја. Кад сам из Шапца пошао за Уб, свратио сам у Дебрц те ископао и узео моје паре. Од тога новца вратио сам Ненаду Нетрићу из Дебрца 85 динара, колико сам му дуговао, а остатак понео сам собом и то је и нађено код мене. Пасош сам у начелству тражио за Уб и ја мислим да је тако и написан а не за Београд. Ако је другаче написан — то није моја погпешка...« Сад је приступљено испитивању сведока: Трајче АризовиЛ келнер у дебрчкој механи сведочио је: да је 3-ег јула у зору неко лупа.о на механска врата и он их отворио. Тада је видео окривљенога Марка. Марко му је том приликом казивао, како је дошао још сипоћ у 10. сати и како је, бајаги, лупао одмах да му се отвори. Сведок се чуди, како оп није. чуо то лупање а спавао је у механи и притом је лакосан. Још му се, вели, том приликом жалио Марко, како је морао спавати на клупи испред механе, па је назебао. Усљед тога тражио је и овај му дао те је попио један рум да загреје стомак. На Марку није, каже, приметио тада ништа необично осим то, да је био неиспаван. Ненад Петрић из Дебрца сведочио је: да је Марко њему дуговао 30. динара и да му је ту суму вратио 3-ег јула сабајле, кад је пошао из Дебрца за Уб, и то 2. дуката у злату а оно остало у сребру. Поштар уиски, рођени ујак окрив. Марка, сведочио је: да је Марко доиста имао нешто новаца код њега на чувању, но колику суму не сећа се. Биће тако, око 20. дуката. Ову суму узео је Марко, само не памти да ли кад је пошао за Дебрц или раније. Јоваи ДџмџК механџија из Ратара сведочио је: да је окрив. Марко 3-ег јула изјутра, путујући за Уб, свраћао у његову механу у Ратарима, поручио и платио ракију па отишао а заборавио попити је, из чега сведок изводи да је био збуњен. Испитано је још сведока, но њихове сведоџбе као мање важне не износимо, Осим тога још раније била је послата у Београд она кошуља. која је претресом нађена код Марка, да се вештачки прегледа мрља на левоме рукаву, па је вештачко мишљење дошло, које је гласило: да је мрља од крви но дали од људске или животињске није се могло определити. Нанослетку извршено је од вештака сравнења рукописа: Марковога и онога у бележници нађеној на Милетином пољу, али се сличност није могла поуздано утврдити, зато, што у бележници није било довољно слова за сравњење и што је Марков рукопис непостојан и превртљив. Али је изјављена вероватност да је у бележници рукопис окривљенога Марка. По овим основима иследник је узео Марка на главни испит. И сада као и раније Марко је остао при свом одговору. И сада као и раније био је присебан, равнодушаи и слободан. Одговоре је давао без размишљања. Али то је тако ишло само до некле. А кад иследник поче да га засипа пптањима којима се он није никако надао, он као да изгуби ону присебност. Ми ћемо изнети нека од тих питања : Пит. Ти си раније навео да си у Дебрцу имао закопаних 30. дуката. Тај си новац ископао 3-ег јула и отуда исплатио дуг Ненаду Петрићу 85. динара а остало понео собом. Је ли тако ?

Одг. Тако је. Пит. Јеси ли онога дана кад си новац ископао, плаћао још коме што год, било у Дебрцу, било иа Убу, било у иуту, п колико си у опште од овога потрошио? Одг. Никоме другоме нисам ништа плаћао. А у путовању потрошио сам неколико гроша. Пит. Код тебе је претресом нађено 273. динара. Са оних 85. динара, колико си дао Ненаду Петрићу, излази 358. А кад се томе дода неколико гроша што си у путу потрошио, онда ће бити, да си 3-ег јула доиста имао 30. дуката, као што си ти казао. Али Ненад Петрић каже да си њему дуговао 30. а не 85. динара и да си му 30. динара вратио 3-ег јула. Откуда та разлика? Одг. Ја не знам. Пит. Не може се то незнати. Јеси ли Ненаду дао 85. или 30. динара? При овом питању, Марко, који је дотле био потпуно миран, почео је рукама кружити око себе, састављајући их напред и позади. То је поиављао врло често и много пута. Одг. Ја сам Ненаду дао 85. динара а чудим се што он каже само 30? При суочењу о овој околности, сведок Ненад остао је при своме ранијем исказу. Пит. Познајеш ли чија је ово бележница? Показана му је она бележница која је нађена на Милетнном пољу. Одг. Не познајем. Пит. А познајеш ли који је ово писао по њој ? Показана су му она два рачунчића из ове. Одг. Не. Пит. Ова је бележница нађена онамо где је нађен убијени Петар. По томе, она је или Петрова или његовога убице. Да није Петрова и да он такову није никада имао, јер му као неписменом ни требала није, довољно је утврђено сведоцима Осим тога утврђено је сведоцима и то, да Петар никада није пио ни рума ни вина, те ни ови рачуни у бележници нису његови. Напротив, ти си писмен. Утврђено је: да си радо пио и рума и вина и да си че- • шће у механи ручавао. Осим тога и иначе има основа подозрења, да си ти Петра убио. По томе свакако биће да је ова бележница твоја и да си ове рачуне ти писао. Је ли тако? Одг. Није моја. Оиет кружење рукама. Пит. Казао си да си 2-ог јула у вече у 10. сати дошао у Дебрц и лупао на механска врата да ти отворе, па ти нису отворили. Келнер који је ту ноћ у механи спавао каже, да то лупање није чуо а чуо је кад си пред зору лупао и отворио ти. Кад је чуо лупање пред зору, он би тако исто чуо оно у вече, да га је било. Мора бити, дакле, да увече ниси ни луиао? Одг. Лупао сам. Пит. Исти келнер каже да си ти том приликом био неиспаван. Је ли то истина? Одг. Па... на клупи се рђаво спава. Може бити. Пит. Тада си казао келнеру, да си спавајући на клупи испред мехарЈе назебао и да си због тога онако рано лупао да ти отвори. То је доста чудновато да ти, млад и здрав а притом један поштоноша, назебеш јулске ноћи ? Одг. Уморан сам био од пута па сам назебао... Ако сам и поштоноша нисам од гвожђа. Пит. Познајеш ли ону жену у Шапцу, којој си заклао гуску ? Одг. Не познајем. Онда сам је видео и први и последњи пут. Пит. А у којој је улици то било и како изгледа она кућа пред којом је била та жена? Одг. Улице у Шапцу мени су непознате па то не умем казати. Тумарао сам по вароши па видим негде ту жену и закољем јој гуску... Кућу нисам загледао... кућа као свака кућа. Пит. А где си после запрао искрвављену кошуљу? Одг. У механи на бунару.