Полицијски гласник

ВРОЈ 11. У БЕОГРАДУ, НЕДЕЉА 19. МАРТА 1900. ГОДИНА 1У. с/уа ОјОО ооо (^ОО С/УО ОбК) С/?Р С/УР ОСО С/УО СУУД ОРО С/УО ОбО С/ЗО ООО С/3<> Сб О СОО С/50 е/>0 6бО С<У5 С<9Р 0*00 С/УО С/9Р С/?Р с/уа С/?Р С/?Р с/?р С/УО С/УО сгуо (УУ^ С/?Р С/УО с/?р С.ОО Обо ОбО сдо ОСО С/УО ОСО Об>Р ОбО ПОЛИЦИЈСКИ ГЈ1АСНИК СТРУЧНИ ЛИСТ 3 А СВЕ ПОЛИЦИЈСКЕ РАДЊЕ аос соо с^> УУ. ЦУЈ с/7з с^о с*у> аоо с уг- У С/ УЗ ОУ^ ОСУЗ С лп аот и« сд^ сбо о<у: сот с^д с/уа ЈУУ) МО сг^ сб^ о сп сЦУД ИЛ СД^ј ИО С^Д УУ. СДС С^ »ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК« издази једанпут недељно. По потреби биће ванредних бројева. Претпдата се шаље уредништву у Веограду »Краљеи трг <( до Улраве града Веограда, а у упутрашњости код овдашћених скупљача иди па пошти. Цена је дисту: селима, које удазе у састав општино а која је већ претпдаћена, чиновницима, учптељима, званичнидима, општипским мисарима и остадим званитаицима у опште годишње 12, полугодишње 6 динара. Гостионичарима и механџијама из унутрашњости годишње 16, полугодишње 8 динара. Жапдармима годишње 8, полугодишње 5 дипара, ну ови се по овој цени могу иретплатити само преко својих командира полицијских односно пограничних одреда. Наддештвима у опште 20 динара на годину. За иностранство: годишц,е 24, позугодишње 15 динара. Појсдини бројеви »Полицијског Гдасника® не продају се. Рукописи не враћају се. ооо (Убл. а/уа с//: с//: <уу (уу с/у: <уу; (уу: (уу с<у: с/^ (у>с јуу: (у/;ју^ (уу) е/у) оуут> с/?о адо с/у> с/?о с/?о аоо оу> оу> с/зо ооо с/ур соо аоо с/уо обс ооо асо

ЈОВАН С. МИхЛОВАНОВИ1\ НАЧЕЛНИК II КЛАОЕ МИНИОТАРСТВА УНУТРАШЊИХ ДЕЛА Г. Миловановић је рођен у Београду 1845. године. Правни Факултет свршио је на нашој Великој Школи 1865, а исте године у октобру месецу, ступио је први пут у државну службу као практикант суда вароши Београда. Указно звање добио је 3. маја 1866, за писара министарства правде. Као писар судски, он је служио још : у суду окр. београдског, у суду окр. крушевачког. па је 16. јула 1871. године поново враКен у министарство Правде. 18. новембра 1872. године добио је за секретара II кл. суда вар. Београда, а 12. априла 1875 , за секретара исте класе трговачког суда, где је добио I класу 1. новембра 1876. године. Октобра 1877, унапређен је г. МиловановиК за члана суда вар. Београда; Фебруара 1880 за секретара Главне Контроле; децембра исте год. за председника трговачког суда, а новембра 1883. опет за члана апелац. суда. Јула 22. 1889, г. МиловановиК је стављен био у пензију. Влада РистиКева од 1872. год. изаслала је г. МиловановиКа у Праг да изради Српску СтенограФију, у чему је он успео. До сада су изашла три издања Српске СтенограФије, коју је он основао... Г. МиловановиК] је доживотни председник Друштва. сраских стенографа. Последњих шест година г. МиловановиК је био хонорарни проФссор трговачког права у-Трговачкој Школи.

За потребу трговачке омладине израдио је г. МиловановиК ираво трговинско, које је као државно издање изашло у ирошлој години. Дело је најпотпуније у својој врсти и израђено је према делима која се у страним академијама предају. Указом од 11. октобра прошле године, г. МиловановиК је постављен за начелника II класе министарства унутрашњих дела. где му је поверено уређење државне полиције. У тој цељи он је проучио бечку полицију на месту, и, благодареКи реФорматској особини данашњега министра иолиције г. ГенчиКа, г. МиловановиК сада ради на томе, да ту полицијску установу у нас изведе на модеран начин. Г. МиловановиК је познат нашој публици, као врло добар зналац закона, јер је он многе своје правничке чланке и расираве штампао у разним часописима и другим политичким лисговима. И ми се радујемо, што можемо известити наше читаоце, да Ке наш лист за кратко време са г. МиловановиКем имати једног свог одличног сарадника више. Нека нам се не замери, што у неколико подједнако завршујемо биограФије до сада изнетих полицијских старепшна у нашем листу, али, кад смо веК и за друге изрекли, огрешили би се, кад не би и за г. МиловановиКа казали, да је у служби као чииовник тачаи и некористољубив.

АДК0Х0Л.ИЗАМ И ЗЛОЧИН (СВРШЕТАК) Ово мишљење заступа и веК поменути Диран Вентоза, и ми смо принуђени да у прилог овоме мишњењу још и ово наведемо. Када се узме на ум шта смо раније о пијанству казали, може некоме изгледати, да је примењивање казне на пијанце, па ма они и злочинци били, нецелисходно. Да би овај могуКи прекор од себе отклонили, ми Кемо се потрудити да докажемо неопходност кажњења како пијанца злочинца , тако и онога, који.још није постао злочинцем, али то може постати свакога тренутка. Пре свега, није сваки напит човек душевно поремеКен, и ако он то може услед пијанчења кроз извесно дуже време постати. Према оваквим пијанцима казна је умесна и може бити од користи. Што се тиче хроничних пијаница злочинаца , они се морају и ради саме целисходности осудити, и ако се од саме казне по себи ие може много очекивати. Али за овакве је кривце необично потребно, да у казненим заводима имају засебна одељења, у којима би се они, поред обичног рада, подвргавали нарочитом лечењу од пијанства, како ие би, по ослобођењу, падали поново у исту грешку. Само, дакле, тотална напитост ослобођава кривичне одговорности, а обична не. Да се упитамо сада: да ли пијанство само по себи — као дело вш ^епепа — треба да је кажњиво? На ово питање морамо позитивно одговорити, јер се све криминалисте.у томе слажу, да се пијанство на јавном месту