Полицијски гласник

БРОЈ 12. У БЕОГРАДУ, СУВОТА 25. МАРТА 1900. ГОДИНА IV. СОО СОО СРО С<00 СОО СДО С/У5 СОО С.ОО СОО СРО ОДО ОУО 090 СОО СОО ООО (УуО С/УО СОО сг?0 ОЈОК&ОО СОО ОЈСП) (ууа"с^»0''00б'"с«00 С/?Р (У900СО ООО С<У0 ООО С/?Р (>У) СУУР 090 СОО ООО 090 СОО ООО с/ур СОО СОО С/?О ОбО ПОЛИЦИЈСКИ глдсник СТРУЧНИ ЛИСТ 3 А СВЕ ПОЛИЦИЈСКЕ РАДЊЕ ул мо абс Јбо СУУД с<уд оуз с^ : с ^ И У.' ух ^ у. еот јбс е<у.' >у: с<ур ул с/уз с^> об^ с<уз С/У е<У) соо ооо аоо с<зс С<УР а<у> а-оо сууд ОУ. С<УЗ С оп» ау. с<?о с^. сгге с^о »ПОЛИДИЈСКИ ГЛАСБИК" издази једанцут недељно. Ио потреби биће ванредних бројева. Иротнлата се шаље уредништву у Веограду »Краљев трг* до Уираве града Веограда, а у унутрашњости код овлашћеиих скупљача или на ношти. Цена је листу: селима, које улазе у састав општине а која је већ претилаћена, чиновницима, учнтељима, званичницима, оиштинским иисарима и осталим званичницима у опште годишље 12, полугодишње 0 динара. Гостионичарима и механџијама из унутрашњости годишње 16, полугодишње 8 динара. Жандармима годишње 8, полугодишње б динара, ну ови се по овој цени могу претпдатити само иреко својих командира иолицијских односно цограничних одреда. Надлештвима у опште 20 дипара на годину. За ипостранство: годишње 24, иолугодшпњо 15 динара. Иоједини бројови »Иолицијског Гласника*' не пподају се. Рукописи не враћају се. ОХП СЈрк ј>у- ОУ С/У.' С/&Р о-у..: ру: ОУ СУХГ С^. С-^СС-С С/У-Г С«б^С<90_СОО О ј СП с<90_0<?0 090 С^,СХ?0_С60 С/уОС/Уј с*?ос<?о соо ооо соо_ ООО ОУО 090СОР

БЕРТИЛОНОВА МЕТОДА МЕРЕМ КОД НЕМАЧКИХ ПОЛИЦ. УПРАВЛ У 33. броју овога часописа за 1898. год., ст. 253., под патписом: Антропометрија у Немачкој, изнели смо у крупним цртама докле се онда дошло с применом Бертилонове методе у Немачкој, по којој се методи путем антропометриским констатује идентичност личности, па смо, указујући на оно што предстојаше, обећали изнети и шта се буде још урадило. Томе обећању, ево, сада и одговарамо, а према саопштењима која ту скоро донесе немачки 2ег1всћгШ Гиг РоШ^еЈ ипс1 УепуаКип^зћеат1;ег. с< Полициска управа Берлина, као што је познато, има нарочити биро, у коме се испитује и чини све што треба за идентиФикацију , лица уциљујавне сигурности и ради сврха казнено-правних. Бертилопова метода. мерењл, којом се ту служе, иде овим редом: I мери се тело; II одређује се врста у коју долазе очп; III описује се лице и узима ФотограФија; IV бележе се сви особени знаци; V најносле, ту је система картона коју ваља посмотрити. I. Мереве тела. Тело се мери начином и редом тачно утврђепим прописима службеним о томе, т. з. уаутствима за мерење и оаисивање гела; мери се инструментима најтачније израђеним и нарочито за то конструисаним. Органи ове службе у Берлину врло радо посредују у набавци тих ору!)а и за остала места исте служ.бе. Тим оруђима се мери: 1. впсина свега тела; 2. ширина распона преко прсију при опрул-сенпм рукама, од средњег прста једне до средњег прста друге руке; 3. висина тела у седењу; . 4. дужина главе; 5. ширина главе; 6. ширина јабучне кости (кост лица од уха до ока). 7. дужина: десног уха, левог средњег прста, левог малог прсга, левог стопала и левог лакта. Мере под 1, 2 и 3 исказују се у метру и сантиметрима, п. пр. висинатела: 1,84; распон: 1,86: висина у седењу: 0,95, Остале мере исказују се у сантиметрима и милиметрима, н. пр. дужина главе: 19,8; ширина главе: 17,9; јабучне кости: 15,0; дужина десног уха: 7,3; левог средњег прста; 12,7; левог малог прста: 9,1; дужина левог стопала 32,4; дужина левог лакта: 45,6. Тачно је прописано како се морају бележити скраћивања, као кад би се н. пр. ти наши називи морали окраКено само овако бележити: в. тела; в. сед.; д. главе; ш. главе; ш. јаб." к.; д. д. уха; д. л. ср. прста; д. л. мал. прста; д. л. стоп.; д." л. лакта —■ или и још краће. За мерење висине тела, ширине распона и висине у седењу стоји пре свега т. з. крстато мерило, т. ј. две унакрсно за зид утврђене даске с назначеним деловима метра, а мало даље један усправан метар и клупица за седење; за остала мерења ту је клупица (за дужину стопала) и сточић (за дужину лакта). Као мерило треба још: један дрвени померач при узимању висине свега тела, као и висине у седењу; један мали дрвени двогуби десиметар за мерење и опис ожиљака и особених знакова; нарочито конструисан метални шестар за мерење дужине главе, ширипе главе и ширине јабучне кости; једно веће ме-

тално мерило, у које се, ради мере дужине, уноси средњи прст, мали прсг, стопало и лакат; најпосле, мало метално мерило, у које се уноси ухо и узима дужина њихова. II. Врсте очију. Да би се могло сасвим поуздано и тачно казати у коју врсту долази дотично лице по очима својим, потребно је, као и код мерења, да је чиновник, који на томе ради, за то добро извеџбан. У том погледу није толико од значаја боја очију у оном обичном смислу, колико количина и нагомилаоост оне жућкасте материје (рј^тепГ) у дужици (ЈгЈа), која је око зенице (рирШа). Нрема томе берлинска полициска управа разликује ових шест врста очију: 1. беспигментне очи, т. ј. које у дужици немају ни мало оне Јкуте или жућкасте бојине материје; 2. жућкасте; 3. Јкуто црвенкасте; 4. орахасто мрке; 5. кестенасто мрке; 6. кестенасто мрке са одсјајем у зелено или сасвим у црно. На картону се означава врста очију уписивањем на одређеном месту само цифре врсте која је констатована. Како је често тешко разликовати да ли нечије очи долазе баш у извесну само врсту, а не и у врсту одмах над овом или испод ове, то је допуштено у том случају изразити се са 2—3, 3—2 и т. д. III. Опио лкца. Овај је опис од особите важности, јер има да замени дојакошње »личие описе", од којих се разликује тиме, што сађвим напушта бне опште Фразе које ништа не казују (као што су:' »обичан®, »пропорционалан« и т. д.) и што су речима »велико," в средње с( . и »мало® прописане сада сасвим тачне границе. Ако се, дакле, добро мотри на те прсушсе, биће немогуће да се исти део тела један пут забележи н. пр. као „средњи", а други пут као „мали®. / Опис лица и у осталом чини се изразима сасвим одређеним и у значењу потиуно утврђеним, а скраћивање њихова нарочито су прописана. Тај опис обухвата ове делове тела: 1. Чело. Описује се: свод,,над очима, нагнутост, висина , и ширина чела. 2. Нос. Описује се: колико ниско стоји у корену, какав је гребеном, колпко излази напред и колико је широк. 3. Десно ухо. Његов опис чини се најтачније, јер на њему имамо ванредно характеристичних знакова и разлика, које могу олакшати посао "око констатовања идентичности личности. Тај опис тиче се: ушне шкољке, каква је у почетку (П.), у горњем делу (Г. Д.); у задњем делу (3. Д.), у слушном пролазу (С. П.) и оном левкастом савијању (Л.); за тим се описује ушна јагода или реса, даје се њен нацрт, порасност, површина, величина; даље се даје опис оног језичца што стоји као бранич крај ушног пролаза, колико је нагнут, какав му је проФил, како је извијен, колико је велики; најпосле описују се боре доњег и горњег дела, облик и одстојање уха. 4. Боре (на лицу и по врату). 5. Боја лица. 6. Коса и брада.