Полицијски гласник

90

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 12

7. Ширина у плећима. 8. Погнутост. 9. Обим тела. Опис делова у тачкама од I до 4 — а на картонима уз то су назначена места још за опис уста, усана, подбратка, Форме главе и проФила лица — може се заменити прописно израђеном ФотограФијом меренога лица, која треба да је двојака (спреда и у проФилу десном) и увек у једном размеру, т. ј. од природне величине увек умаљена седам пута, као 1: 7, да су глава и тело сасвим по пропису држати; да је осветљење увек подједнако; да се одстојање онога који се слика од апарата не мања и т. д. Само тако биће могуће да изостану она описивања од I—4 и да је, у приликама, за то довољна слика. IV. Опис ожиљака и других особених знакова. Белеге на телу обичпо сваки може лако да примети и распозна, а тачан опис њихов, као што се зна, често је од пресудне важности за потврду идентичносги. Па ипак дојакошње, старо побројавање и описивање тих белега ретко је кад потпуно, а због нетачности махом је недовољно за оно чему служи. Како се пак данас ради по методи Бертилоновој, готово је немогуће да остане непоменут који особенн знак и да не буде тачно обележен, а за тај посао прописана су правила, којих се мора увек придржавати и која је лако имати У виду. Ради проналаска ових знакова или белега, морају се нарочито прегледати ови делови тела: лева рука, десна рука, лице, врат, прси, леђа, ноге и стопала. У те знаке, поред ожиљака, рачунају се: тетовирања, пеге, младежи, брадавице и др. Описују се по величини (дужине и ширине у сантиметрима), облику (је ли ркругла, зупчаста, крива, права, зрачаста белега), по месту где је на телу (колико је далеко од кога уда, зглавка, глежња, од кога вратног пршљеиа, од кога ока и т. д.); најпосле, по боји или ма чему што се при опису покаже као употребљиво. Да би се сви ови подаци, као и извесни подаци који се добију описивањем лица, могли унети у томе намењене рубрике картона, заведено је ск-раИено иисање, које се састоји из циФара, појединих писмена и извесних нарочитих знакова, те је тако могуће на малом просгору у картону прибележити и означити и велики број таких белега, ако би их било. Тако на пример: пгЗ > лз. имало би да значи: пега 3 см. изпад лакатног зглоба; или: 3 зг. с. пр. ск. = трећи зглоб средњег прста осакаћен; или: ож. зч. 3,4>.лз. н. - ожиљак зупчаст, 3 см. дугачак, 4 см. изнад лакатног зглоба изнутра. Да би чиновници, који се баветлерењем криваца, изучили ово скраћено писање и умели употребити га, израђена је таблица свих тих скраћивања по азбучном реду. V. Система картона. Какви су картони и шта се у њима садржи, већ је у неколико казано напред. Остаје нам још у кратко да кажемо како су места у њима издељена, у ком се облику чине занисивања и, најпосле, како се сређују и чувају тако испуњени картони. Како ови картони нису велики — мало су већи од 16 см. у дужину и нешто јаче од 14 см. у ширину—, то се добивени подаци морају записивати кратко, у што збијенијем облику. Према томе, да ли ће уз картон бити и ФотограФије меренога лица или неће, узима се образаг^ А. или Б., јер и један и други имају спред у врху своме рубрике за уписивање мере тела и врсте очију, како смо то изложили напред у одељцима под I и II, а при дну опет рубрике за оне делове из описа лица, који се не могу заменити ФотограФијом. Средина те стране картона код обрасца А. намењена је попуњавању и свију осталих делова из описа лица, како је изложено напред у одељку III, а код обрасца Б. оиа је за толико нразна, јер налази замене у фотографској слици, која се_ ту лепи. На полеђини оба су обрасца потпуно једнака. Горња половина на полеђини обрасца има рубрике за уписивање »персоналија" меренога лица; доња има рубрике за опис ожиљака и других особених знакова, о чему је било речи у одељку под IV. (Свршиће ое).

општиноки поолови По § 471. грађ. суд. пост., за извршење пресуде не може се земљораднику узети у попис, поред осталога, »и толико хране, колико је за њега, породицу и стоку потребно до нове хране. сс Један од општинских иисара саопштава нам случај, где је један земљорадник осуђен да плати свом прив. повериоцу 40 дин. дуга по облигацији, иа да се, када се присгупило извршењу, није имало шта по закону узети у попис. Но поверилац после изјави код општ. власти, да у дужника има 50 кила истопљене масти у кантама, 50 кила сира, 30 к. скорупа у чабрици, 100 к. пасуља, 200 к. кромира, две полутке сланине и једна каца с пет товара потопљеног купуса, па затражи да се то узме у попис за наплату дуга. Општ. суд, узима.јући да је и то храна, која се не може узети у попис, не хтеде, вели, ништа по томе предузимати. Исти писар пита нас за мишљење, да ли и ова храна, или само хлебна храна, треба према закону да буде заштићена од пописа. Кад закон хоће да се земљораднику заштити увек онолико хране, колико је потребно за њега и породицу до нове хране, не иравећи разлике и у врсти хране : онда је очевидно, да ту не треба разумети »само хлебну храну која једанпут у години рађа к , ма да је у истини ова увек прва која ће се заштитити, као најпотребнија за живот. Могућности законске, дакле, има, да се земљораднику изузме од пописа и нека количина масти, сира, скорупа и сланине, као што се то несумњиво чини и с варивом, но увек у границама неминовности за живот. У осталом, општ. власт при том не треба никако да губи из вида и трећи став тач. 5. правила Господина Министра Правде уз § 471. грађ. суд. пост., по коме се и средством вештака има одредити у ствари шта од хране треба земљ.ораднику да се сачува као за живот потребно до нове хране, јер му дотле треба живети, па ма о којој врсти хране коју ће вештаци одредити колика треба да је. У сваком пак случају општ. власт има да донесе Формалну одлуку, кад повериочев захтев одбија, и овоме је саопшти, да би се могао, ако хоће, даље жалити вишој власти.

К0БНА КУКАВИЦА приповетка превод с |ранцуовога Десет часова било ј^. откуцало на свима часовницима варошице X..., у бернском кантону, и металан звук њихов као да је још треперео у ваздуху, ширећи се од куће до куће, од улице до улице, означујући да се подне приближава. Улице су прошаране путницима , радницима , трговцима, богатима и сиромасима; варошица је изгледала као умањена велика престоница. Трговци открише своје излоге, ларма се простирала од врата до врата у средину опште делатности. ПоЈзед тога, сваки, називајући добро јутро , проговорио је по коју рђаву реч о своме суседу, а још горе је мислио о ономе коме је говорио; као шго се види, то је била велика варош и отмено друштво у маломе. — Десет часова! повика дебели и јаки месар Херман, чија је песница била у стању да разбије плоче од белога мрамора по којима су били понамештани бутови говеђине и овчетине, — десет часова! а наш сусед Самуел ШтауФер још спава; то је веома чудновато. Његово обојено лице са набреклим црвеним жилицама, са гломазном и четвртастом вилицом, са бледо плавим очима, одиста је изражавало потпуно чуђење. — Збиља! ви имате прав'о, — одговори бакалин који сиђе са прага свога дућана, продужујући да савија једаи Фишек, и пође унапред да би се разговорио о томе , због чега су се обрве месарове скупиле као сводови на мосту, — телал још није отворио ни један капак и изгледа да се ништа не миче код њега;али бар, његов слуга, Јован Милер , раније устаје, па и он се данас није дигао пре њега. — Да, ради послова које има с јутра да посвршава! Без сумње, није могао спавати због ноћашње буре, и сада се надокнађује за то.