Полицијски гласник

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ II

мора казнити. Ово је оправдано како са гледишта јавног морала, тако и са гледишта јавне безбедности, која је пијанством угрожена. Једино питање, у коме се мишљења мимоилазе, то је: како да се пијанство, као таково, казни? ВеКина њих је за то, да се пијанство на јавном месту казни као иступно дело. Међу тим Диран Вентоза , на конгресу у Петрограду, изјавио је, да су мање новчане казне и краћи затвори недовољни за сузбијање пијанства. Он је мишљења, да се пијанство уврсти у ред преступа. И ако делимо мишљење, да се од саме казне противу пијанства не може много очекивати, ииак држимо, да, поред осталих мера, које смо препоручили, и казна може дејствовати као једно од репресивних срестава. Али да она то буде, треба да је строга и озбиљна, иначе не може имати никаква дејства. С тога усвајамо у начелу, да казна противу пијанства буде већа новчана казна, или томе одговарајући затвор. Противу пијанства на по се ми иредлажемо следеће мере: 1. Пијаиство на јавнстм месту сматра се као преступно дело и казни се новчано од 150—900 динара, или затвором од 1—6 месеци. Ако је ко год случајно доспео у нанито стање на јавиом месту, дакле, без своје кривице, онда ће се он први нут ослободити кривице , иод претњом, да ће у поновљеном случају бити осуђен. А онај, који је дотичнога довео у напито стање , казниће се као и сваки, ко се нађе напнт на јавном месту. 2. Ко је већ једном б .о озуђен за пијанство на јавном месту, осудиће се у случају поврата на највећу казну, одређену за пијанство (900 динара или 6 месеци затвора). 3. Ко је два пута био кажњен за пијанство на јавном месту, тај ће се, на основу судске пресуде , упутити у завод за пијанце и уједно ће се ставити под старателзство, које ће трајати дотле, док се пијанац не пусти из завода, као излечен. У заводу за лечење од пијанства остаће дотични дотле, док то управа завода, на основу лекарског мишљења, за сходно нађе, но ово не сме дуже трајати од године и но дана. 4. Од стављања под старатељство ослобођаваће се они, који још за времена сами оду у какав завод за пијанце, или их њихова породица тамо упути. Ова привилегија потребна је с тога што ће многи, да би избегли срамоту стављањања под курателу, отићи на време да се лече у каквом заводу за пијанце. 5. Хроничне алкохолисте шиљу се одмах. на основу судске пресуде, у завод за пијанце, где остају док то буде потребно, а највише годину и по дана. Они се стављају под етаратех>ство, сем ако би сами, пре осуде, отишли у какав завод, или би их породица тамо одвела. Но ако душевно стање хроничног пијанца налаже, да му се одузме управа над имањем, онда ће се у сваком случају морати ставити под старатељство. 6. Ако из завода отпуштени по ново падне у пијанство, он ће се поново тамо послати на лечење и остати тамо две године. Не буде ли ни онда излечеи, онда се такав мора доживотно држати у заводу, ако је у пијанству опасан, а иначе може остати под вечитим старатељством. Ко год точи алкохолна пића казниће се новчано ^од 200 —1200 динара, или затвором од 40 дана до 8 меоеци у овим случајевима: а) ако точи и даје пиће већ напитим особама; в) ако извесном лицу даје пиће у толикој мери, да овај очигледно од тога мора доћи у напито стање; г) ако дотичнога, који се у његовој радњи нанио, избаци напоље, те се овај повреди, у место, да предузме мере, да овај буде кући одведен; д) ако држи отворену радњу преко законом одређенога времена и у њој точи пића. 8. Ко је за горе изложене кривице био већ један пут кажњен, казниће се у поврату највећом мером казне (1200 динара или 8 месеци затвора). 9. Ко и по трећи пут падне у једну од побројаних кривица, томе ће се забраНити за навек држање такве радње. 10. Ни једна тражбина, која је потекла услед точења гшћа у локалу на вересију, нема пред судом важности.

Ово је у главноме скица, према којој би требало израдити пројекат закона противу пијанства. Сличан пројекат израђењ је још 189! г. за краљевину Норвешку. Но тај пројекат је местимице веома благ, услед чега му је на конгресу у КриСтијанији чињена и озбиљна замерка од стране известиоца Бернера '). Према томе ми смо гледали, да у своме иредлогу избегнемо како претерану лабавост у сузбијању пијанства, тако и могуће празнине. Овим смо уједно завршили излагање мера, за сузбијање пијанства, те је на тај начин и наша тема исцрпљена. Нека нам на завршетку расправе буде дозвољено. да бацимо један кратак поглед аа оно, што смо у њој изложили. Држимо, пре свега да смо успели да несумњиво докажемо, да ]е алкохолизам у веома тесној вези са злочином, и да му је он било посредно било непосредно један од знатних узрока. Велики проценат злочина долази непосредно услед пијанства, а међу тим огроман проценат злочинаца у опште спада у пијанце. А да и и не помињемо Факт, да су претци скоро свију злочинаца били пијанци. Ово је доказано бар тамо, где се воде тачни статистични нодатци. Треба ли, дакле, бољих и очитијих доказа о томе , да је пијанство један од великих узрока злочину. Даље, видели смо, да се иијанство даје сузбијати, али да су за то потребне многе и разноврсне мере. И појединци и држава позвани су да удруженим силама војују противу једног опасног и општег непријагеља. Алкохолизам није до душе једини узрок злочину, али је један од већих узрока његови&, па с тога га и треба отклањати. Па пољу криминалне политике више се даје учинити отклањањем узрока иојединих злочина, цо самим казнама. Ово је искуство одавио потврдилр. Казна се може слободно назвати једним од најслабијих срестава за сузбијање злочина. Она је донекле превенција,, али не и срество за лечење самога зла. Ми смо уверени, да, алкохолизма не може сасвим нестати, као ни злочина, али смо исто тако уверени, да ће са његовим опадањем и број злочина знатно се смањити. А колика би добит отуда била по друштво са гледишта здравственог, моралног и економског, то се не да ни описати. Човечанство се неирестано бори са незгодама природним и социјалним, и сваки је дужан, да допринесе колико може, да се дође до бољих и савршенијих услова за живот. Само то и ништа друго не може бити циљ живота. Ко год, дакле, тежи култури и напретку, тај се мора борити противу свега, што овоме смета. Алкохолизам, као зло по себи и узрок другом великом злу —• злочину, несумњиво је велика сметња човечијем напретку и усавршавању. Воримо се, дакле, противу алкохолизма! Д-р М. Миљкови!,.

0ПШТИН0КИ П00Л0БИ Од једног општинског писара добили смо оваково питање, са молбом за објаснење: Како ће се ггрименити § 471. грађ. судског поступка када земљоделац узме позајмицу код кога надлештва или другОг каквог повериоца, као трговац, а међу тим Фирму као трговац није код суда протоколисао. Међутим при тражењу наплате, нађено је његово имовно стање таково да од имања нема више но само онолико, колико § 471. тач. 4. грађ. пост. земљоделцу штити. Ми смо већ у толико пут.а објашњавали примену § 471. грађ. поступка и тако рећи исцрпо је за све случајеве разрадили. Но када поред свега тога долазе оваква питања, ми ћемо ево и на ово дати наш објашњавајући одговор. Онај земљоделац који се као трговац задужио . а Фирму није код суда протоколисао и објавио , не може се ни у ком случају сматрати као трговац па ма се он као такав на исправу, по којој је дуг обавезан платити, потписао. Давање зајма таковом дужнику ствар је повериоца, он је дужан водити ра-

') Види МШћеПип^еп с!ег т4егпа(;. кг1ттаПа(;. Уегетјдип^, В<3. VII. НеМ. 189 8. г.