Полицијски гласник

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 9

општински поолови 0 поравнањима код општ. судова. Од више општинских писара добили смо молбе, за објаснење о томе, да ли ће се поравнања која се врше пред општ. судовима, заводити у протокол суђења, и какву Форму треба да имају. На ова питања ми одговарамо да у сваком даном случају треба поравнање парничара довести у протокол суђења а извод истога одмах издати парничарама по наплати таксе. Спорна такса нанлаћује се онако исто као и код редовних парница по вредности, па ма колика сума за поравнање износила, јер општ. судови по § 6., грађ. судског поступка имају право надлежности у овоме погледу и за спорове који прелазе две стотине динара, не опредељујући висину стопе. Када парничари сами ради равнања долазе пред суд, онда се њихова изјава заводи у протокол суђења по тамо означеној Форми. Онај који би шта имао да прима по том поравнању има се сматрати као поверилац,дакле тужилац и његово ће се име ставити у рубрику тужиоца, ко шта има да плаћа или да се обавеже за накнаду, сматра се као дужник, дакле тужени, и његово име долази у рубрику означену за туженога, затим се попуне оне рубрике, због чега је спор, колика је вредност и т. д. Онда се бележи оно шта парничари, који су нред суд дошли, хоће и како су се поравнали. На пример: Поравнање по спору Милосава Петровића, земљоделца овд. противу Марка Исајиловића, земљ. овд. због накнаде на летину од прошле године у вредности од 300 дин. Иредседник суда Кметови Бележио писар. Дођоше парничари сами пред суд па изјавише да су се у своме спору поравнали сами, и то хоће пред судом да изјаве, како би могли добити писмено то своје поравнање оверено од стране суда. Изјавише: Марко Исајиловић зиратио је земљу Милосава Неровића, звану у потоку, две године дана на пола, п > узајамном усменом уговору. Према палој летини на овој земљи у житу и кукурузу, а које у кошњи сена у доњем делу требало би да Милосав као сопственик на свој део ирими које у житу кукурузу и сену количину која по данашњој пијаци износи три стотине динара. Како то Марко није измирио Милосаву у натури, то се поравнаше тако: да од овогодишње летине у месецу Јулу и Августу Марко буде дужан дати вредност у житу колико му је заостао до сада и која износи вредност 300 динара, или да му тада ову суму измири. Ако му буде ово измирење учинио у натури узеће се цена нроизводима по нијачној цени која ове године буде владала, према тој цени одмериће се и производи по количини предаје. Ако у томе року Марко Милосава не измири онда на . основу овога поравнања Милосав има права тражења наплате судским путем. Ово је наш исказ пред судом. Милосав Перовић Марко Исајиловић Оверавају Председник суда Иисар Кметови. Сада одмах долази овакво решење: Када парничари сами признају ово поравнање, које траже да и суд утврди, то општ. суд, као надлежан по § 6. грађ. суд. поступка са обзиром на § 144. грађ. суд. ноступка Решава Да се ово поравнање уважава и као нуноважно оглашава. Норавнање издати парничарима у прегшсу но наплати таксе. 28. јануара 1900. год. Председник суда Писар Кметови При издавању оваквих поравнања парничарима, треба преписати сав извод из протокола оуђења заједно са судскнм

решењем о уважавању иоравнања са потписима оних који су поравнање и решење потписали иа онда кад се то изврши, ставити овакву потврду: Да је овај препис своме оригиналу који се у нротоколу суђења овога суда по ( бр налази веран — суд општине Н. тврди. Такса је нанлаћена. Бр.... 28. јануара 1900. год. Каменица Писар (М. II.) Председник суда.

Одговори на зидатак На постављени задатак у бр. 7. правилно су одговорили ови оншт. писари : Петар Чавић писар општ. дубљанске Мијаило Мандић писар општ. иверске Глиша Поповић писар општ. дејанске Живко Павић писар општ. дубљанске Милорад Милорадовић писар општ. лужничке Ђорђе М. Ђорђевић писар општ. пударске Благоје Н. Гајић писар општ. јеловичке Мића М. Зекић писар општ. засавичке Радојица Петрушић писар опнгт. подунавачке Ћира Поповић писар опшг. станачке Лазар Ракићевић председник општ. лепеничке Светислав Планиничић писар општ. лепеничке Радисав М. Ђорђевић нисар општ. сибничке који су се изјаснили да је пресуда неправилна и неоснована на закону, јер доиста суд је просто без икаквих доказа осудио туженог на плаћање дуга, о коме он ни сањао није. Пореска књига није доказ о обавези, јер се њом не доказује да је баш ту порезу на примљено имање од стране туженог обавезан онај део имања платити. После у истој пресуди нема ни по Форми ни по садржини никакве правилности.

0ПА0АН ДРУГ л^ривична приповет^а Б. К. М. (СВРШЕТАК) -— Но, штаје? рече иследник, правећи се као да не води много рачуна о ономе што се око њега збива. — Свршавајте разговор. Они су ћутали. Иследник баци оне хартије које је држао и тобож разгледао, устаде и стаде између Марка и Анђелка. — Дакле, рече Анђелку, јеси ли му казао шта си имао? —- Казао сам, одговори овај. —■ А шта он вели? пита даље иследник. —• Ништа, одговори Анђелко. — Како ништа. Јесте или није, шта каже? Анђелко ћути.., Иследник се окрете Марку. — А Марко, где је пиштољ овог пријатеља? — Ја не знам, одговори Марко, правећи рукама око себе .кругове. — Како не знаш ? — Па не знам. — А по чему ти, нријатељу, мислиш да је баш Марко променио твој пиштољ ? окрете се иследник Анђелку. — Па ја ко велим није други долазио код мене сем њега, одговори овај. — Лепо, лепо, вели иследник, али како ће он променити пиштоље кад није имао свога пиштоља? Биће да је он теби украо пиштољ ? При том стаде он испред Анђелка тако, да га сасвим заклони од Марка. — А није украо, јок. Неће Марко то, одговори Анђелко. Погрешио, променио. А он је имао пиштољ свој, ено га код мене. —• Па, Марко, окрете се сад иследник Марку, кад не знаш где је пиштољ овога пријатеља, а та ми кажи где је твој ?