Полицијски гласник

ЕРОЈ 9

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

69

рак и ужасно се збуни! АвдоКа Романовна није могла да се не насмеје, гледећи на њега. — Што се тиче Рође ви се обадвоје можете варати. прихвати у неколико увређена Пулхерија Александровна. — Ја не говорим о садашњици, Дуњице. То, што Петар Иетровић пише у том писму... и што смо ја и ти претпоставл>але, -— можда није истина, али ви не можете да замислите, Димитрије ПрокоФићу, како је он Фантастичан и, како да то кажем, ћудљив. Ја уњегов карактер нисам могла никад да проникнем, па чак ни кад му је било само петнаест година. Уверена сам, да је он и сад у стању да са собом наједанпут уради тако што, што ни један човек никад и не помишља. учинити... Та не треба нам далеко ићи: да ли вам је познато како ме је, пре године и по, запрепастио, потресао, и, мало те не, сасвим убио, кад је био дошао на мисао да се ожени са том, како се... са ћерком те Зарницине, своје газдарице? — Зиате ли ви штогод тачније о тој историји? упита Авдоћа Романовна. — Мислите, ватрено настави Пулхерија Александровиа, да би га тада задржале моје сузе, моје молбе, моја болест, може бити, од туге, па и наша сиротиња?... Најспокојније би он прекорачио преко свију ппепрека. А зар нас он, та зар нас он не воли? — Он са мном није никада и ништа лично. говорио о томе догађају, оирезно одговори Разумихин, — али сам ја што шта слушао од саме госпође Зарницине, која такође није од оних, што много причају, и оно, што сам чуо, у неколико је чак и чудновато. — А шта, шта сте чули ? запиташе обе жене у исти мах. У осталом, ништа тако и сувише особито. Само сам дознао, да тај брак, који је био већ сасвим угођен а није се извршио само због смрти невестине, није био ни самој госпођи Зарнициии ни мало по вољи... Осим тога, кажу, да невеста није била чак ни лепа, то јест, причају, да је била шта више и ружна... и иепрестано болешљива, и... и чудновата... али у осталом, изгледа, и с неким добрим странама. Насигурно је било каквих добрих страна; иначе не би било могуће ништа разумети... Мираза такође никаквог, та он на мираз не би рачунао... У таквој је ствари уопште тешко судити. —• Ја сам убеђена, да је она била ваљана девојка, укратко примети Авдоћа Романовна. — Нека ми Бог опрости, али ја сам се тада инак обрадовала њеној смрти, ма да и не знам, ко би кога унесрећио: да ли он њу или она њега? заврши Пулхерија Александровна; затим опрезно, устежући се и непрестано погледајући на Дуњу, што је овој било очевидно непријатно, стаде опет распитивати о јучерашњем призору између Рође и Лужина. Јасно је, да ју је тај догађај узнемиравао највише, доводио је до страха и трепета. Разумихин проприча све изнова у појединостима, али овога пута додаде и свој суд: он је отворено окривио Раскољњикова за нарочито спремљену увреду Петру Петровићу, у овај мах веома га мало правдајући његовом болешћу. — Он је то још пре болести смислио, додаде најзад. — И ја тако мислим, рече Пулхерија Александровна, као убијена. Али је њу веома изненадило, што се Разумихин о Петру Петровићу у овај пар изразио тако опрезно, па, шта више, као и с неким поштовањем. То је зачудило и Авдоћу Романовну. — Па какво је ваше мишљење о Петру Петровићу? није се могла уздржати да не упита Пулхерија Александровна. — 0 будућем мужу ваше кћери ја и не могу бити друкчијег мишљења, одсечно и ватрено одговори Разумихии, — и ја то не говорим само из бесмислене учтивости, него зато... зато... па, макар и само зато, што је Авдоћа Романовна сама, драговољно, удостојила својим избором тога човека. А што сам га јуче онако ружио, то је зато, што сам јуче био гадно пијан и још... луд; јест, луд, изгубио главу, сишао с ума, потпуно... и данас се стидим због тога!... Он поцрвене и ућута. Авдоћа Романовна се узруја, али не прекиде ћутање. Није изустила ни једне речи од оног тренутка, од како су почели говорити о Лужину. А Пулхерија се Александровна, међутим, без њене помоћи налазила очевидно у неодлучности. Најзад запињући и непрестано гледајући у ћерку, изјави, да се сада неисказано брине због једне околности.

•— Видите, Димитрије ПрокоФићу, отпоче она... — Ја ћу да будем потпуно отворена према Димитрију ПрокоФићу, Дуњице ? — То се већ разуме, мамице, примети Авдоћа Романовна, подстичући је. — Ево у чему је ствар, пожури се ова, као да јој је стена сваљена са срца допуштењем да искаже своје зло. Данас смо, сасвим рано, добили од Иетра Петровића писмо, као одговор на наш јучерашњи извештај о доласку. Видите, он је јуче требао да нас дочека, као што је и обећао, на самој станици. Уместо тога, на станицу нам је у сусрет био послан некакав лакеј, са адресом овога стана и да нам покаже пут, а Петар Петровић је поручио, да ће нас лично посетити овде данас пре подне. Уместо тога стигло је јутрос од њега ето ово писмо... Најбоље ће бити, да га сами прочитате; ту лежи оно, што ме веома узнемирава... ви ћете одмах и сами увидети, шта је то, и... казаћете ми своје отворено мишљење, Димитрије ПрокоФићу! Ви најбоље познај.ете карактер Рођин и можете нас најбоље посаветовати. Унапред вам кажем, да је Дуњица већ све одлучила, одмах на првом кораку, али ја, ја још не знам, како да се нађем и... и све сам чекала на вас. Разумихин отвори писмо, датирано јучерашњим даном и прочита ово: „Милостива госпођо, Пулхерија Александровна, част ми је известити вас , да вас, због изненадних препрека, нисам могао дочекати на железничкој станици , пославши с том поруком човека, веома умешнога. Исто се тако лишавам части, да се сутра рано са вама састанем, због неодложних сенатских послова а и да не бих сметао иородичном састанку вашем с вашим сином и Авдоће Романовне с њеним братом. Али ћу имати част посетити вас и иоздравити у вашем стану тек сутра после подне тачно у осам сахати, при чему се усуђујем да искажем важну и, додајем томе, веома потребну молбу своју, да на нашем заједничком састанку не буде и Родјон Романић, јер ме је он беспримерно и неучтиво увредио, кад сам га јуче посетио у болести. а, осим тога, треба лично с вама да се неизоставно и опширно објасним о извесној ствари, о којој желим да сазнам ваше властито тумачење, При том имам част унапред вам рећи, да ћу, ако, противно овој молбн, застанем тамо Родјона Романовића, бити принуђен одмах се удалити, и онда већ припишите себи, што даље буде. Ово пишем с том претноставком, да Родјон Романић, — који се за време моје по.сете показао веома болним, .па је кроз два сахата наједанпут оздравио, — молсе, дакле, поглто већ излази из куће, и вама доћи. А о томе сам се уверио својим рођеним очима у стану једног, коњма ирегаженог, пијанице, који је од тога умро, чијој је кћери, девојци јавно познатога владања, ваш син дао јуче око двадесет и пет рубаља, бајаги за погреб, чему сам се веома зачудио, знајући колико сте се намучили, док сте екупили тај новац. Овом прнликом изјављујући своје нарочито поштовање уваженој Авдоћи Романовној, молим вас да примите уверење о осећајима смерне оданости вагаег иокорног олуге П. Лужина." (Наставиће се).

ГОЛИШАВИ УБИДА *) Ја ратујем не нитајући за савет никога. Бонаиарта. Када Пјер Лирије изиде из тамнице, нађе се он без рада и хлеба. Беше осуђен, у двадесет петој години за крађу с обијањем у једној кући, у коју мало пре тога ступио беше као собни послужитељ. У тамници је научио правити мале плехане комадиће за узице на обући. Али, у маломе граду у унутрашњости, где га надзор главне полиције примораваше боравити, било му је савршено пемогуће користити се овим, са свим специалним занатом. С друге стране, није требао ни помишљати да опет ступи у службу као слуга. Пјеру Лиријеу беше у изгледу невоља и глад. Он промисли, да би радећи дуго и много, кад би случајно било посла, једино тако могао успети, да не скапа као псето.

*) Из прича Жана Ришпена: „Чудновати смртни случајеви".