Полицијски гласник

ПОЛИЦИЈОКИ ГЛАСНИК

> БРОЈ 10

0ПШТИН0КИ П00Л.0ВИ Суђење по грађанским сиоровича. а, Тужба. Суду општине Пожаревачке. Служио сам као калфа ћурчиски код Петра Минића, ћурчије овдашњег до маја месбца 1897 године. Тада сам се морао одазватп својој војничкој обавези, као регрут сталнога кадра. По прегледаном рачуну са мојим мајстором Петром имао сам од њега да примим 192 динара. Но како ми новац није требао, примио сам само 42 динара а ресто у 150 динара сам оставио код њега на чувању, као аманет, тако да ми он изти новац врати када му затражим или када одслужим свој рок и иступим из војске. Сад у новембру отпуштеи сам из сталног кадра, и ја сам се вратио мајстору, да код њега поново ступим у посао , но он ми изјави да радника има довољно и да ме примити не може. Кад сам му тражио остављени аманет, он изјави: „ти си са мном рачун свршио и ја сам ти све исплатио, никакових твојих новаца код мене нема, (< Услед оваког његовог одзива, принуђен сам тужити га суду, са молбом, да га суд силом закона принуди, да ми остављени аманет преда, јер држим, није право да ми ова моја зарада као једном сиромашном раднику пропадне. Да сам овај новац — аманет — оставио код њега, заклеКу се, на противно верујем туженом нека се закуне. па нека носи. Основ тужбе повраћај аманета Вредност тражбине 150 динара Доказ главна заклетва. Марко Ристановић калФа ћурчиски. 8. Децембра 1899. г. у Пожаревцу. №... Завести ову тужбу у деловодни протокол, наплатити прописну таксу, а затим одмах одредити рочиште, на које позвати парничаре, када ће се спор извидити и пресудити. 8. Децембра 1899. г. » Пожаревац. Председник суда. б, белешка, Рађено у суду општине пожаревачке, 12. Децембра 1899. г. у Пожаревцу. Белешка по спору Марка Ристановића, калФе ћурчиског из Пожаревца противу Петра Минића, ћурчије овд. Због повраћаја аманета у вредности 150динара. Доказ главна заклетва. Судили с.у Председник суда [? Кметови Бележио Писар. На данашње рочиште дошао је само тужилац, тужени није дошао већ је писменим актом јавио да због својих хитних послова не може суду предстати. Прочнтана је тужба и тужилац оста у свему при истој, молећи суд да туженога осуди да му поверени аманет врати. Тражи за данашњи предсганак пет динара. Како тужени није дошао, то је прочитан његов акт који гласи: Суду општине пожаревачке. На данашње рочиште одређено по спору Марка Ристановића, калФе, противу мене за повраћај неког замишљеног аманета , не могу доћи, јер због мојих важних послова морам данас бити у Великој Плани. Молпм суд да ово рочиште одгоди и друго одреди. По прочитању овога акта тужилац Марко изјави: Ја сам човек сиромах и радник који је остао без посла. Овде рада не могу да нађем, но морам да идем у другу варош да бих рада нашао. Мајстор Пера је и сада овде и није истина да је отишао у В. Плану, но му је намера само да ово моје примање од њега развуче што дуже. Молим суд да овај спор данас пресуди.

Судски Разлози. Тужилац за доказ свога права поднеоје главну заклетву, коју нуди туженом и враћену нрима. — § 290. грађ. судског поступка. Тужени на рочиште није дошао, но је тражио продужење актом, који суд не може уважити, јер нема оне прописне законске важносги, коју изрично тражи § 130. грађ. суд. поступка. И онда се има сматрати да на рочиште није дошао, према чему је заклетву повратио тужиоцу § 140. грађ. судског поступка, те се иста има њему и досудити. Зато суд опгптине Пожаревачке на основу § 6 и 13 грађ. поступка, као надлежан Пресуђује: Да се тужилац Марко закуне на то: да је при своме одласку за стални кадар, оставио код свога мајстора Петра сто педесет динара на чување, и да тај новац од њега није ни до данас примио, па ако се закуне онда му је тужени Петар дужан ову суму испоручити — предати, накнадити му плаћену таксу у 8'40 динара, и платити му на име свију парничних трошкова и дангубе пет динара. Ако се тужилац не закуне онда се одбија од тражења. Пресуда је тужиоцу саопштена одмахјавно у суду, а туженом је саопштити одмах. Од суда општине иожаревачке, 12 Децембра 1899 годиие №... у Пожаревцу. Председник суда. Писар. Кметови. НЗ. Заведи Белешку са разлозима и аресуђењем у аротокол суђсња.

Одговори на задатав Норед изнетих у прошломе 9. броју, правилно су одговорили на постављени задатак у 7. броју и ови општ. писари: Крсман Ст. Милошевић писар општ. ариљске Милован Г. Селаковић рачуновођа општ. ариљске Васа Ђ. Алексић писар општ. дебрчке Симеон Д. Вилимановић писар општ. градачке Светозар М. Ристић рачуновођа општ. косовичке Јован М. Марић писар општ. косовичке Драгољуб Ђ. Ристић практ. општ. косовичке Обрен Марјановић писар општ. гаилопајске Милосав Марковић писар општ. глибовачке који су изјавили да је пресуда неправилна. Именовани су своје одговоре послали пре но што је број 9. експедован из уредништва. МАТЕРОУБИДА — БиториоБерсецио — Кажем ти да немам ни пребијене паре, кажем ти да ми треба, кажем ти да се нећу ни маћи одавде, док ми год не даш. И жиле на младићеву челу набрекоше, и крв му од гнева јурну у лице. Беше то каратер дрзак, силан, несавладљив. Да је окренуо добром стазом, да су му инстикти, који су били у његовој природи, васпитани и помогнути, Батиста је могао бити добар и ваљан раденик, користан грађанин. Оставпш из малена без очева надзора, размажен слепом и материнском љубављу, покварен рђавим друговима, постао је створ наклоњен злу, лен да ради и приступачан сваком пороку. — Па како то? — говорила је јадна мајка чисто молбеним гласом и мало усплахирена — зар си већ потрошио све?... све оно што сам ти дала прекјуче ? — Е сад ћу да ти се исповедам? Гледај ти молим те! Данас је недеља, па хоћу да се проведем; другови ме чекају, и према томе дај ми бар једну банку! Само брзо! — Одакле да ти дам ? Ти знаш да сам ја сирота раденица! Сва ми је зарада у ове моје две руке. Видиш да ти чиним колико више могу, ја бих ти и крви своје наточила ? Шта хоћеш више од мене? — Тра тра тра! — заџака син подругљиво мајци -— не волим да слушам придике. Ти знаш какав сам, мајко, па немој да ме једиш. Кажем ти да сам иозван. да сам дао реч, и ја