Полицијски гласник

БРОЈ 12

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

— Каква је то бура била! — поче опет бакалин, каква бура! — Тек што сам очи склопио: трес! крила прозорска која су лупала као да су хтела да искоче из шарака; дум! димњак неки срушио се у моје двориште. — Ретко сам чуо такав ветар од како сам са трговином овде. — А поред тога, додаде месар, грмљавипа, град, киша, и треска: рекао би човек да су ђаволи коло повели, тако ми Бога! И он нагласи своју шалу пуним, громким смејом, од кога су му се тресли трбух и рамена, а, подваљак и образи грчевито се трзали. — Пст! Хермане, немојмо да говоримо о томе; верујте ми, не ваља се. — Ох! ох! како сте сујеверни, пријатељ Блохе; треба се мало и насмејати. — Признајем да ми се такав разговор никада не допада; знајте, да кац год се спомене име нечастивога, мора се ма где нека несрећа догодити. — Хе! хе! ја сам ђавола виђао само у мојој кеси, и, вере ми, тада ми страшно гадан изгледа. Месар се стаде још јаче смејати због бледога лица суседова. — Хермане! Хермане ! — Ви се плашите, добро! ћутаћу; јер се можемо због тога још и завадити! — Али шта може сада да ради стари Самуел? — Да куцнемо код њега, шта велите? И бакалин иоказа прстом, не мичући се са места, стан Самуелов. • Месар изађе из свога дућана, и упути се ка малој кућици о којој је била реч. Кућица је имала само једаи спрат над којим се дизао амбар, и изгледао је као да скрива међу осталим зградама свој шиљати кров, покривеи углачаним цреповима, и као да се погурила остарела и скрпана. Дућан, који је заузимао доњи део, са дрвеним капцима закованим широким гвозденим шаркама, и врата под пречагама , завили су се у необично ћутање. На првом спрату, капци су херметички затварали прозоре, и та кућа са завезаним очима, у сред јутарњег буђења и кретања на улици, имала је неки погребни изглед. На крову, ветреушка зарђала, с времена на време опггро и отегнуто је шкрипала, као тужан крик галебов у бури која море тресе. Месар удари песницом о даске, и ослушну одјек који се разлегао кроз неме просгорије кућне. Очекивао је неколико часака, удари понова, викну што је јаче могао својим громким гласом: ништа се не чује, никаква одговора. —Неки неодређени страх обузе његову душу и срце му брже закуца. Осетио се под страшним утиском тишине, коју је каткада прекидао оштар и тужан звук вегреушке, и он се не усуди више лупати. — Ништа! нема одговора ? викиу му Блох са друге стране. И бакалин, гоњен радозналошћу, полако се упути њему; али његове крупне, округле очи издавале су иочетак страха, који је тешко задрлшвао и сузбијао жељом да сазна шта је тамо. — Ништа! то је чудновато. — Да се није десила некаква несрећа, Хермане ! — Бога ми, лако може бити. •— Како то да ни Самуел ШтауФер ни његов слуга Милер не одговарају на куцање ? •— Можда су обоје мртви? — Блохе, ја мислим да је наша дузкност да зовиемо комесара; причекајте ме ту, идем да пошљем мога шегрта. — Када дође комесар, ираћен жандармима , браваром и хирургом, мораде проћи кроз збивену гомилу која се све више и више скуиљала, спречавала саобраћај, одбијала се о зидове тесне улице као валови набујале реке, сваки је показивао најживљу жељу да сазна тајну која их је тако заинтересовала. Комесар саслуша Блоха и Хермана, брава би за тренутак разбивена, врата отворена, и жељни и плашљиви погледи продреше тада у мрачаи дућан. Све је изгдедало тајанствено; у тами је лежала рпа најразличнијих предмета, најчуднијих облика, невероватне грађе. Јевреин Самуел ШтауФер куповао је и продавао све,, гвожђарију, намештај, уметничке предмете, драгоцености, нове ствари и старудију, посуђе, све је било предмет његове трговине. Било

је ту најразличнијих и најсупротнијих ствари, без сумње с тога да би дућан старога Јеврејина могао са више права називати се јеврејским именом КаФернаум... Дебела прашина, као неки вековни пепео, покривала је све, ублаживала контуре углова, давала неки чудан пухор старом гвожђу, и паук , који је радио без бриге, својим уметничким концима везао је чоју са бронзом, намештај са сликама, накит са порцуланским посуђем. Комесар остави два човека да спречавају улазак публици, и, вођен бакалином и месаром уђе у дућан, са њиме је ушао и хирург и два жандарма. ако би случајно дошло до густога. Како се ту ништа необично није примећавало, они се почеше пењати уза стеиенице, корачајући лагано један за другим, и дођоше испред собе Јеврејинове. Закуцаше... тек да се испуни Формалност! Врата, која су била само заклопљена, лако се отворише, и комесар учини неколико корака у сред најдубље таме. Да ће требати свећа нико није ни мислио. — Идите само право, господине Глаче, рече месар, прозор је према вратима. Комесар нослуша тај савет, отвори прозор, одгурну капке и млаз светлости јурну у собу. Свет, који је напољу очекивао са највећим нестрпљењем, поче жељно клицати. Светлост која је продрла у собу обасја једну страховиту слику, и сви који су били иза комесара узмакоше од ужаса. Постеља је била у највећем нереду; покривачи су били бачени чак на средину собе за,једно са двема обореним столицама; на ноћњем столу, покапаном од лоја који је био текао из бакарног светњака, видело се стакло до пола пуно воде и једна разбивена чаша. По свему се видело да је између убице и жртве борба морала бити силовита, отпор очајан. Најзад, према посгељи, био је на зиду обешен један од оиих часовника што се зову иукавица. Али најужасније је било, један од ланаца на коме је терет висио, био је смотан око врата Јеврејинова, који је висио обешен само на десет центиметара од земље. Лице је било иоцрнело, црте су преко мере биле затегнуте, жиле набрекле, удови се од трзавица укочили; по свему је изгледало да је све доцкан: Самуел ШтауФер био је мртав. Хирург нареди да се тело положи на постељу и стаде га прегледати; гвозден ланац био је дубоко ушао у месо, и око врата несрећнога Јеврејина изгледао је као страховита крвава огрлица, коју је одвратно било видети. Заустављене сказаљке показивале су три часа из јутра: седам часова је нрошло од како је телал обешен, јер је часовник морао ирестати чим је тешко тело човечје било обешено о њега, и његово последње куцање престало је са последњим дахом са усана обешенога. Да ли је то био злочии или самоубиство? Правда је имала да почне истрагу и да дође до истине. Ако би се судило по простом извиђају ствари, борба, дакле убиство, била је извесна. Телалин је нападнут у најдубљем сну, опирао се колико је његово старо и слабо течо допуштало. Две су столице биле оборене, чаша се разбила на ноћњем столу, а ларма се изгубила у сред олује, која је од поноћи до четири часа изјутра беснела над варошицом X... Убица је Самуела довео до часовника, задавио га ланцем, и оставио обешена. Таква је била претпоставка комесарева, и изгледала је тако вероватна да сви присутни, чак и хирург, саслушаше је без спорења. — Мислите ли да је ово самоубиство? поче опет комесар Глак, који је пао у ватру и махао обема рукама. Тада би Самуел ШтауФер попео се на столицу, одгурнуо је ногом и остао обешен о кукавици, али то се не може примити. Како да се објасни она разбивена чаша; зашто две столице оборене а не једна? Зашто јорган, запгго покривачи до самога зида, готово под часовником ? Налазите ли икаве везе са самоубиством ? Нађите је ако хоћете, и објасните је ако можете. Што се тиче мене, моје је тврдо убеђење да се овде десио злочин, и ја држим да сам доказао да моје мишљење није без разлога. Он се задуван заустави, и сваки ућута, погледајући са ужасом лешину. Затим, после једнога тренутка оклевања, рече му хирург.