Полицијски гласник

70

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 9

А. рече у себи и супротно, да кад би извршио нов какав злочин, могао би сместа доћи не само до парчета хлеба, већ можда и до богаства. Није двоумио, већ изабра ово друго. Какав злочин да учини? То беше у питању. На првом месту треба да се умакне од очију правосуђа. Пјер Лирије отиде из града, у који беше протеран. Без паре у шпагу, проводио је мучан и невољан, скитнички живот, идући једнако напред, нросећи кришом , спавајући под ведрим небом или у житницама, бнако мрглав, блед, дроњав, чекајући згоду, одбијајући је када се не показиваше доста поуздана и доста лепа, обилазећи крадом около друштва као лисица око кокошињака, спреман на сваку патњу до часа, у ком би се могао наплатити за свој пост, прождирући плен, којем се једнако надаше. Једнога дана спази ои да је у Шампањи, у свом завичају. Тамо је био одагнат не знам каквом злом коби, без сумње оним животињским нагоном, услед којега се изагнане животиње враћају у шуму, где им је легло. Најпре га обузе страх. Да га не познаду ! Увукао би се да може у мишју рупу! Беше пропао! Обузе га жеља да се натраг врати. Размишљање га задржа. Како би га могли познати? Отишао је из завичаја у дванаестој години, као румено плаво дете, враћао се у четрдесетој години. бронзанога лица, дуге браде, упалих образа, седе косе. За тим наступи врло правилно размишљавање. Колико је изгубио прилика због незнања свуда, куда је прошао, јер не познаваше ни места ни особа! Овд», на против, и поред измена, што су настале за времена његова одсуства, знао је много које шта. Ово беше као са свим нађено. Довољно је било да се добро подсети. Пјер Лирије подсеги се. Од прилике на десет миља од места на којем беше, био је некада, у селу званоме Низи-ле-Конт, један врло богат дом и без чељади. Беху ту човек и жена Берлови, које у селу називаху Бери-ааре. Ијер их је врло добро познавао. Онда, кад је био деран и сељак, служио је код њих као слуга по јевтину цену. Био је познат са свима навикама и познавао је све кутове кућне. Знао је да су главна врата према путу била висока и окована јаким гвозденим полугама; али је знао и то, да су дрва на дну врата морала израстити, те да се молсе, успузавши се на ова дрва, шта више продрети и у врт. Знађаше да се из врата није ноћу улазило у кухињу, увек затворену свакога вечера; али, знађаше такође и то, да је перионица била одвојена од спољне стране само танким зидом од цигаља. А, тај зид лако је било срушити, па кад се већ допре у перионицу, онда се дошло и у кухињу. Одатле се пролазило у велику дворану, где испод часовника беше кључ од степеница. Горе на врх степеница беше соба за оставу ствари, где је некада ређао метле ; а иза те собе, спаваћа соба Берловљевих. Ту се већ добро не сећаше. Никада не беше ушао у ту собу. Само ју је виђао кроз одшкринута врата. Нејасно се сећао да је постеља била на дну, норед великог и јаког ормана од старе растовине, са шаркама од бакра. Ту је почивало тако одавна гомилано благо Бери-иара , а тако ватрено жељкано од Пјера Лиријеа. Чим му је та успомена пала на ум, план је његов био утврђен. Најпосле је нашао стрпељиво ишчекивану прилику. Требало је тамо ићи, отићи тамо ни од кога невиђен , размотрити да ли што год није измењено , употребити васколику смотреност коју мудрост изискује, и радити с крајњом смелошћу. Он пређе за две ноћи десет миља, што га одвајаху од Низи-ле-Конта. Проведе читав један дан скривен у шуми , у дну влажне пеКине, с ногама у води, не једући. Али, бар кзд стиже око два сахата у јутру, у кућу Берловљевих, беше сасвим уверен, да га нико није на путу срео. У уличици, што иде дуж стражње стране врата, наиђе он случајно на њиву , засађену шаргарепом , са које узабра какав такав ручак. И тако, окусивши нешто мало, али подржаван грозничавом жељом за успехом, успужа се он на зид, који беше спроћу стражњега зида Берловљевих. Када се већ попе на врх,

он се исправи колики је дуг, и не помишљајући да може изгубити равнотежу ; па, згрчивши се , скочи далеко на другу страну уличице, на једно дрво у врту. Шум од његова скока у грање разбуди суседног пса, који стаде лајати. За неколико минута настаде читав концерат од урлања, што се једно другоме одазиваху, али, који се мало по мало стиша. Још се чуо последњи удаљен лавеж некога овчарскога пса, што је стражарио тамо доле у пољу. Све по ново постаде мирно. Пјер Лирије нопипа се по удовима, виде да није никакву кост скрхао, па стаде размишљати. Много је значило бити у врту; па опет, то није ништа значило. И доиста, Пјер Лцрије упао је ту насумце, гоњен неодољивом Јкељом, да тако сврши са злом срећом; али, он шта више не знађаше, да ли су Берловљеви још живи и станују ли још у кући. Ништа за то ! Рекао је у себи да је требао доћи, да би било нерасудно да се обавештавао, и да ће најзад бити с тим начиСто у току једнога дана, што ће провести на врху дрвета. Ако буду нови власници, он ће се вратити потоње ноћи. Ако ли су Берловљеви ту, њихов је новац вредео толико муке, да би се задобио. Чекајући док сване, сиђе он да потражи што за јело. Није се бојао да ће затећи каквога пса, по што у отоичашњем концерту није чуо никаква лавежа од стране кућне. Он дакле смело пође у двориште за живину. Бегае то и сада онакво исго двориште са свињцем на левој и шталом на десној страни. У штали нађе само једну краву која се прво подиже, као заплашена кад он приступи, али коју он с места умири говорећи јој и тапшући је по трбуху. Иакон неколико мпнута, држао је да ју је доста умирио, те се није бојао ухватити је за сису, па је сисао вруће млеко , што га особито поткрепи. У алову за свиње попипа руком и сасвим се обесели кад наи^е на велику иарчад хлеба с мекињама, чиме напуни шпагове, без и најмање одвратности. Био је то заостатак од њихове хтране за сутра дан. Исто тако набра нешто воћа у врту, али опрезно, да не би издао да је неко дошао. Пошто беху извршене све ове претходне спреме , одлоаш он за потоњу ноћ оно што се управо тицало злочина, па потраиш постељу да се до зоре одмори. Премери оком један необично дебео и чворноват брест, па се на њ успужа. Око средине дрвета, стабло без сумње беше издубљено громовним ударцем, те представљаше оно, гато се у том крају називље колевком. Пјер Лирије леже унутра. Било је ту као у тврдој колевци, краткој и дубокој. Главно је то, да се ту могло спавати . а да нико не види и да се не боји пасти. Пјер Лирије, изнурен од умора, заспа пред што ће злочин извргаити, ни мање ни вигае, већ као оно Наполеон пред битку код Аустерлица. Сунце је златило паукове мреже. исплетене измеђ грана крушака, а роса се одавно беше сасугаила на поврћу, када се пробуди. Прво нешто, што виде кроза лишће свога бреста, био је сам чича Берло, што је надгледао у дворишту за живину. Пјер>ово срце закуца од радости. Да, управо старац је био ту, ходајући тамо амо, с храном у руци, делећи жито пернатој животињи. Вабио је: аију, аију, и ију, а кокошке су се тискале и гурале , бијући крилма, с накострешеним перима, да добију зоби. За тим отиде у кухињу, потражи ведро пуно масие воде, по коме пливаше парчад хлеба и остаци од кромиира, па даде оброк свињама, што су јеле жито из алова. Ово подсети Пјера Лиријеа да је гладан. Он извади из шпага хлеб с мекињама и воће, па ћутећи доручкова, мислећи како ће све испасти по жељи.-^ И доиста, попгго је чича Берло сам обилазио своје двориште за живину, значило је да није имао слуге и да је био са свим сам у кући. Највигае да је ту могао имати са собом и баба-Берлотову. Од прилике до једанаест сахата остаде старац , које у дворишту а које у врту, прекопавајући, преврћући земљу, дељући и цуњајући. У једном тренутку, Пјера Лирије-а обузе страх. Пролазећи мимо једне крушке, Берло носматраше пажљиво плодове њезине, иа спази да нема два. Нехотице баци поглед на зидове врта и дрвета у дну. Изгледаше да сумња, да је неки крад-